Трагедија идентитета: Како су сљедбеници бившег режима постали махачи туђих застава

Жалосно је гледати како су сљедбеници бившег режима у Црној Гори, од проглашења независности, почели махати туђим заставама – најчешће хрватским и албанским. Изненада су научени да презиру властити идентитет, заборављајући коријене, традицију и вриједности које су обиљежавале овај простор кроз вјекове. Поводљиви и необразовани, лако су се одрекли онога за што су им преци гинули, прихватајући наративе који их одвајају од њиховог изворног бића.

Недавно смо били свједоци срамног призора у Дубровнику, на Страдуну, гдје су се, међу бројним заставама и симболима, вијориле и заставе Црне Горе. Шест аутобуса грађана с Цетиња стигло је како би махали „бијелим“ заставицама, као да призивају опрост. Али од кога и за што? То питање остаје без одговора, јер чини се да сами учесници нису свјесни дубине симболике у којој учествују.

Пред око 20.000 људи наступао је Марко Перковић Томпсон, чије пјесме величају један од најмрачнијих периода у историји Балкана. Његови концерти отворено славе симболе и идеологије Независне Државе Хрватске, злочиначког режима који је темељио своју политику на геноциду и етничком чишћењу. Концерт је започет усташким поздравом „За дом спремни“, што је више него јасна порука о његовој суштини.

Посебно је поражавајуће што већину учесника чине млади људи, углавном у раним тридесетим годинама – генерација рођена након 2000-их. Ова омладина, која би требала бити свјетлост будућности, дубоко је заробљена у сјени ревизионизма. Одрастају као подржаваоци НДХ, не слутећи размјере манипулације којој су изложени. Њихова такозвана „домољубна“ увјерења, у стварности су производ дугогодишње индоктринације која им је ускратила могућност разумјевања стварних историјских чињеница.

Црна Гора данас свједочи наметању фалсификованих историјских наратива, попут тврдњи да су Црногорци „наслиједили Дукљане и Илире“, да је Црна Гора некада била „Црвена Хрватска“, или да је православље у Црној Гори заправо „црногославље“. Ове извитоперене приче служе искључиво за креирање нових подјела и жаришта, која лако могу ескалирати у сукобе. А за чије интересе се то ради? Ко ће од тога профитирати? Та питања остају без одговора, јер све што нам преостаје су тренуци бунила, колективне амнезије и лоботомије која је трајала три деценије.

Када ћемо се освијестити? Када ће народ Црне Горе вратити своје достојанство, свој идентитет и престати махати туђим заставама? Ова трагична прича није само питање прошлости, већ и озбиљно упозорење за будућност.

Читајте ЈОШ:

„Вељи Црногорци“ стигли на концерт усташког идола Томпсона: Лудило не стаје и не знамо кад ће

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: