The National Interest: Социјалисти уништавају једну земљу у Европи

Након тридесет година такве корупције и преваре, црногорска истраживања јавног мњења разумљиво откривају да расте незадовољство у правцу у ком Мило Ђукановић води земљу, наводи се у анализи Гордона Бардоса за Нешнл Интерест.

У међувремену, Ђукановић се суочава и са другим проблемима.

Бивше пријатељске западне дипломате позвале су га да оде, један од главних финансијера његове странке је напустио земљу (и открио мрежу рекетирања од стране Ђукановићеве странке), и захваљујући сумњивом кинеском зајму од 1,5 милијарди долара за кинеску инфраструктуру, однос дуга Црне Горе према БДП-у сада је порастао на 80 процената. Ако Ђукановић не врати кредит, онда услови споразума омогућавају Кини да потражује и црногорску територију као наплату заосталог дуга.

Ако је недавни покушај атентата на Ђукановићевог противника, Миодрага Даку Давидовића, било који показатељ, потенцијал за догађаје који могу да се отргну контроли расте. Један црногорски дипломата, на примјер, недавно је позвао на спаљивање Српске православне цркве – у њој су били њени поклоници.

Вашингтон се сада суочава с једном од својих вишегодишњих стратешких и моралних спољнополитичких дилема. Притиском против њега са свих страна, Ђукановић ће прибјећи све очајнијим мјерама за останак на власти. То ће заузврат изазвати све већу конфронтацију са политичком опозицијом и цивилним друштвом у земљи.

Ђукановић, наравно, игра јефтину игру коју су познавале  аутократе широм свијета – од латиноамеричких диктатора до деспота са Блиског Истока.

Једноставним представљањем Вашингтона лажном дихотомијом да је „то ја или комунисти / Руси / Иранци / итд.“ Такви диктатори знају да у Вашингтону има оних који ће им пружити карте за затварање њихових политичких противника, прогон независних медија и на други начин напасти било коју организацију која би могла да угрози њихову владавину.

Вашингтон стога има два избора пред собом. Један од корака акције био би наставак подупирања Ђукановићевог корумпираног режима. Током протекле деценије, Вашингтон је дозволио Ђукановићу да придруживање НАТО-у замени за демократизацију (да узмемо само један примјер – убрзо након што се Црна Гора званично придружила НАТО-у, Ђукановић је обиљежио ову прилику чишћењем државне радио-телевизије од неколико преосталих независних „гласова“, без приговора из Вашингтона.) Ако Вашингтон настави овим путем, тада ће преузети стратешку одговорност за нестабилност и одступања које ће Ђукановићева владавина и даље изазивати, и моралну одговорност за нестанак сваке наде за мирну демократску реформу у земљи.

Алтернативно, Вашингтон може бити вjеран својим наводним моралним принципима и престати подржавати Ђукановићеву тридесетогодишњу ауторитарну клептократију. Ако се Вашингтон озбиљно бави промовисањем демократије на Балкану, онда ће тражити прекид политичке репресије и злочиначког дјеловања, што је дио понашања партије Ђукановићевог режима, и очистити пут првој демократској транзицији у историји Црне Горе.

Осим што ће озбиљно ударити против организованог криминала и корупције у југоисточној Европи, потез против Ђукановића такође би упутио снажну поруку осталим балканским ауторитетима да се њихове похаре више неће толерисати.

Прочитајте још:

Скандалозно: Министар Дармановић зове у помоћ Бошњаке и Албанце из дијаспоре против литија?!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: