„Тешко њему у непријатељским рукама“: Када коментари постају опасни и шта нам откривају о Црној Гори?

Након што је Алија Балијагић, осумњичени за убиство двије особе у селу Соколац код Бијелог Поља, ухапшен јуче, на Фејсбуку се појавила порука која је изазвала реакцију међу људима на тој друштвеној платформи. Коментар једног Фејсбук корисника – „Сада чега мучити и иживљавати се. Тешко њему у непријатељским рукама“ – на први поглед изгледа као безазлена изјава, али у контексту дубоких етничких и вјерских подела у Црној Гори, она добија озбиљну димензију. Да ли ова порука оправдава насиље или је само прелаз у нови, опасан наратив? Подсјетимо и на то да је полиција сумњала да је Балијагић током потраге за њим имао помоћнике, а са највиших државних адреса Србије се чула информација да је у могуће да је у питању исламски фундаментализам, што су црногорски органи демантовали.

Међутим, без обзира на поменуто питање о томе да ли је у питању склоност ка тешким кривичним дјелима, или се ту умијешала опасна идеологија, патање дубоких подјела и лицемјерја у Црној Гори – остаје.

ЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Код Прибоја ухапшен Алија Балијагић

Наиме, овај коментар, као и слични, који се често могу чути у јавним расправама без обзира са које сукобљене стране долазили, отвара питање какву слику о криминалцима, али и о цјелокупним заједницама којима припадају, шаље друштво. Многи, нарочито политички аналитичари, указују да овакви изрази стварају нове стереотипе, поготово када се односе на осумњичене који су припадници одређених етничких или вјерских група. У Црној Гори у највећем броју случајева – о Србима.

„Тешко њему у непријатељским рукама“ није само коментар на кривично дјело, већ и коментар који поново активира дубоке предрасуде и разлике између различитих група. Ови ставови не само да помажу дискриминацију већ, како стручњаци истичу, могу лако да доведу до већих подјела и поларизације у друштву.

Проблематична је и реакција која се јавља када се појаве и други слични коментари у вези са овим случајем, а који указују и општи наратив у јавности. Такво је недавно дешавање када је један сељак из Томашева оптужио управо Балијагића као „исламског фундаменталисту“ довео до расправе у Скупштини Црне Горе. Ова расправа је покренула питање како се представљају одређени етнички и вјерски припадници у јавности. Иако се на такав начин подстичу жестоке полемике, много чешће се избјегавају слични напади на, рецимо, појединце и групе који оптужују Српску православну цркву за све неправде или који Србе у Црној Гори и српске политичаре називају „четницима“, „фашистима“ и „колаборантима“. Такви наративи су, за разлику од претходних, готово увијек прихваћени и сматрани уобичајеним дијелом јавног дискурса.

Међутим, порука која је настајала на друштвеним мрежама није једина која се ових дана односила на положај једне етничке или вјерске групе. На примјер, поглавар Исламске заједнице у Црној Гори, Рифат Фејзић, на Твитеру је индиректно поставио питање о положају Бошњака у Црној Гори, цитирајући Андреја Николаидиса: „Ко би одговарао ако би неко рекао да више православни неће крстити и дизати Цркве?“ На ово је услиједио одговор једног корисника Твитера: „Био би на слободи, на Цетињу, и можда посланик или професор ФЦК.“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: