Tramp: Rusija je velika vojna sila, dok Ukrajina…
Donald Tramp
Rusija je, za razliku od Ukrajine, velika vojna sila, rekao je američki predsednik Donald Tramp.
„Rusija je velika vojna sila, a Ukrajina nije“, rekao je on u intervjuu novinaru Glenu Beku koji je objavljen na mreži „Iks“.
On je dodao da pokušava da okonča sukob u Ukrajini koji smatra veoma lošim.
„I zapravo ga završavam“, rekao je on.
Tramp je rekao i da je ruski predsednik Vladimir Putin lakši za saradnju nego Vladimir Zelenski.
„Mislim da je on spreman da zaključi sporazum i rekao bih da mi je do sada bilo lakše s njim nego sa Zelenskim“, rekao je on.
Američki predsednik je kritikovao Zelenskog što je vikao tokom sastanka u Beloj kući zahtevajući od američkih vlasti više podrške u oblasti bezbednosti.
…https://mid.ru/en/foreign_policy/news/2011803/
Intervju ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova za CBS,
Moskva, 27. april 2025.
Pitanje: Dobro jutro, ministre Lavrov. Želim da vas pitam o tome šta se dogodilo u Kijevu. Došlo je do velikog ruskog napada na taj glavni grad oko 1 sat ujutru. Predsednik Tramp je javno rekao da ruski napadi nisu neophodni i da su izvedeni u veoma loš tajming. „Vladimire, prestani“, bio je njegov citat. Šta je činilo vrednim ubijanja civila kada Ukrajina kaže da je spremna za prekid vatre?
Sergej Lavrov: Ciljamo samo vojne ciljeve ili civilne objekte koje koristi vojska. Predsednik Putin je to toliko puta izrazio, i ni ovog puta nije drugačije. Nikada svesno ne ciljamo civilne objekte, za razliku od Zelenskog režima.
Pitanje: Dakle, da li je ovo bio namerni napad, a ne greška?
Sergej Lavrov: Ako je ovo bila meta koju je koristila ukrajinska vojska, Ministarstvo odbrane, komandanti na terenu imaju pravo da je napadnu.
Pitanje: Dakle, samo da bude jasno, kada predsednik Sjedinjenih Država kaže: „Vladimire, prestani“, da li je to odbijanje tog zahteva ili je procena bila da je zbog onoga što ste rekli u vezi sa zabrinutošću ovaj gubitak civilnih života učinio da se to isplati?
Sergej Lavrov: Pa, mogu vas uveriti da napadnuta meta nije bila nešto apsolutno civilno poput TV centra u Beogradu 1999. godine. Ovo je bio namerni napad na civilnu metu.
U našem slučaju, ciljamo samo one lokacije koje koristi vojska. A što se tiče prekida vatre i poziva na obustavu, predsednik Putin je odmah podržao predlog predsednika Trampa pre nekoliko nedelja da se uspostavi 30-dnevno prekid vatre, pod uslovom da ne ponovimo greške iz poslednjih 10 godina kada su potpisivani sporazumi, a onda bi Ukrajina prekršila te sporazume uz podršku i ohrabrenje Bajdenove administracije i evropskih zemalja.
Takva je bila sudbina sporazuma iz februara 2014. Zatim, takva je bila sudbina Minskih sporazuma, a takva je bila sudbina sporazuma postignutog na osnovu ukrajinskih predloga u Istanbulu u aprilu 2022. godine.
Pa je predsednik Putin rekao: „Prekid vatre, da, ali želimo garancije da se prekid vatre neće ponovo koristiti za jačanje ukrajinske vojske i da isporuka oružja treba da prestane.“
Pitanje: Ukrajina je 11. marta prihvatila tu ideju o prekidu vatre uz posredovanje SAD bez preduslova. Kažete da su preduslovi pregovori o okončanju nečeg drugog?
Sergej Lavrov: Ne, to nije preduslov. To su lekcije naučene posle najmanje tri puta. Sporazume, slične onom o kome sada razgovaramo, prekršio je ukrajinski režim uz snažnu podršku evropskih prestonica i Bajdenove administracije.
Ako želite prekid vatre samo da biste nastavili sa snabdevanjem oružjem Ukrajine, pa koja je vaša svrha? Znate šta su Kaja Kalas i Mark Rute rekli o prekidu vatre i sporazumu? Oni su otvoreno izjavili da mogu podržati samo sporazum koji će na kraju krajeva ojačati Ukrajinu, učiniti je pobednicom. Dakle, ako je to svrha prekida vatre, ne mislim da je to ono što predsednik Tramp želi. To je ono što Evropljani, zajedno sa Zelenskim, žele da naprave od inicijative predsednika Trampa.
Pitanje: Hoće li Rusija nastaviti da gađa Kijev uprkos tome što je predsednik Tramp rekao: „Vladimire, prestani“?
Sergej Lavrov: Ne slušate me. Nastavićemo da ciljamo lokacije koje koristi vojska Ukrajine, neki plaćenici iz stranih zemalja i instruktori koje su Evropljani zvanično poslali da pomognu u ciljanju ruskih civilnih lokacija.
Ako pogledate situaciju u Kurskoj oblasti Rusije, na primer, ne postoji nijedan vojni cilj u poslednjih šest meseci na koji bi Ukrajinci pucali.
Takođe je postojao predlog predsednika Trampa koji je odmah podržao predsednik Putin da se uvede jednomesečni moratorijum na napade na energetsku infrastrukturu. Nikada nismo prekršili ovu obavezu predsednika Putina. A Ukrajinci su prekršili ono što je Zelenski izgleda podržavao nekoliko stotina puta. I poslao sam Marku Rubiju i Ujedinjenim nacijama spisak tih napada. To je zaista veoma, veoma indikativno i elokventno.
Pitanje: Ukrajina to osporava, ali ako ostavimo to po strani, želim da vas pitam o onome što je predsednik Tramp rekao u sredu. Predsednik Sjedinjenih Država kaže da misli da SAD i Rusija imaju dogovor, hajde da ga završimo. Da li se predsednik Putin slaže?
Sergej Lavrov: Pa, predsednik Sjedinjenih Država veruje, i mislim s pravom, da se krećemo u pravom smeru. U izjavi predsednika pominje se sporazum, i mi smo spremni da postignemo sporazum, ali još uvek postoje neke specifične tačke, elementi ovog sporazuma koji treba da se usavrše, i mi smo zauzeti upravo tim procesom. A predsednik Sjedinjenih Država nije precizirao elemente sporazuma, tako da nije prikladno da to uradim.
Pitanje: Ali jeste rekao da postoji dogovor i da šalje svog izaslanika, Stiva Vitkofa, da se sastane sa Vladimirom Putinom u petak u Rusiji. Da li se taj sastanak još uvek održava i da li treba da očekujemo dogovor ove nedelje?
Sergej Lavrov: Pa, ne verujete na reč predsedniku Sjedinjenih Država?
Pitanje: Pitao sam za reč vašeg predsednika. Šta će reći američkom izaslaniku?
Sergej Lavrov: Nastavljamo kontakte sa američkom stranom o situaciji u Ukrajini. Postoji nekoliko znakova da se krećemo u pravom smeru, pre svega zato što je predsednik Tramp verovatno jedini lider na Zemlji koji je prepoznao potrebu da se pozabavi korenskim uzrocima ove situacije. Kada je rekao da je bila ogromna greška uvući Ukrajinu u NATO, i to je bila greška Bajdenove administracije, i on želi da to ispravi.
I Marko Rubio je juče izrazio, mislim, takođe procenu da američki tim sada bolje razume ruski stav i uzroke ove situacije. Jedan od tih uzroka, pored NATO-a i stvaranja direktnih vojnih pretnji Rusiji na našim granicama, drugi su prava nacionalnih manjina u Ukrajini. Sve rusko, mediji, obrazovanje, kultura, sve je bilo zabranjeno zakonom u Ukrajini. I da bi se izašlo iz ove krize, ne možete jednostavno zaboraviti na ljudska prava.
Kad god razgovaramo o Iranu, Venecueli, Severnoj Koreji, bilo čemu, američki pregovarači stavljaju ljudska prava na prvo mesto. Oni imaju pretenzije u tom pogledu prema Kini, prema nama, prema bilo kome. Ali kad god Evropljani i druge zapadne zemlje govore o Ukrajini, niko ne može da promrmlja reči ljudska prava. Baš niko.
Naprotiv, ono što Ursula fon der Lajen i drugi ljudi u Briselu i Evropi kažu je da Ukrajina brani evropske vrednosti. Dakle, jedna od tih vrednosti je ukidanje ruskog jezika. Zamislite da je Izrael ukinuo arapski jezik u Palestini. Samo zamislite.
Pitanje: Pomenuli ste da SAD i Rusija moraju da rade na nekim od ovih finih tačaka sporazuma.
Sergej Lavrov: Da, želite da se fine tačke precizno razjasne?
Pitanje: Pa, naravno, voleo bih to, ali ovo nije način. Evropski izvori kažu da je američki predlog zapravo samo neka vrsta spiska tačaka. Da li Rusija ima detalje, detalje koji su vam potrebni u ovom trenutku?
Sergej Lavrov: Gledajte, mi smo zaista ljubazni ljudi. I za razliku od nekih drugih, nikada javno ne razgovaramo o tome šta se pregovara u pregovorima. U suprotnom, pregovori nisu ozbiljni.
