Традиција стара 2.700 година: Пронађене игле за тетовирање од људских костију
Научници сматрају да је тетовирање раније имало савим другу сврху; фото: alo.rs
Комплет од четири сићушна чешља из полинежанске Краљевине Тонга могао би бити међу најстаријим комплетима за тетовирање на свијету.
Алатке за тетовирање деценијама су биле у складишту Аустралијског националног универзитета у Канбери. Тим истраживача недавно је поново процијенио артефакте и открио да су чешљеви, од којих су два направљена од људских костију, стари 2.700 година.
Археолози знају да се у неким културама тетовирање практикује још од праисторије. На територијама од Сибира до Египта пронађене су мумије са видљивим тетоважама на кожи. Тако је мумија леденог човјека Еција, пронађена 1991. г. у Алпима и стара 5.300 година, имала 61 тетоважу. Неки истраживачи сматрају да те тетоваже нису имале декоративну функцију већ да су направљене као медицинска обиљежја, вјероватно за неку врсту акупунктурне терапије.
„На подручју Океаније нису сачуване мумије које би нам помогле да откријемо када су људи први пут почели са традицијом тетовирања јер кожа не може да се очува у тропској клими. Због тога морамо тражити мање директне трагове, као што су оруђа“, истичу аутори научног чланка, Џефри Кларк са Аустралијског националног универзитета у Канбери и Мишел Ленгли са Универзитета Грифит у југоисточном Квинсленду, наводи Национална географија.
Тек недавно археолози су почели да препознају праисторијско оруђе које је коришћено за израду тетоважа. Године 2016. спровели су експеримент којим је доказано да су се 3.000 година старе алатке од вулканског стакла највјероватније користиле за тетовирање на Соломонским Острвима. Прошле године је други тим научника пронашао у 3.600 година старом гробу америчких старосједјелаца у Тенесију игле за тетовирање направљене од ћурећих костију. У фебруару ове године археолози су извијестили да су идентификовали 2.000 година стару иглу од бодљи кактуса званог бодљикава крушка ‒ као алат за тетовирање древних Пуебло народа из Јуте.
Тетовирање је изузетно значајна традиција у пацифичким културама. Полинежани верују да се човекова мана, његова духовна снага или животна сила, приказује на његовим тетоважама. Крајем 18. века британски капетан Џејмс Кук пренео је Европљанима причу о сложеном украшавању тела које је видео током својих путовања на Пацифику. На Тонги су се подсмевали људима без тетоважа, кажу Ленглијева и Кларк, а многи од њих су у 19. веку, када су европски мисионари угушили традицију, ишли на Самоу како би урадили традиционалне тетоваже.
Мали чешљеви са Тонге пронађени су на древној депонији током ископавања на археолошком налазишту на острву Тонгатапу 1963. године. Артефакти су однијети у складиште Аустралијског националног универзитета у Канбери и сматрало се да су нестали у пожару. Међутим, када су алатке пронађене нетакнуте 2008. г, истраживачи су одлучили да методом радиоактивног изотопа угљеника одреде њихову старост. Тако је утврђено да су чешљеви за тетовирање стари 2.700 година и да су два направљена од костију морских птица, а друга два од људских костију.
