Тесла, један и наш
Пише: Емило Лабудовић
Сваки народ у свом родослову има претка који је разделница, камен међаш и светионик према којем се, и по највећој бури, усмјерава трошни народни чамац. Али, само су Срби један од ријетких народа чији је један од предака најсвјетлија звијезда на небу човјечанства, човјек који је разагнао таму и, као Божји изасланик реако „нека буде свјетлост”! И би свјетлост. И то мало чобанче из Лике, које је потом израсло у горостаса свијета, рођено је на данашњи дан. Али, народ из којег је поникао данас слави неке своје друге претке, принчеве таме и посрнућа, тако да се питам јесмо ли ми уопште достојни да га зовемо нашим и нас именујемо његовим? Али докле год трајемо, и последњем Србину Никола Тесла биће име и презиме. И тачка.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
