Тамо гдје стид престаје

Пише: Иван Луковац

Масовни прелазак, трансфер, претрчавање чланова, функционера СДП – а у грађански покрет УРА је изванредно бљутава ствар.

Ма, шта ли је то натјерало наше заклете грађанисте, љевичаре притом, да шмугну из тачке А у тачку Б?

Принципи, доследност, идеологија?

Ништа друго!!

Предуго су били на правој страни историје. Па би сад мало да буду на правијој.

Што се масовно не укључе у, рецимо, Праву Црну Гору?!!

Како ли Драгињица, Рашкец, Ранкец перципирају ово збивање?

Чујем и да извјесни Новак Аџић у том правцу абдицирао.

Ах, не остаде ни камен на камену од те социјалдемократске твртке!

Што но као клисурина поносно стајаше на нашем политичком небу.

А како се тек грађански покрет УРА појачао!!!

Ту ријечи немоћне постају.

И све се конвертује у уздах.

Слутим, после почетног стида, који ће потрајати неколика дана (у њиховом случају можда и краће, у литератури термин познат као кратка инкубација стида) слутим, дакле: једно темељно коптисавање за функције, привилегије, принадлежности.

Има ли у УРИ нечесово пријемно одјељење, рецепција, шалтер или сличан пункт на којем се „запримају“ нове снаге?

Је ли их ова ситуација затекла неспремне?

Ови су, по свему судећи, организовано нахрупили.

Ствар поприма размјере пандемије.

Да ли се тим новим мјери температура, раде неки тестови? Епидемиолошки и слични.

Полажу ли пријемни или се може унићи „нако“?

Интонира ли се химна у част трансфера појединачно, или се то ради кумулативно тј кад се убере, накупи критична маса?

И шта значи кад овако јавно, уз помпу, медијске таламбасе претрчавају?

Да ли се то могло урадити дискретније, мирније?

Или је количина буке коју производе пропорционална количини очекивања коју узгајају.

С правом, рекли би цинизму склони…

Ранкец, Драгињица и к тому Рашкец само ћуте и гледају.

А крваве им се муте. И нека туга на ожичицу савија. С дигитроном у рукама број претрчалих дијеле са три ( : 3)

Сад је и оно 3,14 од 30 коловоза недохватан идеал који пред властитим очима клизи у погрешну страну историје.

Не бих да дајем духовне, политичке и сличне поуке. Да се мијешам у фундаменталне братске односе, како дивно, давно рече наш дипломата Ферхат , који наше свеукупне интересе (а самим тим и моје) у Приштини заступа.

То никако.

Само ме у принципу, у начелу због свега срце боли.

И некако и негдје морам издушити.

А кад срце отпочне да ме поболијева у појединостима, у детаљима „страх ме да се сјетим куд би ме то могло одвести“, рече на мене мислећи Арсен.

П С

Одавно мислим да ово што пишем нико не чита.

Али, авај.

Још се ни „мастило није осушило“ кад ме брат, пријатељ, официр и џентлмен, Херцеговац притом, зове из Подгорице и каже да ће још данас да се учлани у СДП.

Да не може ишчекати понеђељник!!

Знам га као човјека наглашене српске осјећајности и утолико сам се више забезекнуо његовом одлуком.

Није најпаметније, али је екстремно часно, у једном даху одапну образложење.

Ово око части а у вези с СДП – ом ме додатно ошашавило.

Али, с друге стране искуство ми каже отприлике овако:
Херцеговце можемо за све оптужити, али да су непромишљени и брзоплети НИКАДА !!

Дакле, Драгињице, или Рашкец, (не знам код кога је дигитрон) не дијелите одбјегле са 3.

Уприте у пуце са децималима : 3,14.

Коначан салдо охрабрује..

Што значи да са операцијом „боли ме срце у појединостима“ треба сачекати.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: