Тихи прелаз на четвородневну радну недјељу
1 min read
Холандија
Идеја о четвородневној радној недјељи посљедњих година све више привлачи пажњу широм свијета. Њени заговорници тврде да она може ублажити готово све проблеме савременог живота – од сагоријевања на послу, преко родне неједнакости и незапослености, па до смањења емисије угљен-диоксида. Противници, међутим, упозоравају на смањење економског учинка, пад конкурентности, оптерећење јавних служби и слабљење радне етике.
Умјесто да се расправља на нивоу претпоставки и појединачних експеримената, “Фајненшл тајмс” указује на примјер Холандије која је, готово непримјетно, већ отишла далеко у том правцу. Лист наводи, позивајући се на податке Еуростата, да је просјечна радна недјеља у Холандији за особе од 20 до 64 године траје свега 32,1 сат, што је најкраће у цијелој Европској унији. Осим тога, Холанђани све чешће своје радно вријеме распореде на четири, умјесто пет дана.
Холандски модел потиче још из осамдесетих година, када су жене почеле масовније да улазе на тржиште рада, најприје кроз скраћено радно вријеме. Тиме је обликован тзв. “модел једног и по хранитеља породице”, гдје је мушкарац радио пуно радно вријеме, а жена пола.
Такву праксу подстицали су и порески и социјални механизми. С временом су и мушкарци, нарочито они са малом дјецом, све више почели да раде скраћено или компресовано, па је радна недјеља од четири дана постала уобичајена.
Оно што изненађује скептике јесте да краће радно вријеме није умањило снагу привреде. Напротив, Холандија је међу најбогатијим државама ЕУ. Тајна, према писању ФТ-а, лежи у високој продуктивности по радном сату и у високој стопи запослености. Крајем 2024. посао је имало 82 одсто радно способног становништва, што је више него у Британији, САД или Француској.
Посебно је значајно што жене у Холандији раде и зарађују више него у земљама са дужом радном недјељом, док становништво у просјеку одлази у пензију касније, па се рад распоређује на дужи животни вијек.
Ипак, ово није рецепт за савршену једнакост. Жене и даље чешће раде скраћено од мушкараца, а то се одражава на њихов професионални напредак. Само 27 одсто менаџера у Холандији су жене, што међу најнижим у чланицама Организације за економску сарадњу и развој. Поред тога, економија трпи од хроничног недостатка радне снаге, нарочито у просвјети, што отежава и организацију школских обавеза и радно вријеме родитеља.
