Трагичне посљедице НАТО проширења

Свако ко има амбицију да о америчкој спољној политици зна више од оног што се може наћи у брошурама које штампа НАТО Одсјек за јавну дипломатију из Брисела, зна ко је био Џорџ Кенан.

Због тога што су такви велика мањина међу онима који на црногорској јавној сцени говоре о спољнополитичким приоритетима, кратко ћу навести да је Кенан био примарни архитекта америчке спољне политике послије Другог свјетског рата, високо позиционирани дипломата и амбасадор (у СССР-у и Југославији), као и дугогодишњи професор на принстонском Институту за напредне студије.

У интервјуу за Њујорк Тајмс у мају 1998, непосредно пред прво проширење НАТО према Истоку (приступање Пољске, Чешке и Мађарске), Кенан је изјавио да је ова одлука Сјеверноатланске алијансе „трагична грешка“ јер се заснива на неразумјевању руске и совјетске историје, као и на предрасудама и идеолошкој обојености спољнополитичких савјетника (тадашњег) предсједника Била Клинтона (посебно је мислио на Медлин Олбрајт) који су Русију, умјесто да пруже искрену подршку демократским процесима у њој, представили као непријатеља и пријетњу Западној Европи.

Он је тада предвидио да ће то довести до „почетка новог хладног рата“ и био је огорчен што је на крају свог животног вијека (имао је 94 године) видио да је његова борба против подјела у Европи, која је била успјешно завршена падом Берлинског зида, у ствари била узалудна.

Слично мишљење о проширењу НАТО-а је недавно у својим мемоарима изнио и Роберт Гејтс, директор ЦИА у периоду 1991-1993. и секретар за одбрану САД-а у периоду од 2006-2011. (дакле, за вријеме дијела другог мандата предсједника Џорџа Буша млађег, као и првог мандата предсједника Барака Обаме).

Он је написао да је то била „грешка“ и „политички чин, а не пажљиво размотрена војна одлука, што је урушило саму сврху савеза и безобзирно игнорисало оно што Руси сматрају за своје виталне интересе“.

Читав низ америчких професора међународних односа са најугледнијих универзитета саопштава ово исто мишљење: офанзивни потези НАТО-а у посљедњих петнаест година су узроковали дестабилизацију политичких односа у Европи чији је један од најдраматичнијих видова грађански рат који се ових дана води у Украјини гдје је већ на десетине недужних цивила изгубило своје животе, а стотине, ако не и хиљаде, су приморане да напусте своје домове. Ови реномирани професори аргументовано указују на став да НАТО треба да игра улогу војног ослонца за униполарни свјетски поредак може да буде погубан за судбину цијеле планете.

У Црној Гори, међутим, медијски простор је преплављен тврдњама да је проширење НАТО фактор политичке стабилности, економског просперитета, демократских реформи, владавине права, процвата грађанских слобода, умјетничке креативности, бољег сексуалног живота, и што све још не.

Ко год заступа другачији став, истовремено бива сврстан у противнике свега наведеног, па чак и саме „цивилизације“. То је знак да је на дјелу једна поједностављена идеолошка матрица чији је циљ не да објективно сагледа све чињенице везане за актуелни геополитички статус Црне Горе и да их непристрасно представи грађанима за коначну одлуку на слободном и фер референдуму већ да наметне одлуку донесену негдје далеко изван црногорских граница.

Актуелна владајућа ДПС-СДП-БС коалиција није ништа друго него једна врста „колонијалне администрације“ којој су интереси колонијалних господара из Вашингтона, Лондона и Брисела важнији него интереси већине црногорског становништва.

Шеф-администратор, повјерљиви човјек НАТО-а, је наравно седмоструки премијер Мило Ђукановић.

Па зар то није јасно свима (који желе да виде) послије скандалозног притиска на бирачко тијело кроз посјету Подгорици непосредно пред локалне изборе генералног секретара НАТО Андерса Фог Расмусена? Поновићу још једанпут, НАТО недвосмислено подржава Ђукановића и сви они који желе да смијене Ђукановића у НАТО круговима могу да нађу само противљење, никако подршку. Треба имати на уму да су црногорске ,,црне тројке“ локално оваплоћење НАТО ,,тајних армија“, а у односу према неистомишљеницима НАТО и Ђукановић воде мртву трку у бахатости и насиљу.

Циљ „реформи“ које НАТО тражи од Црне Горе није демократизација институција већ начин да себи лојалне кадрове инсталира у свим кључним тачкама политичког, економског и безбједносног система.

Континуирано инсистирање НАТО-а показује да на овим мјестима још увијек постоје особе које се не слажу да Црна Гора, на њену штету, буде мали завртањ у гигантском ратничком механизму атлантиста против евроазијаца.

То је добра вијест јер већина црногорских грађана, за разлику од политичке елите која има директну корист од атланских ,,похода“, не жели да учествује у ратовима за ресурсе и територије маскираних дискурсом о слободи и демократији.

Што буду више јачале политичке и економске тензије у Европи, логично је да ће опција неутралности између два војна блока постајати све примамљивија. Због тога већ постоји потреба да се питање на референдуму веже за војну неутралност, а не за НАТО. Парадоксално је да се они који се највише куну у црногорску државну заставу никада нису запитали зашто орао на њој има двије главе. То је због тога што једна гледа на Запад, а друга на Исток. Сврставање на једну страну значи симболички одрубити једну орлову главу, а са њом и знатан дио црногорског историјског насљеђа.

Ако се у круговима блиским руској државној политици може чути да би Русија гарантовала неутралност Црне Горе, у случају да ту опцију на референдуму изаберу црногорски грађани, зашто то исто онда не би урадиле и САД и државе ЕУ? То је прилика да, уважавајући већинску вољу грађана, покажу аутентичну демократичност на дјелу.

Уз то, шест држава ЕУ су и саме војно неутралне и оне имају интерес да држава у таквом статусу буде више како би заједно могле кредибилније остваривати своју дипломатско-посредничку и миротворачку међународну улогу. Вријеме у којем ће предности војне неутралности засијати у пуном сјају тек долази јер ће трагичне посљедице НАТО проширења и укупног дјеловања бити све теже сакрити од очију јавности.

Аутор је професор на Универзитету Црне Горе, аналитичар геополитике и предсједник УО НВО Покрет за неутралност.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: