Теорије са грешком и присиљавање на латинични и безбожни идентитет
1 min read
Мило Ђукановић
Пише: Павле
Када, притиснути најмасовнијим мирним и достајанственим литијима у историји Црне Горе, браниоци ,,Закона“ покушавају да оправдају његово доношење онда у својој брзоплетости, површности мисли и једнократности партијских дужности, службени адвокати ,,државног разлога“ своје ,,аргументе“ износе кроз више спонтано неутемељених уопштавања, као покушаја неке озбиљне теорије, што их управо најсликовитије у томе и открива у грешности њиховог ,,законодавног ума“.
Све те теорије показују, на њихову жалост, не разлоге зашто је Закон требало усвојити, већ управо супротно – оно што би они најмање хтјели, праве доказе његове неодрживости.
Од свих тих теорија најбенигније, а истовремено и најнаивније дјелује она ,,културолошка“ која, парафразирајући, гласи: Морамо преузети имовину СПЦ зато што се држава мора бавити заштитом културног добра у Црној Гори.
Боже, колико свјесног кривотворења истине, али нагласићемо само два. Прво, и законом Црне Горе предвиђено је да културна добра могу бити у приватној и државној својини и да држава има једнак однос према њима, што потврђује баналну истину да културно добро не настаје то својинским подржављењем, нити да је његова заштита условљења национализацијом, који овај ,,вјерски закон“ са собом објективно носи, а што овај разлог чини најмање неозбиљним и помало смијешним.
Друга теорија ,,одбране“ је политички ксенофобична, налик на теорије завјере: СПЦ је црква Србије, продужени механизам великосрбског национализма – Црква која је толико идеолошки једнострана да не може сакрити да се равноправност вјерских заједница у Црној Гори штити се тако што ће се једна и највећа од њих без судске пресуде прогласити политичким велеиздајником и као у старим добрим временима комунистичког судства одлучити по вољи тужиоца који управља судом, Скупштином Црне Горе.
Имовину СПЦ треба узети због тога што је Црква православно-српска, што јој сједиште у Србији и што политички штити и развија идеју ,,велике Србије“ – ето због тога и то све у име ,,слободе вјерских заједница“ којих не може бити када се Црква изводи пред суд партијске јавности и када јој се у том ,,законском процесу“ изриче пресуда без права на одбрану, а њени адвокати бивају у глуво доба ноћи у мрачним марицама са лисицама одведени у затвор.
О овој теорији би браниоци ,,закона“ требало највише да ћуте од стида пред цивилизованим свијетом.
Трећа је теорија вулгарног права која је некако омиљенa шефу режима који тврди да је СПЦ узурпирала државну имовину (у периоду од 1986. до 2000. године када је он био на власти) и да је зато сада треба вратити силом закона, а не владавином права.
Дакле, предност ове теорије је у њеној брутално неистинитој (неистина се тиче нетачности да је СПЦ ишта узурпирала) отворености која потврђује да је циљ закона не слобода вјере и за СПЦ, већ да закон има само један циљ – да се ,,узурпатор узурпира“ што је била једна од омиљених пропагандистичких мантри диктатуре пролетеријата, што нескривено читавом свијету показује да је у Црној Гори овај закон дјело неокомунистичког Вође и његових следбеника са циљем сличним оном који је Тито имао у разговору са Степинцем о стварању Хрватске католичке цркве, а самим тим и историјски и вредносно неодрживим.
Четврту теорију би могли назвати лажним историцизмом по којем је закон требало усвојити и примијенити зато што је СПЦ наметнута Црној Гори и Црна Гора у процесу стварања свог новог латиничног индентита мора завршити обрачун са свим остацима ћирилично-српске културе у Црној Гори, па и самих Срба чије их присуство иритира у њиховој пројекцији црногорског-утопизма и тако свести Србе на егзистенцијални минимализам, а православно вјеру на архаично деструктиван фактор ,,црногорског демократизма“.
Управо заједништво православног народа, литије Срба и Црногораца и тиха масовност која осваја и испуњава Црну Гору духом самопоуздања и достојанствене одбране свог свијета Светости и Вјере, најилустративније показује слабост и ове теорије.
Не развијајући даље коментаре и остатке истих или сличних ,,доказа“ бива тако јасно да овај закон не може опстати прије свега зато што нема ниједне озбиљне и одрживе ,,теорије одбране“, што је такав наметнут народу против његове воље и зато као што је митрополит Амфилохије рекао: Мора пасти Закон или Влада која га је усвојила.
Прочитајте још:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
А што, ружо, не пустите Србе на миру. Бранити народу језик и веру, проглашавати га за окупатора и зло. Па, шта си, ружо, очекивала, да те још и залива, цвећкице.
Ja reko ne Srbiji, nego Republici Srpskoj ustupiti 5 km koridor do mora, ono sto je do 1945 pripadalo Bosni i Hercegovini, a nekako zagonetno dato Crnoj Gori.
Pristup slobodnom moru je potreban ako zemlja zeli da vodi nezavisnu politiku. Kad si blokiran sa svih strana i u neprijateljskom okruzenju, na milost si i nemilost. Kad imas makar samo jednu luku, imas pristup slobodnom moru i svim zemljama sveta, i Kini i Rusiji, i nikad ne mogu da te udave zapadnjacki mocnici. Pristup slobodnom moru je jako bitan, i nek Republika Srpska menja sa Crnom Gorom nesto teritorija za to. A bilo bi lakse i crnogorcima jer bi onda zapadnjaci sjahali sa njih u ovom intezitetu.
Nerazumna ideja posto su granice C.Gore osvedocene njenim ulaskom kao clanice u UN, te bi bilo koja drzava u Savetu Bezbednosti svojim vetom to sprecila. Ne sirite potpuno iracionalne i neostvrljive teze. Granice drzave C.Gore sda nije moguce (ni silom) menjati, te jedino ostaje ili skuidanje rezima sa vlasti i uspostavljanje Srba kao konstitutivnog naroda sa pravom na jezik i pismo i kulturno nasledje, ili stvoriti jedan entitet srsbki kao onaj u BIH
Ми Срби који нисмо из ЦГ у свему подржавамо нашу браћу и сестре из ЦГ (барем огромна већина нас).
Пошто видим горе неке предлоге и сјетовања како шта…не могу а да не кажем да има глупих ствари. Те предлоге око поделе и сличне ствари, то су глупости и то ко помиње само одмаже нашем народу у ЦГ, а истовремено је бесмислено по себи. Како ћеш делити нешто што се не може делити?
Дукљане треба пустити да лудују и нека их, само да оставе на миру оне који нису из те приче.
Ми који смо из РС знамо како је то кад се дели нешто што је природно јединствено, географски, етнографски, колико то кошта.
Ово у вези мора..Србија нема обалу, али је немају ни државе средње Европе, па сасвим добро живе. Ни Дунав није искоришћен колико треба.
То што Срби немају море, нису криви дукљани. Сами Срби су своју историјску обалу (300 км) предали католициа, данс Хрватима. И то Душан Немањић, који нам је као понос. 1939 опет Срби некомунисти потврђују да Дубровник и сва обала нису српски. Србија је континентална држава и то је то.
Da li je Milo bolji od Alije Izetbegovica koji je oduzeo Srbima konstitutivna prava, majorizacijom (anti-ustavnom po ondasnjem Ustavu SFRJ) kao sto sada Milo sprecava Srbima u C.Gori?
Sta vi mislite da ostavite dukljane da divljau i da i dalje Srbi nemaju konstitutivna prava, parvo na jezik i pismo, da trpe otimacinu kulturnog nasledja, da im deca uce anti-srbskuu istoriju, da ne mogu da dobiju posao u drzavnim i javnim ustanovama?
Vi mora da ste neki provokator
nemoze dome pavle spc da stiti i razvija ideju velike srbije na sred cetinja…pa se ni kokotom ne oralo…necemo vise nikad brisanje crne gore u koris velike srbije…posrbice …
Hahaha osta ruza ne..bana, sama. Opet joj se
prividja veliki iz Srbije.
Nijesu jos vuli da se Nato raspada, jadi ih ceraju.
Crna Gora je trablo da bude napravljena ili manja ili veca od ovakve.
Komunisti sa zapadnim faktorom su namerno napravili ovaku i ovoliku CG sa 25% nacionalnih manjina, kako bi se vecinsko pravoslavno stanovniostvo drzalo pod protektoratom. Da je crna gora ostala manja kao sto je bila do 1912, ili da je napravljena veca, kao sto je aleksandar napravio zetsku banovinu – ovo se ne bi desavalo jer bi nacionalnih manjina bilo procentualno manje i volja vecinskih pravoslavaca bi uvek bila dominantna. Bilo bi i manje tenzija.
S obzirom da jedinu vrednost za zapad ima antipravoslavna crna gora, koja pravoslavce udaljava od mora, stratesko resenje bi bilo da se onaj prst od Trebinja do Sutorine (5 km) koji je do 1918 pripadao austrijskoj bosni i herceghovini, a 1945 zagonetno pripojen crnoj gori, pokloni republici srpskoj. Na taj nacin balkanski pravoslavci dobijaju alternativi izlaz na more, i automatski pritisak zapada na promenu identiteta u crnoj gori rapidno opada, jer pristup moru i veza srba sa rusijom vise ne zavisi samo od vlasti crne gore. Tako da zapad ostavlja crnogorce na miru. Ako zapadna prica izgubi, cak ni za zapad ovo ne bi bilo suvise iritantno jer na 5 km rusi ne mogu da naprave pomorsku bazu, ali s druge strane srbi pocinju da vode nezavisnu politiku jer vise niko ne moze da im udara sankcije.
Crna Gora je cetiri nahije a mi Bokelji smo imali svoju drzavu nikads necemo pristati na ovakvu vjestacku drzavu montenegro.Mi hocemo trobojku cirilicu Srpski jezik SPC !!!Ako se ne povuce Sraman zakon o vjeroispovjesti mi cemo preuzeti stvaru u svoje ruke i proglasiti Nezavisnu reoubliku Boku!
E pa neće moći i neće vam proći USTAŠE! Podrška braći u Crnoj Gori!!!
Срби треба да траже да, уколико Црна Гора хоће да буде држава, државни језик буде српски, писмо ћирилица ( са нормалном употребом латинице), црква СПЦ, застава тробојка, враћена капела на Ловћену и друштво без дискриминације.
Уколико Дукљани не пристају, треба се окренути стварању своје државе, која би заузимала све раније српске просторе, осим старе Црне Горе и албанских територија.
Jos jednom dijelit , ide an ruku zlima , sto nas na prvo mjesto podijelise.
Ovo je mozda jedino resenje .Boka i sjever nikada nijesu prisali da im naredbe stizu sa Cetinja .. A ovi na Cetinju niti znaju sta hoce i sta su, zna se od kada postoji- uopste ime Crna Gora ,e sad bi CRNOGORCI da su stariji i od imena CG. CRRNOGORCI imaju problem sa nac. ientitetom.
„Ili normalnu ili svoju drzavu (srbski entitet sa severnim opstinama (deo nekadasnjek sandzaka), stara Hercegovina i primorske opstine do Bara), je prava poruka, jer kedino tako bi se u C.Gori sacuvalo pravoslavlje i Srbi Crnogoci u njemu.
Ostaje da se vidi sta ce se desiti, ali se mora vec spremati za oba moguca scenarija: ilki pad ove crveno-ustaske vlasti Mila Djukanovica, te uspostavljanje Srba u C.Gori kao konstitutivnog naroda, sa sluzbenim srbskim jezikom i pismom, ili akjo ni litije ne uspeju (jer ne zavisi tio samo od dobre volje) da ubede ovaj rezim da da ostavku, te rezim potrazi i stranu pomoc da bi opstao, onda ne preostaje nego ovo drugo resenje koje svakako ne moze da bude vodjeno od crkvenog svestenstva vec samo od sevtovnog politickog centra za oslobadjanje barem ovog veceg vdela teritorije U C.Gori, sa prestonicom u Niksicu (stara Hercegovina) i stvaranjem srbskog entiteta slicno onom koji imaju Srbi u BIH.
Ova druga hipoteza, koja se cini verodostojnijom jer Milo bez primene sile nece napustiti svoju mafija drzavu i ekonomske interese kojima se bogati njegov rezim, nece dobrovoljno u izgnanstvo jer bi ga interpol (barem iz Italije) uhvatio i sudio mu kao kriminalcu mafijasu.
Nece Milo sve da ostavi, jer bi morao sa svojim najblizijim da bezi u izgnanstvo, jer bi mu nova vlast po zakonu sudila u C.Gori.
Milo ce da zrtvuje i koju desetinu hiljada njegove privatne mafija-vojske, bezobzirno, i izazavati krvoprolice da bi trazio stranu vojnu pomoc. To moze da se spreci, samo ako deo narodnih poslanika napusti Milovu Skupstinu, osnuje paralenu privremenu Skupstinu za oslobadjanje pravoslavnih u C.Gori, te u lokalnim gradovima gde imaju veliku vecinu, prisili i razoruza Milu verne policajce i tamo u toku par sati objavi oslobodjenu teritoriju od rezima, te postavi prepreke ka putevima iz Podgorice odakle bi jedino Milov rezim pokusao sa oruzanim napadaom na teritorije gde se objavilo oslobodhenje.
Tajs cenario, u kojem bi se onda oslobodjena teritorija (uglavnom bez vecin sukoba sa Milovim rezimom (vecina policije bi mirno presla na stranu oslobodilaca) bila oruzano napadnuta, sto bi bio oblik drzavnog terorizma vlasti nad narodom, mora da se ozbuljno razradi ovih dana, da se obezbedi teritorijalna odbrana na oslobodjenuim teritorijama, kadra da na barikadama puteva iz Podgorice, odbrani prvi talas napada.
U trenutku kada rezim pocne sa tim drzavnim terorom iz Podgorice, Privremena oslobodilacka Skupstina, u nekom vecem gradu a blizu granicama sa Srbijom ili RS u BIH (kao Pljevlje ili Hercegnovi na primer)), bi krenuo i u diplomatsku borbu za odbranu svojih politickih prava, kontaktiranjem i RS i Srbije i Rusije, za prvu diplomatsku i ekonomsku pomoc. Te bi taj oslobodjeni deo C.Gore imao kontrolu na granicama sa RS i Srbijom, za lak doprem potrebne pomoci kako humanitarne, tako i ljudske (u dobrovoljcima).
To treba imati na umu, i spremiti se za taj verovatniji scenarij, u kome bi Milo sa svojim rezimom prezivio u Podgorici, Ulcinju sve do Albanske granice, uz pomoc stranih sila (kao NATO na primer), pa bi samo novi Dejton za C.Goru konacno odredio granice srbskog entiteta u C.Gori.