Da biste pitali za nečije mišljenje o suštini, obratite se Zelenskom. On je srećan da razgovara sa bilo kim preko medija, čak i sa predsednikom Trampom. On iznosi svoje tvrdnje.
Mi smo ozbiljni. Mi smo ozbiljni ljudi. I razmatramo ozbiljne predloge. Dajemo ozbiljne predloge. I ovo je proces koji ne bi trebalo da bude javan dok se ne završi.
Pitanje: U redu. Dakle, nikakav dogovor nije na pomolu?
Sergej Lavrov: Nisam ja to rekao. Sada razumem, uzgred budi rečeno, zašto ste želeli da dobijete kratke odgovore na svoja pitanja. Želite da se u emisiji čuju neki slogani.
Pitanje: Ne, predsednik Sjedinjenih Država je rekao da postoji dogovor sa Rusijom. Zato sam želeo da pitam Rusiju da li postoji dogovor sa Sjedinjenim Državama.
Sergej Lavrov: Pa, dali smo svoje komentare na ovu izjavu. Pregovori se nastavljaju. I do kraja pregovora ne možemo otkriti o čemu se radi.
Pitanje: U redu. Savetnik za nacionalnu bezbednost Majk Volc rekao je prošlog meseca da predsednik Tramp traži da se hiljade ukrajinske dece koja su odvedena u Rusiju sada oslobode kao deo onoga što je nazvao „merama izgradnje poverenja“. Koje korake je Rusija preduzela da bi ispunila zahtev gospodina Trampa?
Sergej Lavrov: Gledajte, mnogo pre nego što je stigao zahtev iz Vašingtona, mi smo se bavili pitanjem sudbine dece koja su se tokom sukoba našla van svojih domova, van svojih porodica. Većina te dece je pohađala sirotišta. I čim objavimo sve detalje koje imamo o toj deci, i čim se relevantnost, mislim, roditelji ili drugi relevantni rođaci stave na raspolaganje, oni vraćaju decu. To je proces koji se odvija poslednje skoro tri godine između ombudsmana Rusije i Ukrajine.
Pitanje: Dakle, nema novog oslobađanja hiljada ukrajinske dece na zahtev predsednika Trampa?
Sergej Lavrov: Ne, nikoga nije bilo. Niko ne zna zašto su neki stručnjaci savetovali predsednika o hiljadama ukrajinske dece.
S vremena na vreme, jednom u dva ili tri meseca, organizujemo razmene sa Ukrajincima uz pomoć Katara, Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji, znate, ne prave buku oko toga šta rade. Oni samo rade nešto u čemu mi učestvujemo na veoma konstruktivan način, vraćajući decu njihovim roditeljima ili rođacima.
Pitanje: Ali koje „mere za izgradnju poverenja“ Rusija može da ponudi sada, posebno nakon ovog napada u Kijevu, gde predsednik Sjedinjenih Država kaže: „Vladimire, prestani“. Kako ubediti Sjedinjene Države da je Rusija zaista ozbiljna u vezi sa mirom?
Sergej Lavrov: Pa, „mera za izgradnju poverenja“ je bilo mnogo u poslednjih 10 godina. Pomenuo sam sporazum u februaru…
Pitanje: Taj štrajk je bio preko noći.
Sergej Lavrov: Želite kratak odgovor, zar ne? Koliko sam razumeo iz vaših početnih reči, ili želite odgovor koji objašnjava situaciju?
Predlog predsednika Trampa o 30-dnevnom moratorijumu na napade na energetsku infrastrukturu podržao je predsednik Putin i strogo ga se pridržavao. To je bila mera izgradnje poverenja protiv politike i akcija koje je preduzeo Zelenskijev režim. Kao što sam rekao, nekoliko stotina puta je gađana civilna energetska infrastruktura.
Još jedna mera za izgradnju poverenja bio je predlog predsednika Trampa i njegovog tima da se nastavi sporazum o Crnom moru. Delegacije su se sastale u Istanbulu, u Rijadu. Delegacije su razmenile mišljenja o tome kako se to može praktično sprovesti. Sjedinjene Države razmatraju predloge koje je iznela Rusija. Postoji mnogo drugih primera mera za izgradnju poverenja.
Ali ako verujete da je samo Ukrajina zainteresovana za izgradnju poverenja, mislim da bi kratak odgovor bio da je to iluzija.
Pitanje: Da li verujete predsedniku Trampu na reč kada kaže da ako Rusija ne bude u stanju da postigne dogovor o okončanju krvoprolića u Ukrajini, on će uvesti sekundarne tarife – mislim da mislite na sankcije na naftu koja dolazi iz Rusije. Ili mislite da je u ovom trenutku odnos između Rusije i Amerike obnovljen i da se to neće dogoditi?
Sergej Lavrov: Pa, ne mogu da komentarišem šta mislite da je predsednik Tramp mislio kada je nešto rekao.
Pitanje: Šta mislite da je mislio kada je rekao sekundarne tarife na naftu koja dolazi iz Rusije?
Sergej Lavrov: Pa, čujemo mnogo toga od predsednika Trampa. Predsednik Tramp je rekao da je umoran od situacije u ovom sporazumu, posebno juče kada je komentarisao izjave Zelenskog. A predsednik Tramp ima svoje predloge i ima svoj stil u pominjanju tih predloga u svojim javnim govorima.
Koncentrišemo se, kao što sam rekao, na stvarne pregovore koje predsednik Tramp podržava i naložio svojim ljudima da nastave da se angažuju u tim pregovorima. Žao mi je, odgovor je bio malo duži, ali teško je drugačije objasniti.
Pitanje: Dakle, pitao sam o pretnji sankcijama ili sekundarnim tarifama, jer ste nedavno u intervjuu rekli da biste, ako biste morali lično da birate stranu, zadržali postojeće sankcije prema Rusiji. Rekli ste da ste restrukturirali ekonomiju da bude samodovoljna. I postoji sve veći strah da će, citiram, lukavi Amerikanci iznenada ukinuti sankcije kako bi preplavili naše tržište uslugama i tehnologijama. Pa ako je to slučaj, zašto bi Sjedinjene Države uopšte razmatrale ukidanje sankcija?
Sergej Lavrov: Zašto me pitate? Upravo ste citirali moju izjavu, a ta izjava je jasna meni i svima koji je čitaju. Ako imate pitanja američkoj strani, kako se odnose prema situaciji, to nije prava adresa da ih pokrećete sa mnom.
Pitanje: Dakle, želite da sankcije ostanu na snazi. Da li je to zaista ruski stav?
Sergej Lavrov: Ne želim da ponovo objašnjavam ono što sam objasnio, mislim, na sasvim jasan način. I citirali ste, mislim, veoma blizu pravog sadržaja. Da, ali je bilo malo duže nego što obično volite, znam.
Pitanje: Pa, još u februaru. Iako je jedan od vaših kolega, Kiril Dmitrijev, koji vodi Fond suverenog bogatstva i bio je aktivan u diplomatiji sa Sjedinjenim Državama, rekao nešto malo drugačije. Zato tražim pojašnjenje, jer je rekao da se očekuje da će se američke kompanije vratiti na rusko tržište u drugoj polovini 2025. godine.
Sergej Lavrov: Pa, predsednik Rusije je komentarisao ovu situaciju. Rekao je da nemamo ništa protiv američkih kompanija, ali da one kompanije koje su odlučile da napuste svoje poslovanje u Rusiji mogu otkriti da je njihovo mesto već zauzeto od strane ruskih ili drugih stranih investitora. I u ovom slučaju, ne bismo donosili nikakve odluke koje bi diskriminisale one koji su došli da investiraju u Rusiju umesto Amerikanaca. Ako američke kompanije žele da dođu na mesto koje još nije zauzeto, ako žele da predlože projekat, novi projekat pored prethodnih poslovnih veza, naravno, mi ćemo to razmotriti. I ako pronađemo ravnotežu naših interesa, mislim da bi bilo sasvim prirodno da zajedno započnemo posao.
Pitanje: Pa, u kojim oblastima su SAD ponudile ukidanje sankcija? Zato što mnogim američkim kompanijama ne bi bilo moguće da uđu na rusko tržište u ovom trenutku pod postojećim sankcijama.
Sergej Lavrov: Na njima je da odluče.
Pitanje: Dakle, nije data nikakva ponuda?
Sergej Lavrov: Ne. Kako možemo nešto da ponudimo? U situaciji kada…
Pa, Sjedinjene Države nam jasno govore da su zainteresovane za zajedničko poslovanje. Nikada ne odbijamo poslovne predloge pod uslovom da su zasnovani na jednakim mogućnostima i međusobnom tretmanu i da vode ravnoteži interesa.
Konkretne predloge koji se pominju u medijima, ne mogu da komentarišem. Ovo nije ozbiljno. Mi se ne ponašamo kao ljudi u Kijevu koji razgovaraju sa svetom preko medija, uključujući i razgovore sa predsednicima velikih zemalja.
Pitanje: Dakle, ako sam vas dobro razumeo, ne plašite se sankcija niti želite da budu ukinute?
Sergej Lavrov: Slušajte, citirali ste moju izjavu i citirali ste je tačno. To je moj stav.
Pitanje: U redu. Dakle, kada predsednik Tramp preti novim sankcijama, to nije zabrinjavajuće?
Sergej Lavrov: Pitate ovo već treći put. Uzgred, ovo je bio kratak odgovor.
