ИН4С

ИН4С портал

„Тајне игре“ због Катара: Спрема ли се највећи фудбалски преокрет вијека?

1 min read
А док се не огласи ФИФА, информацију о одузимању домаћинства Катару требало би примити и прихватити као гласину са мање или више основа.
fudbal, katar

Фото: твитер

Одузимање Катару домаћинства Свјетског првенства у фудбалу 2022. године у овом моменту још није реално, каже за Спутњик дугогодишњи спортски новинар Владимир Станковић, аутор књиге „Монтевидео, Бог те видео“.

Аргентинска телевизија „ТНТ спортс“ објавила је да након хапшења бившег шефа Европске фудбалске уније (УЕФА) Мишела Платинија, Међународна фудбалска федерација (ФИФА) разматра могућност да одузме Катару право одржавања Свјетског првенства 2022. године.

ФИФА, наводно, одржава „тајне састанке“ на којима се разматра могућа замјена за домаћина турнира у Катару, јавила је аргентинска телевизија.

„Уколико би ФИФА донијела такву одлуку, морала би да призна да је цио процес избора Катара био незаконит и нелегалан, а зна се да се „сопствена кривица најтеже признаје“, сматра Станковић.

А док се не огласи ФИФА, информацију о одузимању домаћинства Катару требало би примити и прихватити као гласину са мање или више основа.

„Видим да свјетска штампа још то није узела као главну тему дана, ту и тамо се наговјештава да би могло да дође до неке врсте ротације и да се првенство 2022. игра у САД, Канади и Мексику, а да би Катар, евентуално, могао да буде домаћин 2026. године“, каже Станковић.

Он додаје да су то, за сада, само спекулације, али да вјероватно има некаквих индиција на основу којих се тврди да би могло доћи до „ротације“ Мундијала 2022. и 2026.

Саговорник Спутњика подсјећа да је Свјетско првенство 1986. године требало да се одржи у Колумбији, али је та земља, три године уочи почетка Мундијала, због економске кризе одустала од организовања највећег свјетског спортског догађаја, па се организације прихватио Мексико.

„Уколико би Катару била одузета организација Свјетског првенства, то по свјетски фудбал не би имало неке озбиљније посљедице, јер би се вјероватно нашла земља која има одговарајућу инфраструктуру, сматра Станковић.

А таквих земаља има, додаје саговорник, поготово оних које су у непосредној прошлости организовале велика такмичења и могле би у кратком року, од три године, да се спреме за првенство.

Међу њима су Њемачка и Француска у Европи и, на крају крајева, и Русија, мада Станковић не вјерује да би Мундијал могао два пута заредом да се одигра у истој земљи. Такође, првенство би се могло одиграти и у три сјеверноамеричке државе.

Знамо да у Америци која је имала Мундијал 1994. постоје одговарајући стадиони и инфраструктура, тако да би се алтернатива нашла и то би био мањи проблем. Већи проблем би био Катар, који би у том случају, вјероватно, тражио обештећење за огромна улагања која је до сада имао. Катар конструише неколико стадиона, трошкови су огромни и сад је питање шта би од тога могло да се докаже на суду и шта би могло да се наплати“, каже Станковић.

Међутим, за сада је ријеч само о спекулацијама и требало би сачекати да се ФИФА званично огласи, закључио је Станковић.

Према процјенама, трошкови Катара за организацију Свјетског првенства требало би да достигну цифру од 200 милијарди долара. Катарски министар финансија Али Шериф Ал-Емади изјавио је у фебруару 2017. да његова земља троши 460 евра недељно на изградњу неопходне инфраструктуре за Свјетско првенство 2022.

Француско финансијско тужилаштво привело је прије два дана некадашњег најбољег фудбалера свијета Мишела Платинија, јер истражује наводна „активна и пасивна дјела подмићивања службеника“ у вези са додјелом домаћинства Мундијала Катару.

Катар је у децембру 2010. године, у вријеме када је Платини био на челу УЕФА, добио домаћинство Свјетског првенства изненађујућом побједом, с обзиром на недостатак интересовања локалне публике, екстремне врућине које владају у том региону и низак квалитет фудбала у тој земљи.

Француски медији преносе да је Платини испитан у вези са наводном вечером у Јелисејској палати 23. новембра 2010. године, на којој је био са тадашњим предсједником Француске Николом Саркозијем, принцом Катара Тамимом бин Хамадом ел Танијем и тадашњим премијером Катара Хамадом бин Јасемом ел Танијем, као и у вези са тим због чега је промијенио мишљење да умјесто за САД гласа за арапску земљу.

Прочитајте још:

Енди Мари се вратио побједом у дублу!

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *