Tači želi da se napiše nova istorija o Kosmetu i Albancima
Istorija kakvu je poznaje akademska zajednica, prema mišljenju tzv. kosovskog predsjednika Hašima Tačija, nije dovoljno dobra i treba je ponovo napisati.
„Kosovo* je sada demokratska zemlja i sve prepreke i ideološke obaveze pisanja istorije po porudžbini su završene jednom zauvijek,“ kazao je Tači, objavljeno je na njegovoj zvaničnoj internet stranici, a prenosi „Sputnjik“. Prema njegovom mišljenju treba razlučiti potpunu istinu o kako je navode doprinosu i ulozi Kosova* u nezavisnosti Albanije i periodu između dva svjetska rata.
On je, navodi „Sputnjik“ pozvao da se ne deformiše prošlost i istakao da „treba da se prevaziđe i stav nekih stranih istoričara koji su upravo politički agenti različitih katedri, koje apriori pripremaju nove istraživače i savjetuju ih da se ne zasnivaju 100 odsto na albanskim istoriografskim izvorima“.
„Oni otvaraju različite ideje, različite teze, koje su u potpunosti dezinformacija, od Skenderbega do današnjih dana istorije albanskog naroda,“ smatra Tači.
U novonapisanoj istoriji, slično orvelovskom modelu, prema Tačiju, treba da se govori „o istoriji uopšteno, ali i o ličnostima koje su težile oslobođenju Kosova*, tome da Kosovo* učine nezavisnim, stvaranju Albanije i albanskog naroda“.
Kosovo* – privremeno okupirana južna srpska pokrajina
Svako bez istorije, svaki put iznova, kako “ ruža vjetrova “ promjeni smjer, mora da piše novu, još ljepšu istoriju!
Kako montenegrini i dukljani, tako i šiptari!
… Kao i svi drugi neistorijski narodi pod kapom nebeskom!
tako je sa svim osvajačima. Istorija kakvu znamo samo je propaganda osvajača. Kad se pobije zatečeno stanovništvo, piše se nova istorija, kako su dođoši zatekli prazan kontinent, ili su divljacima donijeli civilizaciju (uvijek ognjem i mačem). Tako je pisano o starim Slovenima (narod prozvan po slovu- trebao je nekon drugog da mu da slova?), Keltima, Indijancima, Aboridžinima. Pobjednici pišu istoriju, a mrtvi ne mogu da progovore da nije tako bilo. Pitanje je samo, hoćemo li da dopustimo takvu sudbinu sebi.
…“ravno 100 godina kasnije, predstavnici srpske vlasti parafiraju novi sporazum kojim ionako okupirana teritorija uz saglasnost sada i srpske strane, pristaje na sopstveni gubitak i ozakonjuje ga.
Prema dostupnim podacima u vreme od prvog srpsko – turskoga rata 1876. do 1912. godine iselilo se u Srbiju preko 400.000 „Starosrbijanaca „. Nakon Drugog svetskog rata zabranjen je povratak prognanima a tokom decenija postepeno su prisiljavani na odlazak već oprobanim sredstvima prinude – silovanja, prebijanja, otimačine i ubistva. Od 1999. pa sve do danas iseljeno je najmanje 300.000 Srba o kojima se nigde ne govori na pravi način. Danas Srbi prodaju svoja imanja i odlaze sa Kosova i Metohije približno istim tempom kao i posle 1999. godine o čemu u javnosti nema ni pomena. Jedino se može čuti kako su „naporima srpskog pregovaračkog tima“ u Briselu izvojevane nove pobede. Od onih manjih pa sve do onih veličanstvenih od 5:0…“
http://www.kmnovine.com/2017/05/5.html
+SMILJ SMILJANA POKRAJ VODE BRALA, Jordan Nikolić
https://www.youtube.com/watch?v=E7egwhPJKOE
+Kad je Lazar poš`o na Kosovo – Srpsko narodno pojanje
Kad je Lazar na pošo na Kosovo
Jugoviće sa sobom je povo
i desetog starog Jug-Bogdana
to je bilo Vidovoga dana.
Carica ih sve pogledom prati,
svakom želi da se domu vrati,
Ruku ljubi čestitomu knjazu,
Tužan osmeh na njenom obrazu.
Car je teši nemoj tugovati,
s Kosova ću tebi vesti slati,
Zbogom ostaj polazimo sada,
u Gospoda sva je moja nada.
Sve vojvode čekaju ga dole,
pripremile konje i sokole,
pa odoše na Kosovo ravno,
da odbrane ime svoje slavno.
Kosovo je junak preplavio,
a car Lazar Bogu se molio,
pa se Gospod tad Lazaru javi,
Hajde care Gospoda proslavi.
Ja sam tebi zemno carstvo dao,
Al ako Me budeš poslušao ,
ja ću tebi večni život dati,
u Raju ćeš sa Mnom uživati.
Svi junaci koji u boj idu,
Treba care i da se pričeste,
Da s pričeste iz svetog putira,
jer na Zemlji više nema mira.
Za Krst Časni treba da se gine,
razumi me care Hrišćanine,
car sa vojskom na kolena kleče,
„Oprosti mi Bože“svako reče.
Svak na sebe krsnog znaka stavi,
Pričešće se tog dana obavi,
Praštaju se „nek ti bude prosto,
ako budeš u životu osto.
Pogledaj mi decu mi nejaku,
pa i moju ostarelu majku,
svi se ljube praštaju se tako,
nij u oči smrti gledat lako.
Al im krepi Volju Svevideći,
Car naredi „hajde u Boj kreći“,
Boj se bije, junaci padaju,
U krvi se junačkoj kupaju.
Tu bi Srbi pobedu odneli,
al car Lazar zemaljsko ne želi,
Već nebesko gde je zemlja nova,
Pade Lazar sred polja Kosova.
Iz boja se niko ne povrati,
ne htedoše majke naricati,
već podiž sokoliće mlade,
još i sada one tako rade.
+
https://www.youtube.com/watch?v=eRRl3SmxblA
+
https://www.youtube.com/watch?v=67vCmnezs6g
+vladika Nikolaj Velimirović, Treba li se strašiti smrti
https://www.youtube.com/watch?v=yaFX7R_hIrQ
Ima on svoje mjesto u istoriji, ali kao ubica a ne onaj koji je „zadužio“ albanski narod. Neka se ne boji, to mu nećemo zaboraviti