Pitanje: Kratki ste i direktni po tom pitanju. Pitao sam o sankcijama zbog jasnoće i direktnosti. Generalno govoreći, kada pogledate šta se trenutno dešava na bojištu u Ukrajini, analitičari kažu da je oko 18% ukrajinske teritorije pod kontrolom ruskih snaga. Američke obaveštajne službe kažu da su trendovi na bojištu u korist Rusije. Dakle, ako je to slučaj, zašto bi SAD verovale da je Rusija ozbiljna u vezi sa okončanjem rata ako je sve u vašu korist?
Sergej Lavrov: Pa, sudimo po reakciji naših američkih kolega na ono što im govorimo. A to se radi tokom pregovora. Oni su poverljivi, kao i svaki ozbiljan pregovor. I oni znaju naš stav. I kao što sam citirao Marka Rubija, on je javno rekao da sada bolje razumeju ruski stav i razloge za ono što se dešava. I rekao je da niko u Vašingtonu nije mrdnuo prstom da učini isto da pokuša da razume Rusiju tokom Bajdenove administracije.
A to podrazumeva da se dijalog nastavlja, da dijalog podržavaju Sjedinjene Američke Države, i ponavljam da ga podržava Ruska Federacija, i da se ovaj dijalog nastavlja.
Pitanje: Dakle, predsednik Tramp je rekao da očekuje uskoro sastanak sa Vladimirom Putinom. Koje je prihvatljivo vreme i mesto? Zašto bi se sastali?
Sergej Lavrov: Gledajte, predsednici su gospodari svoje sudbine i svog rasporeda.
Čuo sam predsednika Trampa kako kaže da planira da bude negde sredinom maja i da će nakon toga predložiti neke datume. Ne mogu ništa više da dodam.
Pitanje: Tačno, rekao je da su ga pitali o sastanku sa Vladimirom Putinom konkretno u Saudijskoj Arabiji, a on je rekao da najverovatnije ne. To je sredinom maja, ali ubrzo nakon toga.
Sergej Lavrov: Rekli ste isto što i ja.
Pitanje: Tačno.
Sergej Lavrov: Dakle , čitamo iste novine i gledamo iste kanale na televiziji.
Pitanje: Tačno, ali ne mogu da podignem slušalicu i pozovem Marka Rubija, državnog sekretara, kao što vi možete. Kakve planove pravite za njihov susret?
Sergej Lavrov: Slušajte, nadam se da vaši slušaoci veoma dobro razumeju da nije etički da ministar spoljnih poslova unapred sudi, da pretpostavlja šta predsednici mogu, a šta ne mogu da razgovaraju.
Pitanje: Ali mislite da bi bilo dobro da se dva lidera uskoro sastanu? Da li očekujete da će se pregovarati Rubio i Vitkof?
Sergej Lavrov: Mi smo uvek za sastanke sa ljudima koji su spremni za dijalog. Predsednik Putin je to ponovio hiljadama puta.
Kada smo se sastali u Rijadu, zajedno sa savetnikom predsednika Putina za spoljnu politiku Jurijem Ušakovim, sa Markom Rubiom i Majkom Valcom, američke kolege su jasno rekle da je politika SAD čvrsto zasnovana na nacionalnim interesima SAD. Oni razumeju da je ruska politika koju vodi predsednik Putin takođe zasnovana na ruskim nacionalnim interesima i da je odgovornost velikih sila da se pobrinu da, kad god se ti nacionalni interesi ne poklapaju, a to je u većini slučajeva, ta razlika ne sme da se dozvoli da degeneriše u konfrontaciju. A za to je dijalog.
Ali su takođe dodali da kada se nacionalni interesi dve ili više zemalja poklapaju, bilo bi glupo propustiti priliku da se ta podudarnost pretoči u neke materijalne obostrano korisne projekte. To je apsolutno naš stav.
Pitanje: Znate da predsednik Tramp uskoro navršava 100 dana na vlasti i da je jasno stavio do znanja da mu je strpljenje na izmaku sa diplomatijom ovde. Da li očekujete da će SAD i Rusija nastaviti da razgovaraju nakon što ovi potencijalni mirovni pregovori propadnu? Mislim, da li je obnova odnosa toliko značajna sada da mislite da bi mogla da izdrži propast mirovnih pregovora u Ukrajini?
Sergej Lavrov: Prvo, Rusija je uvek dostupna za dijalog. Dakle, morate da postavite pitanje američkoj strani. Drugo, prejudicirate trenutni proces govoreći o eventualnom kolapsu pregovora.
Koncentrišemo se na poslovanje, a ne na razmišljanje, znate, o neuspesima ili pobedama, o bilo čemu. Osim ako se ne koncentrišete na činjenice, to je ono što radimo. Ne možete biti ozbiljni u vezi sa onim što radite.
