Свиње
1 min read
Одвајање Црне Горе од Србије требало је 2006. спријечити свим држави Србији и Црној Гори знаним средствима. Па данас не бисмо сјекли шуме анализирајући по штампаним медијима који је то по реду Црна Гора Србији забила нож у леђа гласајући да Косово постане пуноправни члан Унеска.
Јер, није Црна Гора 2006. на фамозном референдуму издала све у што је Србија с разлогом вјеровала да станује у Црној Гори, него је силовањем логике и мијењањем кода тек почела да се бави. Отворена издајства прерасла су у правило конвертитске елите која Монтенегро жели да види на западу, као да идентитета до 1945. није ни било, и као да у „Земљопису Краљевине Црне Горе за ученике трећег разреда основнијех школа“ из 1911, не пише: „У Црној Гори живе све сами чисти Срби који говоре српскијем језиком, а има их око 300.000 становника… Осим Црне Горе има још српских земаља у којима живе наша браћа Срби. Неки су као ми слободни, а неки нијесу, него су под туђином. Сваки Србин у Црној Гори дужан је познати и љубити своју цјелокупну домовину – све српске земље.“
Нека читалац замисли у какав процјеп Србин из Боке Которске данас ставља бијеле бубреге тиме што за „своју државу“ Црну Гору казује да се онтолошки поништила признајући Косово као себи равну творевину, и тиме што све вријеме обрдржава систем на једном једином стубу – антисрпском, и то, о парадокса, уз амин прво Тадићеве, па Вучићеве власти.
А таман сам хтио да ове седмице уздигнем фокус и промислим о томе што се једе од Хоргоша до Херцег Новог. Имаће томе више од кварат вијека како сам пријатељ са М-ом – зовимо га тако – који увози свињско месо на велико. Ради с количинама од 120 камиона са по 20 тона годишње. Дакле, 2.400 тона, подијељено с бројем становника Републике која браћи забада ножеве у леђа, једнако је 3,69 кг годишње по устима, под условима да други увозници не постоје, а постоје. У овом тренутку, каже М, цијена килограма свињске полутке на европским берзама износи: Италија – 1.35 евра, Њемачка – 1.33, Шпанија – 1.00, Холандија – 0.98, Белгија – 0.91 евра, итд.
Ако је производна цијена килограма живе ваге од 0.44 € до 0.48 € (што је цијена киселе воде!), у условима у којима свиња до 100 кг нарасте за 4 мјесеца (сиц!), поставља се питање чиме ли су животиње храњене све вријеме? Јер и да су водом у којој је отопљена хемија, тешко да би свиња за 4 мјесеца могла да узрасте до 100 кг за свега 45 евра, а да се то произвођачу исплати. Притом, произвођач је европски, не неки азијски или афрички! На сцени је, ах, алхемија, чију формулу зна сам враг.
Кад поплаћа све дажбине и ПДВ од 7% за увоз свежег меса из Европске уније, од велефирми што кољу по 15.000 животиња дневно, М. тргује месом које сам не једе, што јест неетично, али га макар удаљава од колоноскопије и рака дебелог цријева. Услови под којима се узгајају несрећне свиње од којих се прави чувени црногорки пршут – управо су језиви. На овом је мјесту простора мало за описивање, па текст страве и ужаса ваља потражити од 49. до 78. стране у књизи „Исхрана за нови миленијум“ Џона Робинсона.
Ееее…Суде небески!Кукамо,дабоме.Да је среће,пријатељу,и ти би знао ко је ЦГ стварао,чувао,…А ми,Срби,би волели знати,где су таквима као ти били дедови?
g. Malovicu, Slazemo se u pogledu svinja. Medjutim, ne i po pitanju „izdajstva“. Naime – poslije 1918 i veleizdaje CG – Srbi vise ne bi smejli da se zale na izdajstvo. Licemjerno je .
Uzgred, kukate nad vasim crkvama na Kosovu a nelegalno i nelegitimno drzite nase crkve u vasim rukama? Mozda to i nije losa ideja – da i mi (Crnogorci) preko UNESCO-a zastitimo nase crkve od Amfilohijeve (SPC) devastacije?