SVJEDOČANSTVO Veljka Vukotića: Mom djedu Petru Vukotiću, kralj Nikola iznad odra – „Spavaj mirno Petre Vukotiću, s Čeva ravna srpski vojevodo“

Veljko Stevanov Vukotić (sekretar u Zetskoj banovine, u ratu komandant Lovćenske brigade,ubijen je krajem rata, 1945, od hrvatskih ustaša u Slavonskoj Gradiški)na saslušanju kod komandanta karabinjera potpukovnika Gandinija 1941.g.

Piše: Jovan M. Kontić

,,Defile cetinjskih građana se nastavio. Uveli su Veljka Vukotića i njegovog rođaka Vukala, oba bivši činovnici Banske uprave. Potpukovnik Gandini se obratio Veljku sa rečima:
— Vaš slavni deda, vojvoda Petar Vukotić, borio se za slavu Crne Gore a vi za tuđinsku državu koja je morala da propadne?
— Moj deda je bio Crnogorac isto toliko koliko i Srbin. Kad je umro, nad njegovim odrom je govorio lično kralj Nikola i kazao na kraju ove reči: „Spavaj mirno Petre Vukotiću, s Čeva ravna srpski vojevodo“, a nije kazao crnogorski vojvodo! Nego — nastavio je Vukotić — da li mi dozvoljavate da Vam kažem u vezi sa ovim nekoliko reči?
— U redu, govorite — odvratio je potpukovnik.
— Vaš narod je bio razjedinjen kao i mi Srbi. Ujedinili ste se i vi slavite svoje ujedinitelje kao najveće sinove Italije. Sa kakvim pravom tražite da mi radimo drukčije?
— Ali vi ste žrtvovali jednu slavnu dinastiju, odnosno manjina „crnogorskog naroda“ — dodao je zbunjeni Italijan.
— Narodi ne postoje radi dinastija, nego dinastije radi naroda — dodao je samopouzdano Vukotić. Veljko Vukotić, komandant Lovćenske brigade, dostojni potomak slavnih predaka,ubijen je krajem rata, 1945, od hrvatskih ustaša u Slavonskoj Gradiški, a njegov brat Gligor, sudija Velikog suda (deo Kasacionog suda u Beogradu) u Podgorici, kao teški tifusni bolesni, ubijen je od strave komunista u Bosanskom Brodu, skoro istog dana.
— A Vi? — okrenuo se Gandini Vukalu Vukotiću (sad se nalazi u Čikagu), koliko da prekine neugodni dijalog s Veljkom.
— Ja mislim isto kao a on — odgovorio je ovaj.
— Dosta! – razdrao se oficir.
— Vi ste bili jugoslovenski obaveštajni oficir ? — upitao je potpukovnik Gandini sledećeg.
— U službi moje zemlje — glasio je odgovor kapetana Milosavljevića-Brade, (Sad se nalazi u Americi).
— Vi ste Srbin i zašto ste posle uništenja Jugoslavije ostali među Crnogorcima?
— Ja sam Srbin među najčistijim Srbima i to je pitanje nogo isto toliko besmisleno kao kad bi neki Rimljanin kazao nekom Napolitancu zašto je u Rimu — odgovorio mu je Brada na korektnom francuskom jeziku.
— U zatvor! — razdrao se razjareni oficir. Karabinjeri su ispraznili kancelariju, da bi napravili mesto drugima i da bi se ponavljale slične scene danima i nedeljama.“

(Iz članka objavljenog u časopisu GLASNIK Srpskog istorijsko-kulturnoh društva ,,Njegoš“ u Americi, sveska četvrta-decembar 1959, str. 26-41)