Pitanje: Pa, predsednik Tramp i sekretar Rubio su rekli da se prozor zatvara, da vreme ovde ističe. To nije moje mišljenje. To su oni rekli. Sergej Lavrov: Ne, čekajte malo. Upravo sam citirao Marka Rubija, koji je juče rekao o boljem razumevanju ruskog stava. Dakle, možda ste to propustili. Pitanje: Pa, on je takođe rekao da odluka mora biti doneta za nekoliko dana i da SAD imaju druge stvari na koje treba da se fokusiraju.
Sergej Lavrov: Ne. Razumemo nestrpljenje. Jer u američkoj kulturi stvarate očekivanja i rasplamsavate tenzije oko tih očekivanja. To ne pomaže u bavljenju pravom politikom.
Ali u našem slučaju, kao što sam rekao, mi smo uvek spremni za dijalog, spremni za pregovore i ne bismo, znate, počeli računajući na neuspeh. To bi bila karakteristika loših poslušnika, neiskusnih poslušnika.
Pitanje: Drugi u ruskoj vladi su predložili da SAD i Rusija sarađuju na Arktiku. Da li postoje konkretne oblasti za razgovor o saradnji u ovom trenutku?
Sergej Lavrov: Uvek želite da otkrijem stvari o kojima bi mogli da razgovaraju zvaničnici Rusije i Sjedinjenih Država, oni koji su odgovorni za trgovinu, ekonomsku saradnju, investicije i tako dalje.
Kako očekujete da učesnik pregovora, koji tek treba da postignu neki konkretan dogovor, javno otkriva detalje? To je neozbiljno.
Da, pročitao sam knjigu predsednika Trampa „Umetnost sklapanja dogovora“ i on ne savetuje otkrivanje informacija pre nego što dođe vreme.
Pitanje: Uz poštovanje, predsednik Tramp dosta govori o stvarima koje bi želeo da uradi sa Rusijom i mogućnostima za saradnju. Razumem da vi ne želite. Što se tiče konkretnih stvari koje je predsednik Tramp rekao u javnosti, jedna od stvari koju je pomenuo je da bi SAD mogle da sarađuju sa Ukrajinom na upravljanju najvećom nuklearnom elektranom u Evropi, koja se nalazi u oblasti, znate, Zaporožje. Rusi trenutno kontrolišu tu oblast. Da li se slažete sa javnim izjavama predsednika Trampa da bi najbolja bezbednost bila da SAD i Ukrajina to upravljaju zajedno?
Sergej Lavrov: Ne, nikada nismo dobili takvu ponudu, a ako je dobijemo, objasnićemo da elektranom, Zaporoškoj nuklearnoj elektrani, upravlja ruska državna korporacija Rosatom. Ona je pod nadzorom osoblja IAEA koje je stalno smešteno na lokaciji, i da nije bilo redovnih ukrajinskih pokušaja napada na elektranu i stvaranja nuklearne katastrofe za Evropu i za Ukrajinu, bezbednosni zahtevi bi bili u potpunosti ispunjeni. U veoma je dobrim rukama.
Pitanje: Dakle, to je ne?
Sergej Lavrov: Ne. Mislim da nije zamisliva bilo kakva promena.
Pitanje: U redu, jer je to bilo u javnoj izjavi Bele kuće medijima.
Sergej Lavrov: Mi, kao što sam rekao, nismo dobili nikakav konkretan predlog, tako da, znate, razumem da novinari moraju da spekulišu. Ne možemo da spekulišemo o nečemu što se zaista ne pominje tokom pregovora.
Pitanje: Za stanicu Zaporožkaja se trenutno ne pregovara?
Sergej Lavrov: Da li da to kažem treći put? Hteli ste da budem kratak.
Pitanje: Čuo sam vas, ali samo želim da budem potpuno jasan jer se takođe naširoko navodi da se to nalazi u američkom predlogu koji je trenutno na stolu.
Sergej Lavrov: Zašto me ne pitate o stavu predsednika Trampa o Krimu?
Pitanje: Svidelo vam se ono što je predsednik Tramp rekao o Krimu juče kada je rekao da je on pod ruskom kontrolom.
Sergej Lavrov: Nije stvar u tome da li se nešto sviđa ili ne sviđa. Radi se o tome da je rekao istinu, i kada je Zelenski rekao da je to apsolutno isključeno jer je Krim deo Ukrajine prema Ustavu, niko u Evropi ili u Sjedinjenim Državama, inače, nije ga podsetio da osim teritorijalnih pitanja, ukrajinski Ustav garantuje, citiram, „slobodan razvoj, upotrebu i zaštitu ruskog i jezika drugih nacionalnih manjina u Ukrajini“, i garantuju razvoj etničkog, kulturnog, jezičkog i verskog identiteta svih naroda i nacionalnih manjina u Ukrajini. To je takođe u Ustavu, ali kao što sam već pomenuo, a vi ste odlučili da ne ulazite dublje u ovu temu, niko na Zapadu čak ni ne pominje ljudska prava kada zahtevaju da „Ukrajina pobedi Rusiju na bojnom polju“.
Pitanje: Predsednik Tramp je rekao da se o Krimu trenutno čak ni ne raspravlja.
Sergej Lavrov: Da, zato što je to završena stvar.
Pitanje: Mislite da Rusija okupira i kontroliše Krim i da neće pregovarati o njegovoj budućnosti? Da li to kažete?
Sergej Lavrov: Rusija ne pregovara o sopstvenoj teritoriji. I predsednik Tramp to razume.
Pitanje: Jedna konkretna stvar koju želite u javnom prostoru, rekli ste da je sve ostalo o čemu sam vas pitao u američkom predlogu previše osetljivo da bi se o tome razgovaralo. Da li postoji još neki deo američkog predloga koji vam se sviđa?
Sergej Lavrov: Ne, ne, ne. Ja sam samo komentarisao ono što je javno rečeno. I takođe sam rekao da normalni pregovarači – još jednom naglašavam – normalni pregovarači ne pregovaraju bacajući mikrofon. Oni se sastaju i razgovaraju, slušaju jedni druge, pokušavaju da razumeju, pokušavaju da vide gde se može postići ravnoteža interesa, i tako su organizovani naši kontakti sa američkim predstavnicima.
Pitanje: Uz poštovanje, vi ste na najvišim nivoima ruske diplomatije već 30 godina…
Sergej Lavrov: Za koliko?
Pitanje: Najmanje 30 godina. Mislim, vi ste na veoma ključnim diplomatskim pozicijama u vrhu ruskog diplomatskog sistema veoma, veoma dugo. Ne mislim da je bilo koji deo ovoga tipičan ili normalan, da upotrebim reči koje ste upotrebili. Stiv Vitkof je izaslanik. Kiril Dmitrijev je izaslanik Vladimira Putina ovde. Da li mislite da je nesrećno što se međunarodni sistem diplomatije ne koristi više i što je to ova vrsta strukture ličnog izaslanika jedan na jedan?
Sergej Lavrov: Niste izrazili svoje razočaranje što međunarodni sistem diplomatije nije korišćen tokom celog trajanja Bajdenove administracije. Niste pomenuli da su Evropljani zaista veoma nervozni zbog toga što su marginalizovani. Ali mogu da citiram mnogo toga što su Evropljani rekli. Već sam pomenuo Kaju Kalas i Ursulu fon der Lajen, koje su rekle: „Svaki dogovor mora da osigura da je Ukrajina jača i da je Ukrajina iznad Rusije.“
Gledajte, da li su vam potrebni pregovarači koji veruju u ovu vrstu logike i koji ne žele da traže iskrenu ravnotežu interesa? Trampova administracija je zainteresovana za traženje ravnoteže interesa. Oni iskreno žele da bolje razumeju ruski stav. I dobijaju to razumevanje. A mi bolje razumemo američki stav kroz pregovore, sastanke i diskusije koje imamo sa njima.
Pitanje: Rusija je u januaru potpisala sporazum sa Iranom o strateškom partnerstvu. Da li bi Rusija bila spremna da prekine taj odnos na zahtev SAD ako bi to značilo bolje odnose sa Amerikom?
Sergej Lavrov: Nikada nije bilo ovakvog zahteva. I mi pozdravljamo proces koji je pokrenut između Sjedinjenih Država i Irana. Spremni smo da pomognemo ako strane veruju da je to moguće. I one to znaju.
Pitanje: Vi ste bili pregovarač 2015. godine u ime Rusije za taj značajan međunarodni sporazum, SVPD. A deo pomoći Rusije bio je uništavanje obogaćenog iranskog nuklearnog materijala. Da li biste ponovo dali tu ponudu?
Sergej Lavrov: Nismo bili uključeni u uništavanje iranskog nuklearnog materijala.
Pitanje: Odlaganje.
Sergej Lavrov: Deo dogovora je bio da se izvesna količina ovog materijala premesti u Rusiju na čuvanje.
Pitanje: U redu. Dakle, ne uništavanje, već čuvanje. Da li biste zadržali obogaćeni nuklearni materijal Irana koji su napravili?
Sergej Lavrov: Slušajte, rekao sam: „Ne mešamo se u pregovore između dve zemlje, od kojih jedna nije Rusija.“ I rekao sam veoma jasno, verujem, ali želeli ste kratak odgovor, moraću biti duži, jer verovatno neće proći.
Pozdravljamo dijalog između SAD i Irana. Svakako bismo bili spremni da pomognemo ako obe strane veruju da će to biti korisno. I one znaju da smo mi spremni.
