Тајне архиве под лупом – шта се крије у домаћим досијеима

Фото: Принтскрин РТС
Недавно је амерички председник Доналд Трамп наредио да се објаве досијеи у вези са убиством бившег председника Џона Кенедија и борца за грађанска права Мартина Лутера Кинга, наводећи да је то у интересу јавности. Шта се све може наћи у списима домаће архиве. Неки документи су у међувремену постали отворени за јавност.
„Ликвидирали смо Петра Петровића, али није то тај Петар Петровић, јер смо ушли са друге стране села. Има један човек са сличним именом и презименом, њега смо ликвидирали, али нема везе, и он је био народни непријатељ…“
Овако, отприлике, пише у једном од послератних докумената, са којих је Влада Србије 2009. године скинула ознаку тајности, препричава Срђан Цветковић са Института за савремену историју. Цветковић је имао увид у списе, а неких детаља сећа се и данас.
„Рецимо, за професора Драгољуба Јовановића… Тито је дао миг (Александру) Ранковићу, а то је описао и (Милован) Ђилас у својима мемоарима – да се Драгољубу Јовановићу нађе кривица. Све то пише у елаборатима. Има и намештања убистава. Неком је намештено да се убије у руднику тако што ће га згазити вагон са угљем“, наводи Цветковић.
Тајне службе у Србији, као и у државама бивше Југославије, спроводиле су различите врсте надзора над онима који су им били сумњиви. Последично, настали су и лични досијеи за већину људи које су пратили.
Цветковић каже да од 2009. у Србији ознака тајности није скинута са било ког досијеа или списа, док су друге државе у региону, према његовом мишљењу, то урадиле са већином послератних докумената.
„Обично су то учиниле доношењем закона о отварању досијеа, да се види шта се ту радило, ко су били сарадници, колико су људска права кршена. Друга мера је Закон о лустрацији који је код нас донесен, али је остао мртво слово на папиру. Затим, закони о рехабилитацији и враћању имовине, јер су људи често остајали без имовине у процесу револуционарног преображаја власти“, истиче Цветковић.