Svi Putinovi ”ultimatumi” Vučiću!

Završena je radna poseta Moskvi premijera Srbije Aleksandra Vučića. Ona ista koja je u srpskim tabloidima predstavljana u horor žanru sa elementima špijunskog krimi-filma, obogaćenog beskrajnim uzvičnicima. Ispada da, kako je govorio Leonid Šebaršin, dugogodišnji šef spoljne obaveštajne službe KGB SSSR, ”gledamo filmove strave i užasa, kako bismo se odmorili od realnosti”.

Sve je započelo ako što je nekoliko dana pre Vučićeve posete predsednik Srbije Tomislav Nikolić dobio od američkog kolege Baraka Obame pismo sa rečima podrške povodom poplava. Mnoge je zbunila izvesna sporost američke pošte: stihija je prohujala pre mesec i po dana. Neko je čak video u tom pismu, u političkom smislu, znak ”odozgo”, saučešće-upozorenje: nemojte previše da se bavite kontaktima sa Rusijom. A zatim je stigla teška i sveznajuća artiljerija žute štampe, čiji napad je Nova srpska politička misao čak nazvao ”Tabloidska uvertira za antiruski zaokret”.

Složene teme će biti na stolu, ili, još bolje, Vučića u Moskvi čeka ultimatum… Postignuto je svojevrsno širenje panike za koje, kada su bile iste te poplave, ljude su, uzgred, pozivali u policiju, ”na informativni razgovor”.

I konačno iz takozvanog ”protokola” koji je prethodio razgovoru Vladimira Putina i Aleksandra Vučića u četiri oka, za naslov neki mediji su izvukli ”špijunsku frazu” poput ”Pomno pratimo dešavanja u Srbiji”. Dok poslednji citat zvuči na sledeći način: ”Mi ne samo da pomno pratimo kako se razvija situacija u Srbiji, nego se i trudimo da aktivno učestvujemo u razvoju pre svega u trgovinsko-ekonomskoj sferi”.

A upravo drugi deo je glavni, zato što premijer Vučić koji sve bolje govori ruski i njegov tim odlaze iz Rusije sa čitavim koferom sporazuma. Počev od projekta saradnje Moskve i Beograda pa do uklanjanja svih prepreka za izgradnju srpske deonice Južnog toka. Na kraju u Beogradu je već potpisan odgovarajući ugovor u visini od oko 2,1 milijarde evra. Pored svega ostalog kredit koji će pružiti Gasprom izdvaja se uz kamatu dva puta manju od ranije planirane, i vraćaće se ne po principu ”pare ili život”, već od prihoda za tranzit gasa. I konačno, udeo učešća srpskih kompanija u izgradnji može da iznese do 50%.

Posle pregovora ruskog premijera Dmitrija Medvedeva sa srpskim kolegom Aleksandrom Vučićem saznalo se da su iz Srbije stigle ”četiri molbe” za Južni tok. I mada političari nisu komentarisali kakve su to konkretno četiri molbe, sudeći po učinjenim ustupcima, može se pretpostaviti da gore navedeno spada u njih, kaže doktor Dragan Petrović, naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i ekonomiju iz Beograda.

Ako posmatramo tehnički, ruska strana je učinila u realizaciji Južnog toka nekoliko dodatnih ustupaka. Ja bih dodao, da će sedište kompanije za realizaciju tehničkih pitanja Južnog toka biti u Beogradu, pošto je ranije B92 u seriji svojih emisija kritike Južnog toka isticao da je sedište firme u Švajcarskoj. Mislim da je ruska strana kao jedna moćna sila velikodušna prema srpskom faktoru. Učinila je dodatnih par galantnih poteza koji za srpsku stranu mnogo znače. I u ekonomskom smislu, ali još više znače u psihološkom smislu.

Moj je utisak da je jučerašnja poseta gospodina Vučića Rusiji apsolutno uspela. Posebno dogovori oko Južnog toka koji smanjuju mogućnost za dalje improvizacije u praksi realizacije ovog strateškog poduhvata, ne samo za Srbiju i Rusiju već i za čitav region. Te mogućnosti su sada bitno kanalisane i smanjene.

Deo susreta sa Vladimirom Putinom otvoren za štampu nije bio bogat nekim glasnim izjavama. Ali predsednik je podvukao ono što je već godinama lajtmotiv rusko-srpskih susreta: ”Imamo dobre projekte, ali još veće mogućnosti”, – istakao je ruski lider. Mišljenje Dragana Petrovića:

Ja ću podsetiti da Srbija ima između ostalog trgovinski sporazum sa Rusijom o kojem, po mom mišljenju, je sam gospodin Putin juče govorio. I zaista Srbija ima unikatan sporazum, trgovinsku povlasticu sa Rusijom, koja nije dovoljno iskorišćena. Zašto? Pored niza nedostataka u praksi, koji su verovatno i rezultat dezorganizacije naše privrede, postoje i ideološke stvari i jedan deo političara i društvene elite koči ozbiljnu realizaciju sporazuma. Jer mi imamo izuzetno kvalitetno zemljište, izuzetno povoljnu klimu, i imajući u obzir klimatske razlike u odnosu na Rusiju koja ima malo prostora sa suptropskom i umerenom klimom, to je mogućnost da se relativno mala Srbija orijentiše na makar jedan segment ruskog tržišta, u severnim oblastima. U tom slučaju blagodet za Srbiju bi bila ogromna. Ali toga nema u praksi.
Rusija nikada nije ucenjivala Srbiju — ocenio je premijer Vučić odnose sa Moskvom, očigledno imajući u vidu ukrajinsko pitanje. O prirodi srpskog stava koji je za sada najubedljiviji primer Vučićeve strategije ”I EU i Rusija”, razmišlja analitičar Dragan Petrović:

Široke narodne mase u Srbiji su izuzetno rusofilske. Vlast mora da vodi računa o širokom raspoloženju masa u Srbiji i mora da vodi računa o uticaju drugih velikih sila u Srbiji. Srbija se u datim okolnostima dosta korektno držala po pitanju ukrajinske krize. Srpska strana doduše ponavlja da poštuje teritorijalni integritet Ukrajine, ali srpska strana nije ni za kakve sankcije prema Rusiji, ni za kakvu kritiku prema Rusiji, što je naravno i realno. Jer Rusija se ponaša izuzetno korektno.