Tomislav Kresović: Zatvorska afera Rade Marković

Beogradski List „Politika“ na naslovnoj strani objavljuje najavu teksta „Radomir Marković iz zatvora preti državi“. Nekadašnji načelnik RDB Srbije Rade Marković koji bi mogao neformalno da dobije ime “Al Kapone” tajne službe je zatvorenik sa 40-godišnjom kaznom zatvora. Postoje realne pretposatavke da bi Rade Marković mogao da bude terećen i za plansko učešće RDB pod komandom Radeta Markovića u ubistvo novinara Slavka Ćuruvije.

Bivši načelnik Državne bezbednosti otisnuo se u književne vode. Njegov prvenac „Kazna bez zločina” napisan je 2008. godine u kome se iznose ocene koje govore da je Marković “nevin” i da je osuđen na dugogodišnju robiju iz politčkih razloga kao sledbenik politike Slobodana Miloševića. Tako je Rade Marković po pisanju “Poliitke”, ako je verovati ovom uglednom listu od nacionalnog značaja, preko svojih “glasnika” saopštio poruku da bi svojim materijalima mogao da baci “Srbiju na kolena”.

Šta ovo znači? Bivši šef RDB nema snage da utiče na politiku i vlast,ali može da deluje na javnost u negativnom ocenjivanju vodeće političke garniture u Srbiji na osnovu dokumentacija o obradi visokih zvaničnika današnje vlasti od strane RDB u vremenu vladavine Radeta Markovića od 1998-2001. godine i nešto ranije. Moguće je da Rade Marković svojim sadržajima stvori negativno javno mnenje protiv vodeće političke oligarhije u Srbiji. Verovatno da je Rade Marković već pripremio materijale koji bi bili aktivirani u narednim nedeljama i mesecima kroz tabloide u Srbiji.
Izvršilac “radova” porodice Milošević-Marković

Rade Marković je vladao RDB od 1998- februar do 2001 godine i kao “Al Kapone” tajne službe paralelno je izvršavao naređena Slobodana Miloševića i dr Mire Marković, ali je držao pod kontrolom i srpsko podzemlje. Na kraju vladavine Radeta Markovića došlo je do unutrašnjeg čišćenja kriminalnog podzemlja i likvidacija čelnika preko mafijaških klanova i podrške Radeta Markovića. Pre svega se misli na likividaciju Željka Raznatovića Arkana ali Lainovića –Dugog.

Kada je Milošević pao s vlasti nije pao i rade Marković već je svoj mandat produžio do početka 2001. godine i ostavku je podneo tadašnjem predsedniku SRJ dr. Vojislavu Koštunici. Koštunica je bio neformalno zaštitnik Markovića, a sam Marković je imao vremena da “očisti” dokumentaciju RDB, presnimi dosijea vodećih političara i da ih iznese iz Srbije. Gde? Možda u Rusku federaciju kod kolega u FSB ili kod dr. Mire Marković. Ako bi hipotetički Rade Marković otvorio arhive tajne službe koji bi “bacili Srbiju na kolena” to bi moglo da bude vezano kompromitujuće za obaveštajno bezbednosne podatke vrha sadašnje vlasti i njihova povezanost sa stranim službama, mafijom ili privatnim i ličnim aferama i skandalima. Korist od ovih informacija mogle bi imati političke strukture iz opozicije pre svega DSS i SRS.

“Laufer javlja”

Druga opcija plasiranja “skandal” informacije bi bila vezana na političku i ličnu “osvetu” dr. Vojislava Šešelja “Laufer javlja” gde bi na meti bili kadrovi sadašnje SNS, pre svega predsednik Srbije Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić. Ako bi takve informacioje išle na ruku dr. Miri Marković onda bi one gađale i neke iz SPS-a koji su “izdali” Slobodana Miloševića i nju lično. Rade Marković bi mogao da otvori pitanje umešanosti tajnih službi na formiranje svih dosadašnjih vlasti od DOS-a, a naročito na neke strukture iz bivše SRS, sadašnje SNS.

Rade Marković je osuđen na dugogodišnju robiju dok su njegove kolege prethodnici i neki koji su bili u vrhu RDB-a poput Jovice Stanišića i Franka Simatovića Frenkija oslobođeni iz haškog kazamata. Marković verovatno sebe vidi kao “žrtvu” političke igre, jer je služio porodicu Milošević-Marković dok su Stanišić i Frank Simatović ostali “nevini” kao organizatori SDB-RDB u vreme rata u Hrvatskoj i BIH.

Osveta ili obaveštajni rat

Postavlja se pitanje da li je reč o “osveti” istini ili političkom i obaveštajnom “ratu” nekadašnjih struktura bezbednosti u Srbiji ostaje da se vidi. Ako je ugledni list “Politika” najavio ovu mogućnost da Rade Marković “progovori” onda su to dublji politički razlozi gde interese mogu imati i neke zainteresovane strane službe bezbednosti koje već imaju materijale Radeta Markovića. Da podsetimo da su mediji pre više godina špekulisali da je bivši Koštuničin šef BIA Rade Bulatović na hard diskovima izneo mnoge podatke BIA struktruama CIA. Sada rade Marković može da iz zatvora preko “glasnika” otvori hajku na sadašnju vlast. Da li je ovo možda najava i sukoba stranih službi bezbednosti u Srbiji i prema Srbiji u narednim mesecima će se videti.

Rade Marković će pokušati i da obelodani ko je iz RDB krenuo da radi za CIA, BND ili MI6 i posebno iz tadašnjih struktura SPS-a i SRS. Postoji još jedna hipotetička opcija, da je Rade Marković svoju kamapnju protiv sadašnjeg vrha vlasti “kanalisao i preko “oficira za vezu” biznismena Miroslava Miškovića koji se tereti za ozbiljna krivična dela, a Mišković je krenuo u svoju protivofanzivu na vrh države pre svega Aleksadra Vučića. Ostaje da se vidi da li je najava “Politike” oko stava Radeta Markovića da može “Srbiju da baci na kolena” svojim materijalima dezinformacija, rat struktura tajnih službi domaćih i stranih ili je sve u funkciji političke borbe i pripreme za prevremene izbore.
SDB kao saveznik CIA

Iz biografije Radeta Markovića može da se vidi da je bio član SPS

Kada su u policiji uvedeni činovi, dobija čin pukovnika, unapređen je u general-majora jula 1996. Nakon ubistva Radovana Stojičića Badže, postavljen je za načelnika Resora javne bezbednosti u činu general-potpukovnika (7. jula 1997). Dobio je zaduženje da konsoliduje i ojača krimi-upravu MUP-a. Nakon smene Jovice Stanišića sa mesta načelnika Resora državne bezbednosti, Marković je novembra 1998. postavljen za šefa državne bezbednosti i dobio je čin general-pukovnika. Još pre nego što je 1998. bio ustoličen na čelo srpskog DB-a, Radomir Marković je u toj službi angažovao ljude i zadužio ih da nadgledaju Jovicu Stanišića i njegove bliže saradnike“, govorio je svojevrmeeno list Vreme“ – Dragiša Ristivojević, nekadašnji zamenik Jovice Stanišića, tadašnjeg načelnika državne bezbednosti Srbije.

Nije sporno da je na mesto načelnika DB-a Srbije Mira Marković postavila Radeta iako on nije imao nikakvog iskustva. Ali, bio je veoma ekstreman u političkom smislu. Zalagao se iz sve snage 1996. da se protiv demonstranata upotrebi sila. „Treba ih razjuriti motkama i premlatiti“, govorio je Rade ali je cela služba DB-a bila protiv takvog načina rasturanja demonstranata. Rade je bio privržen Miri Marković i činio sve što mu ona predloži. Rade je, po nalogu bračnog para sa Dedinja, rasturio Službu i razjurio sve što je valjalo.

Svedok na suđenju Jovici Stanišiću pred Haškim tribunalom Vlado Dragićević govorio je o vezama američke i srpske obaveštajne službe. Bivši visoki zvaničnik Službe državne bezbednosti Srbije posvedočio je na suđenju Jovici Stanišiću pred Haškim tribunalom da je ta služba od 1992. uspostavila kontakte i saradnju sa Centralnom obaveštajnom službom (CIA) SAD. “Od 1992. je, bez potpisivanja uobičajenog protokola, postignut usmeni dogovor na osnovu kojeg je CIA poslala svog čoveka u Ambasadu SAD u Beogradu”, rekao je Dragićević, koji je bio specijalni Stanišićev savetnik, a zatim i načelnik Uprave SDB za međunarodnu saradnju.

Po iskazu bivšeg funkcinera SDB Zvanični protokol o saradnji SDB Srbije i CIA bio je potpisan 1996, a Amerikance je najviše zanimalo sprovođenje Dejtonskog sporazuma, bezbednost američkih vojnika, kao i borba protiv međunarodnog terorizma. Dragićević je potvrdio i da je CIA u zvaničnim dokumentima ocenila da je “SDB Srbije vrlo uspešna služba koja se uspešno nosi sa desnim ekstremizmom u sprovođenju mirovne politike državnih organa i predsednika” Miloševića. Verovatno će ovi lementi biti deo Markovićevog “obračuna” sa nekim strukturama u Srbiji.