Тихо етничко чишћење: Срби на Косову и Метохији на ивици опстанка
Слика српског народа на Косову и Метохији данас јесте слика опстанка на рубу, гдје свакодневни живот више није обиљежен само тешкоћама, него систематским притисцима који воде ка једном циљу – исељавању. Тај процес није нагли, он нема облик ракетних удара, али траје деценијама и даје исте посљедице: празна села, угашене институције, непостојање сигурности.
Српска заједница је већ лишена готово свих институција које је држава Србија успјела да сачува. Затварање пошта, упади у банке, укидање локалних служби и уништавање инфраструктуре нису „интеграција“ у неки нови систем, већ узурпација простора који је остао као једини ослонац Србима. Здравство и образовање налазе се на ивици, а управо је напад на те двије области јасан сигнал да је у питању стратегија — одузети народу оно без чега не може да опстане.
На сјеверу покрајине већ данас можете видјети шта значи „окупација у миру“. Полусатна вожња од административне линије довољна је да човјек схвати колико је простор претворен у казамате контроле. Борбена возила, полицијска легитимисања и атмосфера сталног надзора — све то служи не толико безбједности, колико застрашивању и сигналу ко је господар терена.
Није, међутим, ријеч само о полицијској демонстрацији силе. Циљ је дубља промјена структуре становништва. Свједоци смо масовног одласка Срба, чији број се у појединим срединама преполовио. Истовремено, изборни спискови се „коригују“ тако да Срба има мање него у стварности, а Албанаца више и тамо гдје их никада није било. Тако се креира нова „демографска истина“, која ће сутра бити представљена као чињенично стање.
Међународна заједница све то не само да игнорише, већ често својим потезима даје печат легитимитета. Када се административни прелази, нове мисије и институције уводе под изговором „заштите закона“, заправо се цементира неправда. Отуда и све гласнија упозорења да ЕУЛЕКС, умјесто чувара права, функционише као чувар поретка у којем Срби немају мјеста.
У том контексту, није случајно што министар информисања и телекомуникација Борис Братина упозорава: „Озбиљно су угрожени и универзитет и здравство, као двије институције које су нам преостале.“ Удар на школство и болнице, удар је на будућност.
Слично, његова оцјена да је „на дјелу тихо етничко чишћење које даје свој учинак“ није претјеривање него резиме свега што се дешава. Путем притисака, провокација, административних баријера и институционалних упада, Срби се свакодневно гурају у безизлаз.
