Svetosavska beseda katihete Branislava Ilića: Sveti Sava – svetitelj koji je ohristovio narod

Svetosavska beseda katihete Branislava Ilića „Sveti Sava – svetitelj koji je ohristovio narod“, izgovorena o Savindanu 2022. leta Gospodnjeg.

Visokoprečasni i prečasni oci, uvažena direktorka ovog hrama nauke, poštovane kolege nastavnici i učitelji, draga braćo i sestre, dragi učenici, blagoslovena deco Svetoga Save.

Jedan od najvećih učitelja i svetih otaca Crkve Hristove iz vekova kada je ona još uvek bila jedinstvena i nepodeljena, Sveti Avgustin, iznoseći iskustvo vaseljenskog (univerzalnog) hrišćanstva, rekao je i zapisao sledeće, za sve nas veoma podsticajne reči: Jezik nije ni u kom slučaju dovoljan da bi se govorilo o Bogu. Čovek, ipak, želi da izrazi svoje ushićenje, svoje oduševljenje. Zato mu ne preostaje ništa drugo do da peva.

Pevati Bogu preporuka je samog Svetog pisma, kako Starog, tako i Novog zaveta. Psalmopojac David poziva narod koji je pripremio put za dolazak Isusa Hrista, da peva, rečima: „Pojte, Bogu našem, pojte, pojte Caru našem, pojte!“ (Ps 46, 6) i dodaje: „Hvalite Boga i pevajte mu uz glas trubni, uz psaltir, gusle, bubnjeve, žice i sve instrumente“ (Ps 150), ne zaboravljajući najuzvišeniji, glas ljudski: „Poklikni Bogu sva zemljo, zapevajte ljudi, slavu imenu njegovom“.

Ostajući veran biblijskim poukama i istinama, najveći rođeni u našem rodu, Sveti koga danas proslavljamo, preneo je svome potomstvu autentičnu poruku apostola Pavla: „Obucite se u ljubav, svezu savršenstva, razgovarajte međusobno u psalmima i slavopojima i pesmama duhovnim, u blagodati pevajući Gospodu u srcima svojim“ (up. Kol 3, 16). Ovome nas je učio naš prvi arhiepiskop. Naš rod sa ponosom ističe da ima svetitelja koji se do te mere upodobio Hristu da je narod Božiji još za života Savina u njemu prepoznao svoga Oca.

Sva dubina, veličina i sjaj našeg naroda može se izraziti kroz ličnost svetog čoveka, duhovnog zaštitnika i molitvenika svih Srba – Svetog Savu o kome zato i pevamo da je nastavnik, prvoprestolnik i učitelj puta koji vodi u život. U njemu su sabrani karakteri – princa i monaha, pravnika i prosvetitelja, književnika i radnika, pastira i predvodnika, neimara i vidara, čudotvorca, utešitelja i državnika, a iznad svega svetitelja Božijeg. Divan je Bog u svetima svojim, a danas je najdivniji u ličnosti Svetoga Save, svetitelja koji nas sabira, molitvenika koji je naš most ka Gospodu, i večnog pastira i učitelja koji nas uči večnoj nauci Božijoj.

On je izdejstvovao autokefalnost Srpskoj Crkvi i kao njen prvi Arhiepiskop organizovao njen duhovni život u jedanaest eparhija, sa mnogobrojnim manastirima i protopopijatima. On je preusmerio razvoj srpske sakralne arhitekture izgradnjom hrama Spasovog u Žiči i otvorio nove horizonte srpskog živopisa slikarskim programima Studenice i Žiče. On je otac srpske književnosti kao pisac Žitija Svetog Simeona i autor pisama i beseda. On je utemeljio srpsko crkveno pravo kako tipicima za Karejsku isposnicu i manastire Hilandar i Studenicu tako i čuvenim Zakonopravilom (Nomokanonom) i hrisovuljama koje je sa ocem i bratom pisao. On je obavljao važne državne i diplomatske misije sa Bugarima i Ugrima, negovao dobre odnose sa istočnim patrijaršijama, održavao delikatne crkveno-političke odnose sa Rimom i bio pionir međureligijskog dijaloga sa islamom. On je podigao ili kao drugi ktitor obnovio i velikodušno darivao manastire Hilandar, Vatoped, Iviron, Veliku Lavru, Karakal, Ksiropotam i Filotej na Svetoj Gori, Žiču, Mileševu i studeničke isposnice u Srbiji, manastire i crkve u Jerusalimu, Vitlejemu, Aleksandriji i Solunu, kao i u Rimu i Bariju. On je postavio temelje srpske medicine osnivanjem bolnicâ u Hilandaru i Studenici. On je neumorno radio na prosvećivanju svog naroda svetlošću jevanđelske istine. On je kod Srba neumorno razvijao ljubav prema bogosluženju, pokazavši im, svojim primerom, objedinjen molitveni podvig zajedničke i pojedinačne molitve, kao i ljubav prema bogoslužbenim tradicijama prednemanjićke Srbije, Svete Gore, Carigrada i Jerusalima.

Najvažnija karakteristika dela Svetoga Save jeste ohristovljenje srpskog naroda, a ne stvaranje ideologije. Kad god govorimo o Svetosavlju, draga deco, moramo da se čuvamo da ne odvajamo Svetog Savu od Hrista. Jer ako Svetog Savu odvojimo od Hrista ili Hrista zamenimo Svetim Savom, onda tu više nema Svetog Save kao Svetitelja i Hristovog čoveka. Samo ako kroz Hrista pristupamo Svetom Savi, moći ćemo da razumemo njegov monaški zavet, rad na sticanju autokefalije Crkve i prosvetiteljsku misiju na polju opismenjavanja i vaspitno-obrazovanog rada.

Na kraju ovog skromnog, ali iskrenog i srdačnog slova o svetom Savi kao svedoku ljubavi Božje, uznosim molitve Trojedinom Bogu ljubavi, da nastavnike i učitelje sačuva u mudrosti i odgovornosti, da trud ove divne i neumorne dece nagradi svakim uspehom i napretkom, a sve nas ovde sabrane, da sačuva u ljubavi svojoj i ovom prazničnom raspoloženju kojim nas je blagoslovio On – jedini večni i neprolazni Učitelj naš, i Njegov ugodnik Sveti Sava. Amin.