Pitanje: Pa, tada su postojale sankcije i pritisak u UN. Sada je to sasvim drugačija dinamika. Želim da vas ukratko pitam o nuklearnom oružju, jer je Rusija prava nuklearna sila. Prema američkim obaveštajnim podacima, Rusija razvija novi satelit namenjen za nošenje nuklearnog oružja, koje bi onesposobilo druge satelite i uništilo SAD ako se upotrebi. To je u javno objavljenom materijalu. Da li Rusija namerava da prekrši prošle sporazume i zapravo postavi nuklearno oružje u svemir?
Sergej Lavrov: Pa, pre nego što postavite ovo pitanje, morate proveriti da li je to istina ili ne, šta kaže vaša vojska, američka obaveštajna služba…
Slušao sam predsednika Trampa o njegovim stavovima o tome kakva je lista dostignuća američke obaveštajne službe. I imam svoje činjenice na koje se oslanjam.
Godinama u Ujedinjenim nacijama promovišemo rezoluciju kojom se zabranjuje stavljanje bilo kakvog nuklearnog oružja u svemir. Zemlja koja je kategorično protiv toga su Sjedinjene Države. Istovremeno, Sjedinjene Države promovišu pristup prema kojem žele da zabrane stavljanje konvencionalnog oružja u svemir. I ne mogu da odgovore na pitanje: „Da li to znači da bi nuklearno oružje planirali da premeste u orbitu?“
Dakle, moj odgovor je veoma jasan. U Ujedinjenim nacijama se zalažemo za zakonsku zabranu postavljanja bilo kakvog nuklearnog oružja u svemir. A Sjedinjene Države, barem tokom Bajdenove administracije, to je bio slučaj, bile su kategorično protiv toga.
Pitanje: Obaveštajna zajednica Trampove administracije objavila je te nalaze pre samo nekoliko nedelja. Da li kažete da su nalazi obaveštajne zajednice Trampove administracije netačni u vezi sa tim da Rusija razvija novi satelit namenjen za nošenje nuklearnog oružja?
Sergej Lavrov: Mi smo negirali te optužbe. Mi, još jednom, ne možemo a da ne ponovimo, godinama u Ujedinjenim nacijama promovišemo sporazum – ne deklaraciju – sporazum kojim se zabranjuje postavljanje oružja u svemir. A Sjedinjene Države su protiv toga. Ne mogu da komentarišem validnost obaveštajnih izveštaja, kao što sam vam rekao. Nikada nismo dobili nikakve činjenice koje bi potvrdile te optužbe.
Pitanje: Da li ste zainteresovani za razgovore o kontroli naoružanja sa Sjedinjenim Državama, sa Trampovom administracijom?
Sergej Lavrov: Sjedinjene Države su te koje su prekinule proces jačanja strateške stabilnosti. I ako su Sjedinjene Države spremne da se vrate na ovaj put, videćemo pod kojim uslovima bi to moglo biti moguće. Dok god se u doktrinarnim dokumentima SAD opisujemo kao protivnik, dok su nas zvaničnici u Vašingtonu pre nekog vremena nazivali neprijateljem.
Dakle, želimo da razumemo šta Vašington misli o našem odnosu i da li je Vašington spreman za, još jednom bih naglasio, ravnopravan, obostrano poštovan dijalog koji vodi ka pronalaženju ravnoteže interesa. Ako je to pristup, sve je moguće.
Pitanje: Ministre, idemo na vreme, ali pre nego što vas ostavim bez odgovora na sve što ste izneli, nisam čuo od vas da je Rusija spremna da napravi bilo kakav ustupak u vezi sa bilo čim do sada.
Sergej Lavrov: Ne, moj kratak odgovor je da niste u pravu.
Više puta sam, u vezi sa Ukrajinom, u vezi sa strateškim odnosima sa Sjedinjenim Državama, naglašavao našu spremnost da tražimo ravnotežu interesa. Ako to nije ono što vaša stanica smatra spremnošću za pregovore, onda ne znam kako da budem još manje elokventan u pokušaju da budem kratak u svojim odgovorima.
Pitanje: Pa, Trampova administracija je rekla veoma jasne, konkretne stvari, kao što je potpredsednikova izjava da će se trenutne linije kontakta u Ukrajini zamrznuti i završiti prilično blizu mesta gde se trupe trenutno nalaze. Da li to zaista smatrate ustupkom?
Sergej Lavrov: Ne govorim javno o detaljima onoga što je predmet pregovora. Razumem da volite glasine jer se glasine šire…
Pitanje: Potpredsednik Sjedinjenih Država je to rekao pred kamerama.
Sergej Lavrov: Da li je to bilo pitanje? Šta ste rekli?
Pitanje: Pa, glasina. Glasina. Rekli ste da je to glasina. Potpredsednik je to rekao.
Sergej Lavrov: Ne, rekao sam za nas. Mi ne razgovaramo o stvarima koje su predmet pregovora.
Pitanje: U redu. Ministre Lavrov, hvala vam na vremenu.