Тошковић: Системска корупција и партијско запослење
1 min read
Радован Тошковић
Годинама уназад синдикална првомајска протестна шетња не може да успије да изађе из рутине одржавања традиције и постављања мање-више истих захтјева властима које на њих реагују тако што их игноришу, изјавио је Радован Тошковић, предсједник Општинског одбора Радничке партије Подгорица.
„Синдикати се обраћају политичким актерима, прије свега онима из власти, а њима су без обзира на програме и предизборна обећања, интереси капитала и сопственог профитирања од власти увијек били јачи од интереса и запослених и грађана. Истовремено, они праве своје запослене и своје синдикате и неће стати све док се не редукује партијско запошљавање и законски не казни и не забрани и кривично гони свако изнуђено гласање за власт, а све док запослени и синдикати, грађани и њихове организације и професионална удружења, удружени не почну да прозивају, орочавају захтјеве и мјере, учинке и траже одговоре и одговорност“, истакао је Тошковић и додао:
„Три деценије транзиционог лутања и посртања оставиле су као последице огромној већини грађана Црне Горе сиромашење и радну и животну несигурност и одсуство наде и перспективе. И пред овај први мај, дан борбе за права радника, можемо констатовати да нико ко је владао у Црној Гори не може се позвати на позитивне резултате, барем не када су у питању социјална права и солидарност. Развојно, још нијесмо достигли друштвени производ из 1989.године. Политике које су се водиле у Црној Гори биле су разорна мјешавина сервилног понашања према интересима корпоративног капитала и буразерске економије у корист својих тајкуна, партијских прјатеља и рођака“.
Тошковић наглашава да умјесто обећане развојне успјешне приватизације уређеног тржишта и чврстих анти-монополских правила игре, ширили су се политички клијентелизам, партијско запошљавање и системска корупција.
„Одсуство развојне социјалне политике и прогресивних пореза довело је до неједнакости двоструко већих од европских просјека. Поставља се питање, у којој мјери у Црној Гори стране инвестиције доприносе трансферу нових технологија и отварању радних мјеста, кад нам млади и образовани одлазе из Црне Горе и тако се Црна Гора празни, а у јавним предузећима и установама управљају партијски комесари и комесарке са сумњивим дипломама“, истиче Тошковић и закључује:
„Улога Синдиката, попут независности, није да јадикује над злосрећном судбином, већ да образује, информише, опомиње, упозорава и прије свега да на дјелу покаже борбеност и солидарност. Зато свима онима који с правом критикују синдикате, као и саме запослене што нису (до сада) успјели да солидарно одбране своје виталне интересе, поставља се питање: гдје су они били у тој причи и који су ризик преузели у ситуацији у којој смо. Ни препуцавања ни жалопојке немају смисла“.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
