Тихи свједок српске историје: Дрво из времена Немањића још расте на Космету

У богатој косовско-метохијској ризници, уз здања великих задужбинара и даровитих неимара и вриједно духовно и умјетничко наслеђе, чува се и најстарије дрво у Србији и, вјероватно, најлепша „јерусалимска соба“ српских домаћина. Трајање им се мјери вјековима, а вриједност животима и посвећеношћу генерација које су их сачувале.

У порти Пећке патријаршије, ту гдје су столовали српски патријарси и архиепископи, окупљали учени теолози, врсни књижевници и даровити уметници, више од седам вјекова, расте и рађа црни „шам“ дуд.

Као природна ријеткост, први пут је стављен под заштиту 1957, а од 1993. је, као добро од изузетног националног значаја, у првом степену заштите.

Претпоставља се да га је посадио архиепископ Сава Други, синовац Светог Саве, половином 13. вијека, а да је садницу дуда донео из покрајине Шам у данашњој Сирији.

Под његовим крошњама, 1690. године Арсеније Чарнојевић је одржао Сабор, на коме је одлучено да српски народ крене у велику сеобу ка Војводини.

Дуд је остао да чека и чува светиње. Половином двадесетог вијека, стабло му је, после удара грома, пукло, али су се из полеглих грана развиле нове крошње.

Шест вјекова после саднице шам дуда, у Велику Хочу, у Метохији, стигле су јерусалимске реликвије, у кућу Хаџи Симину: иконе, седефни крстови и свијеће.

Све то се и данас чува у „јерусалимској соби“, у кући од ћерпича, која је споменик културе под заштитом државе.

Јелена Спасић из Велике Хоче указује да се тамо налази икона, донијета из Јерусалима 1865.

„Мој чукундеда је тада ишао са своја два брата, то је велико благо наше породице. Чувамо, преносимо даље, оно што је нама пренијето са кољена на кољено, јер то је наша историја, то је наша прошлост, то је наша вјера, и то је оно што смо ми„, каже Јелена Спасић.

Попут зелених грана „шам“ дуда у манастирском комплексу, на обали Пећке Бистрице, и јерусалимска соба и село које чува завјет предака, одољевају вјековним искушењима и новим животом обећавају трајање.

Извор: ртс

Прочитајте још:

Кад се отаџбина бранила на Паштрику

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: