• Изабрано
• Мозаик

Трамп у Црну Гору депортује 68 особа

1 min read

7 месеци ‎ ИН4С

© Tanjug/AP/Kenny Holston

Политика строжег имиграционог надзора коју је спроводила администрација предсједника САД Доналда Трампа довела је до масовних депортација миграната из различитих дјелова свијета, укључујући и Црну Гору.

Према доступним подацима, међу особама које треба да буду депортоване нашло се 68 особа из Црне Горе, док су земље попут Мексика, Никарагве и Пакистана имале далеко веће бројке, пише Стандард.

Највећи број депортованих био је из Мексика – чак 252.044 особе, док је из Никарагве протерано 45.995 миграната. Пакистан се нашао међу земљама с високим бројем депортација, са 7.760 лица враћених из Сједињених Америчких Држава. Поред ових земаља, значајан број депортованих био је из Хондураса (261.651), Гватемале (253.413) и Ел Салвадора (203.822). У поређењу с овим бројкама, Црна Гора се налази у доњем дјелу листе, али број од 68 депортованих показује да су и држављани наше земље били погођени америчком имиграционом политиком.Трампове нове мјере и непознати случајеви депортација

Након повратка на функцију 2025. године, Трамп је поново увео низ рестриктивних мјера у циљу сузбијања илегалне миграције. Његова администрација усмјерила се на убрзане депортације, смањење могућности за азил, као и оштрије контроле на границама, уз повећано присуство граничне полиције. Поред тога, нови програми укључују строже мјере против градова који пружају уточиште мигрантима, као и проширење центара за задржавање особа без валидне документације.

Према подацима Америчке имиграционе и царинске службе (ИЦЕ), списак особа које се налазе у Сједињеним Америчким Државама илегално, али нису у притвору, коначно је закључан са новембром 2024. године. Овај списак постао је обавезан за примјену након што је транзициони тим предсједника Доналда Трампа, који је преузео власт у јануару 2025. године, затражио његову верификацију.

Новом уредбом, која је донијета јуче, власти су обавезале Агенцију за спровођење и уклањање (ЕРО) да поступе по овом списку, што значи да ће они који су до сада били на слободи сада бити суочени са могућношћу хапшења. Према информацијама из администрације, раније су постојале шансе да те особе наставе да живе у САД-у без пријетње од хапшења, али је нови предсједник Трамп наложио да се предузму конкретне акције против илегалних имиграната, укључујући и строже мјере за њихово задржавање и депортацију.

Депортације под категоријом “Југославија” и проширење броја депортованих из Црне Горе

Један од занимљивих аспеката доступних података јесте и то што се одређени број депортованих води под категоријом “Југославија”, иако та држава више не постоји. Тачан број тих особа није познат, али подаци показују да се 845 особа води под тим називом. То отвара питање како су власти САД класификовале поједине случајеве и да ли се међу њима налазе особе које су рођене у бившим југословенским републикама прије њеног распада.

Важно је напоменути да се све особе који су рођени прије 2003. године, тј. прије распада Савезне Републике Југославије (СРЈ), а који се налазе у САД-у, рачунају као “Југословени” у америчким имиграционим подацима. У тим подацима, уз назив “Југославија”, често се наводи и одакле конкретна особа потиче, што значи да ће број депортованих особе из Црне Горе заправо бити већи него што тренутно изгледа, јер се велики број њих води под овом категоријом.

Ово значи да ће, сходно новим прописима, већи број особа из Црне Горе бити суочен са могућношћу хапшења и депортације, јер се и они који су рођени прије 2003. године, а који су се касније доселили у САД, сада третирају као дио те бивше државе.

Тајне депортације и проблеми са сарадњом земаља

Још једна занимљива чињеница јесте да су депортације у вријеме Трампове администрације често вршене у тајности, а многи мигранти нису имали прилику да се опросте од својих породица. Такође, примећено је да су неки депортоване особе заправо живјели у САД више деценија, без икаквих озбиљних прекршаја, али су и даље били обухваћени новим, строжим законима.

ИЦЕ је нагласио да постоје различити разлози за отежане депортације, укључујући правну заштиту попут азила, заштиту од мучења и недостатак сарадње одређених држава. Тренутно, САД сматрају да 15 земаља не сарађује у процесу депортација, укључујући Кину, Иран, Русију, Пакистан и Кубу, док 11 земаља, попут Босне и Херцеговине и Никарагве, спада у ризичне за непоштовање споразума о депортацији.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: