• Наша Србија

Током прошле године произведено поврћа у вриједности 43,7 милијарди динара

1 min read

5 година ‎ ИН4С

Четворочлана породица своју егзистенцију може да обезбеди производњом поврћа на отвореном на површини 3-5 хектара земљишта прве или друге класе са доступним извором воде за наводњавање прве до евентуално треће класе, саопштено је Националног тима за препород села

Илустрација (Фото: Depositphotos/Alexis84)

Из Министарства за регионални развој и Одбора за село Српске академије наука и уметности недавно је упућен позив повратницима из иностранства да остану у земљи, заснују ново или обнове пољопривредно газдинство на имању својих предака.

Такође, могу да оснују нову или се придруже некој од постојећих задруга. Како наводе из кабинета министра Кркобабића, у Национални тим за препород села Србије стигла су бројна питања наших сународника који се интересују за улагање у повртарство.

Копредседници тима Кркобабић и академик Драган Шкорић, после консултације са реномираним стручњаком за повртарство Жарком Илином, редовним професором Пољопривредног факултета у Новом Саду и чланом поменутог тима, истичу да вреди улагати у производњу поврћа, која је озбиљан, дугорочан и профитабилан породични комерцијални посао.

Министар посебно наглашава неопходност удруживања како би мали и средњи произвођачи могли лакше и јефтиније да набављају, а брже и скупље продају своје производе. “Задружној економији, заснованој на принципима солидарности и неутралности, није приоритетни циљ увећање профита. Императив је пуно задовољење и бољитак свих учесника – задругара, коопераната и чланова њихових породица, уз остварење оптималне добити”, указује Кркобабић.

Национални тим за препород села Србије истиче да у повртарству постоје велики неискоришћени потенцијали, о чему сведоче следећи подаци.

У Србији поврће производи 14.000 специјализованих пољопривредних газдинстава на око 150.000 хектара. Вредност произведеног поврћа прошле године била је 43,7 милијарди динара, што је 8,7 одсто укупне пољопривредне производње. Бележимо суфицит у спољнотрговинском билансу: прошлогодишњи извоз повртарских култура од 116 милиона евра већи је од увоза исте године за 18 милиона евра. „То је доказ да Србија може да буде још већи извозник поврћа. У томе је и шанса будућих повртара“, поручују из Тима.

Нема сумње да су неискоришћене могућности за већу производњу и већи извоз велике, будући да увозимо парадајз, црни и бели лук, пасуљ, боранију и кромпир.

Из министрства указују да се у Регистру пољопривредног биља налази 41 врста поврћа, с тим да већи економски и привредни значај има око 30 врста. Поштујући принципе смене усева у времену и простору, уз одржавање плодности земљишта и увођење нових технологија гајења, поврће се производи целе године у башти, на њиви и у различитим облицима и типовима привременог и сталног заштићеног простора.

Национални тим за препород села Србије саопштава повратницима из иностранства и другим заинтересованим грађанима да четворочлана породица своју егзистенцију може да обезбеди производњом поврћа на отвореном на површини 3-5 хектара земљишта прве или друге класе са доступним извором воде за наводњавање прве до евентуално треће класе.

Такође, четворочлана породица може пристојно да живи и од 3000-5000 квадратних метара (30-50 ари) пластеника гајећи првенствено: паприку, парадајз, краставце и диње са додатним системом грејања. У предзимском и зимском периоду се гаји поврће са малим захтевима за условима успевања као што су: салата, спанаћ, рукола, празилук… Са 1.300 хектара пластеника лесковачки крај је највећи повртарски центар у Србији.

Национални тим за препород села Србије препоручује повратницима да формирају пољопривредно повртарско газдинство, затим да се удруже у специјализоване повртарске, а касније и у сложене задруге, чиме вишеструко повећавају шансе за успешно пословање.

У Србији има много примера веома успешних повртарских задруга из пројекта обнове заругарства “500 задруга у 500 села”, а само неке од нњих су “Пољо флора” из Кнића која је за годину дана извезла киселог купуса у земље ЕУ вредног 1,3 милиона евра и “Натура балканика” из Добрича, кос Шапца, која је највећи произвођач невена у Србији.

Извор: Привредни.рс

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: