Teorije sa greškom i prisiljavanje na latinični i bezbožni identitet
1 min read
Milo Đukanović
Piše: Pavle
Kada, pritisnuti najmasovnijim mirnim i dostajanstvenim litijima u istoriji Crne Gore, branioci ,,Zakona“ pokušavaju da opravdaju njegovo donošenje onda u svojoj brzopletosti, površnosti misli i jednokratnosti partijskih dužnosti, službeni advokati ,,državnog razloga“ svoje ,,argumente“ iznose kroz više spontano neutemeljenih uopštavanja, kao pokušaja neke ozbiljne teorije, što ih upravo najslikovitije u tome i otkriva u grešnosti njihovog ,,zakonodavnog uma“.
Sve te teorije pokazuju, na njihovu žalost, ne razloge zašto je Zakon trebalo usvojiti, već upravo suprotno – ono što bi oni najmanje htjeli, prave dokaze njegove neodrživosti.
Od svih tih teorija najbenignije, a istovremeno i najnaivnije djeluje ona ,,kulturološka“ koja, parafrazirajući, glasi: Moramo preuzeti imovinu SPC zato što se država mora baviti zaštitom kulturnog dobra u Crnoj Gori.
Bože, koliko svjesnog krivotvorenja istine, ali naglasićemo samo dva. Prvo, i zakonom Crne Gore predviđeno je da kulturna dobra mogu biti u privatnoj i državnoj svojini i da država ima jednak odnos prema njima, što potvrđuje banalnu istinu da kulturno dobro ne nastaje to svojinskim podržavljenjem, niti da je njegova zaštita uslovljenja nacionalizacijom, koji ovaj ,,vjerski zakon“ sa sobom objektivno nosi, a što ovaj razlog čini najmanje neozbiljnim i pomalo smiješnim.
Druga teorija ,,odbrane“ je politički ksenofobična, nalik na teorije zavjere: SPC je crkva Srbije, produženi mehanizam velikosrbskog nacionalizma – Crkva koja je toliko ideološki jednostrana da ne može sakriti da se ravnopravnost vjerskih zajednica u Crnoj Gori štiti se tako što će se jedna i najveća od njih bez sudske presude proglasiti političkim veleizdajnikom i kao u starim dobrim vremenima komunističkog sudstva odlučiti po volji tužioca koji upravlja sudom, Skupštinom Crne Gore.
Imovinu SPC treba uzeti zbog toga što je Crkva pravoslavno-srpska, što joj sjedište u Srbiji i što politički štiti i razvija ideju ,,velike Srbije“ – eto zbog toga i to sve u ime ,,slobode vjerskih zajednica“ kojih ne može biti kada se Crkva izvodi pred sud partijske javnosti i kada joj se u tom ,,zakonskom procesu“ izriče presuda bez prava na odbranu, a njeni advokati bivaju u gluvo doba noći u mračnim maricama sa lisicama odvedeni u zatvor.
O ovoj teoriji bi branioci ,,zakona“ trebalo najviše da ćute od stida pred civilizovanim svijetom.
Treća je teorija vulgarnog prava koja je nekako omiljena šefu režima koji tvrdi da je SPC uzurpirala državnu imovinu (u periodu od 1986. do 2000. godine kada je on bio na vlasti) i da je zato sada treba vratiti silom zakona, a ne vladavinom prava.
Dakle, prednost ove teorije je u njenoj brutalno neistinitoj (neistina se tiče netačnosti da je SPC išta uzurpirala) otvorenosti koja potvrđuje da je cilj zakona ne sloboda vjere i za SPC, već da zakon ima samo jedan cilj – da se ,,uzurpator uzurpira“ što je bila jedna od omiljenih propagandističkih mantri diktature proleterijata, što neskriveno čitavom svijetu pokazuje da je u Crnoj Gori ovaj zakon djelo neokomunističkog Vođe i njegovih sledbenika sa ciljem sličnim onom koji je Tito imao u razgovoru sa Stepincem o stvaranju Hrvatske katoličke crkve, a samim tim i istorijski i vrednosno neodrživim.
Četvrtu teoriju bi mogli nazvati lažnim istoricizmom po kojem je zakon trebalo usvojiti i primijeniti zato što je SPC nametnuta Crnoj Gori i Crna Gora u procesu stvaranja svog novog latiničnog indentita mora završiti obračun sa svim ostacima ćirilično-srpske kulture u Crnoj Gori, pa i samih Srba čije ih prisustvo iritira u njihovoj projekciji crnogorskog-utopizma i tako svesti Srbe na egzistencijalni minimalizam, a pravoslavno vjeru na arhaično destruktivan faktor ,,crnogorskog demokratizma“.
Upravo zajedništvo pravoslavnog naroda, litije Srba i Crnogoraca i tiha masovnost koja osvaja i ispunjava Crnu Goru duhom samopouzdanja i dostojanstvene odbrane svog svijeta Svetosti i Vjere, najilustrativnije pokazuje slabost i ove teorije.
Ne razvijajući dalje komentare i ostatke istih ili sličnih ,,dokaza“ biva tako jasno da ovaj zakon ne može opstati prije svega zato što nema nijedne ozbiljne i održive ,,teorije odbrane“, što je takav nametnut narodu protiv njegove volje i zato kao što je mitropolit Amfilohije rekao: Mora pasti Zakon ili Vlada koja ga je usvojila.
Pročitajte još:
A što, ružo, ne pustite Srbe na miru. Braniti narodu jezik i veru, proglašavati ga za okupatora i zlo. Pa, šta si, ružo, očekivala, da te još i zaliva, cvećkice.
Ja reko ne Srbiji, nego Republici Srpskoj ustupiti 5 km koridor do mora, ono sto je do 1945 pripadalo Bosni i Hercegovini, a nekako zagonetno dato Crnoj Gori.
Pristup slobodnom moru je potreban ako zemlja zeli da vodi nezavisnu politiku. Kad si blokiran sa svih strana i u neprijateljskom okruzenju, na milost si i nemilost. Kad imas makar samo jednu luku, imas pristup slobodnom moru i svim zemljama sveta, i Kini i Rusiji, i nikad ne mogu da te udave zapadnjacki mocnici. Pristup slobodnom moru je jako bitan, i nek Republika Srpska menja sa Crnom Gorom nesto teritorija za to. A bilo bi lakse i crnogorcima jer bi onda zapadnjaci sjahali sa njih u ovom intezitetu.
Nerazumna ideja posto su granice C.Gore osvedocene njenim ulaskom kao clanice u UN, te bi bilo koja drzava u Savetu Bezbednosti svojim vetom to sprecila. Ne sirite potpuno iracionalne i neostvrljive teze. Granice drzave C.Gore sda nije moguce (ni silom) menjati, te jedino ostaje ili skuidanje rezima sa vlasti i uspostavljanje Srba kao konstitutivnog naroda sa pravom na jezik i pismo i kulturno nasledje, ili stvoriti jedan entitet srsbki kao onaj u BIH
Mi Srbi koji nismo iz CG u svemu podržavamo našu braću i sestre iz CG (barem ogromna većina nas).
Pošto vidim gore neke predloge i sjetovanja kako šta…ne mogu a da ne kažem da ima glupih stvari. Te predloge oko podele i slične stvari, to su gluposti i to ko pominje samo odmaže našem narodu u CG, a istovremeno je besmisleno po sebi. Kako ćeš deliti nešto što se ne može deliti?
Dukljane treba pustiti da luduju i neka ih, samo da ostave na miru one koji nisu iz te priče.
Mi koji smo iz RS znamo kako je to kad se deli nešto što je prirodno jedinstveno, geografski, etnografski, koliko to košta.
Ovo u vezi mora..Srbija nema obalu, ali je nemaju ni države srednje Evrope, pa sasvim dobro žive. Ni Dunav nije iskorišćen koliko treba.
To što Srbi nemaju more, nisu krivi dukljani. Sami Srbi su svoju istorijsku obalu (300 km) predali katolicia, dans Hrvatima. I to Dušan Nemanjić, koji nam je kao ponos. 1939 opet Srbi nekomunisti potvrđuju da Dubrovnik i sva obala nisu srpski. Srbija je kontinentalna država i to je to.
Da li je Milo bolji od Alije Izetbegovica koji je oduzeo Srbima konstitutivna prava, majorizacijom (anti-ustavnom po ondasnjem Ustavu SFRJ) kao sto sada Milo sprecava Srbima u C.Gori?
Sta vi mislite da ostavite dukljane da divljau i da i dalje Srbi nemaju konstitutivna prava, parvo na jezik i pismo, da trpe otimacinu kulturnog nasledja, da im deca uce anti-srbskuu istoriju, da ne mogu da dobiju posao u drzavnim i javnim ustanovama?
Vi mora da ste neki provokator
nemoze dome pavle spc da stiti i razvija ideju velike srbije na sred cetinja…pa se ni kokotom ne oralo…necemo vise nikad brisanje crne gore u koris velike srbije…posrbice …
Hahaha osta ruza ne..bana, sama. Opet joj se
prividja veliki iz Srbije.
Nijesu jos vuli da se Nato raspada, jadi ih ceraju.
Crna Gora je trablo da bude napravljena ili manja ili veca od ovakve.
Komunisti sa zapadnim faktorom su namerno napravili ovaku i ovoliku CG sa 25% nacionalnih manjina, kako bi se vecinsko pravoslavno stanovniostvo drzalo pod protektoratom. Da je crna gora ostala manja kao sto je bila do 1912, ili da je napravljena veca, kao sto je aleksandar napravio zetsku banovinu – ovo se ne bi desavalo jer bi nacionalnih manjina bilo procentualno manje i volja vecinskih pravoslavaca bi uvek bila dominantna. Bilo bi i manje tenzija.
S obzirom da jedinu vrednost za zapad ima antipravoslavna crna gora, koja pravoslavce udaljava od mora, stratesko resenje bi bilo da se onaj prst od Trebinja do Sutorine (5 km) koji je do 1918 pripadao austrijskoj bosni i herceghovini, a 1945 zagonetno pripojen crnoj gori, pokloni republici srpskoj. Na taj nacin balkanski pravoslavci dobijaju alternativi izlaz na more, i automatski pritisak zapada na promenu identiteta u crnoj gori rapidno opada, jer pristup moru i veza srba sa rusijom vise ne zavisi samo od vlasti crne gore. Tako da zapad ostavlja crnogorce na miru. Ako zapadna prica izgubi, cak ni za zapad ovo ne bi bilo suvise iritantno jer na 5 km rusi ne mogu da naprave pomorsku bazu, ali s druge strane srbi pocinju da vode nezavisnu politiku jer vise niko ne moze da im udara sankcije.
Crna Gora je cetiri nahije a mi Bokelji smo imali svoju drzavu nikads necemo pristati na ovakvu vjestacku drzavu montenegro.Mi hocemo trobojku cirilicu Srpski jezik SPC !!!Ako se ne povuce Sraman zakon o vjeroispovjesti mi cemo preuzeti stvaru u svoje ruke i proglasiti Nezavisnu reoubliku Boku!
E pa neće moći i neće vam proći USTAŠE! Podrška braći u Crnoj Gori!!!
Srbi treba da traže da, ukoliko Crna Gora hoće da bude država, državni jezik bude srpski, pismo ćirilica ( sa normalnom upotrebom latinice), crkva SPC, zastava trobojka, vraćena kapela na Lovćenu i društvo bez diskriminacije.
Ukoliko Dukljani ne pristaju, treba se okrenuti stvaranju svoje države, koja bi zauzimala sve ranije srpske prostore, osim stare Crne Gore i albanskih teritorija.
Jos jednom dijelit , ide an ruku zlima , sto nas na prvo mjesto podijelise.
Ovo je mozda jedino resenje .Boka i sjever nikada nijesu prisali da im naredbe stizu sa Cetinja .. A ovi na Cetinju niti znaju sta hoce i sta su, zna se od kada postoji- uopste ime Crna Gora ,e sad bi CRNOGORCI da su stariji i od imena CG. CRRNOGORCI imaju problem sa nac. ientitetom.
„Ili normalnu ili svoju drzavu (srbski entitet sa severnim opstinama (deo nekadasnjek sandzaka), stara Hercegovina i primorske opstine do Bara), je prava poruka, jer kedino tako bi se u C.Gori sacuvalo pravoslavlje i Srbi Crnogoci u njemu.
Ostaje da se vidi sta ce se desiti, ali se mora vec spremati za oba moguca scenarija: ilki pad ove crveno-ustaske vlasti Mila Djukanovica, te uspostavljanje Srba u C.Gori kao konstitutivnog naroda, sa sluzbenim srbskim jezikom i pismom, ili akjo ni litije ne uspeju (jer ne zavisi tio samo od dobre volje) da ubede ovaj rezim da da ostavku, te rezim potrazi i stranu pomoc da bi opstao, onda ne preostaje nego ovo drugo resenje koje svakako ne moze da bude vodjeno od crkvenog svestenstva vec samo od sevtovnog politickog centra za oslobadjanje barem ovog veceg vdela teritorije U C.Gori, sa prestonicom u Niksicu (stara Hercegovina) i stvaranjem srbskog entiteta slicno onom koji imaju Srbi u BIH.
Ova druga hipoteza, koja se cini verodostojnijom jer Milo bez primene sile nece napustiti svoju mafija drzavu i ekonomske interese kojima se bogati njegov rezim, nece dobrovoljno u izgnanstvo jer bi ga interpol (barem iz Italije) uhvatio i sudio mu kao kriminalcu mafijasu.
Nece Milo sve da ostavi, jer bi morao sa svojim najblizijim da bezi u izgnanstvo, jer bi mu nova vlast po zakonu sudila u C.Gori.
Milo ce da zrtvuje i koju desetinu hiljada njegove privatne mafija-vojske, bezobzirno, i izazavati krvoprolice da bi trazio stranu vojnu pomoc. To moze da se spreci, samo ako deo narodnih poslanika napusti Milovu Skupstinu, osnuje paralenu privremenu Skupstinu za oslobadjanje pravoslavnih u C.Gori, te u lokalnim gradovima gde imaju veliku vecinu, prisili i razoruza Milu verne policajce i tamo u toku par sati objavi oslobodjenu teritoriju od rezima, te postavi prepreke ka putevima iz Podgorice odakle bi jedino Milov rezim pokusao sa oruzanim napadaom na teritorije gde se objavilo oslobodhenje.
Tajs cenario, u kojem bi se onda oslobodjena teritorija (uglavnom bez vecin sukoba sa Milovim rezimom (vecina policije bi mirno presla na stranu oslobodilaca) bila oruzano napadnuta, sto bi bio oblik drzavnog terorizma vlasti nad narodom, mora da se ozbuljno razradi ovih dana, da se obezbedi teritorijalna odbrana na oslobodjenuim teritorijama, kadra da na barikadama puteva iz Podgorice, odbrani prvi talas napada.
U trenutku kada rezim pocne sa tim drzavnim terorom iz Podgorice, Privremena oslobodilacka Skupstina, u nekom vecem gradu a blizu granicama sa Srbijom ili RS u BIH (kao Pljevlje ili Hercegnovi na primer)), bi krenuo i u diplomatsku borbu za odbranu svojih politickih prava, kontaktiranjem i RS i Srbije i Rusije, za prvu diplomatsku i ekonomsku pomoc. Te bi taj oslobodjeni deo C.Gore imao kontrolu na granicama sa RS i Srbijom, za lak doprem potrebne pomoci kako humanitarne, tako i ljudske (u dobrovoljcima).
To treba imati na umu, i spremiti se za taj verovatniji scenarij, u kome bi Milo sa svojim rezimom prezivio u Podgorici, Ulcinju sve do Albanske granice, uz pomoc stranih sila (kao NATO na primer), pa bi samo novi Dejton za C.Goru konacno odredio granice srbskog entiteta u C.Gori.