Светом Василију Острошком

Пише: Батрић Бајо Кандић

Теби пјевам Свети оче,
Сине рода Србинова,
Што те роди и подиже,
Славна земља Херцегова.

У пећини под Острогом,
Ђе тијело твоје бдије,
Ђе ти кости одмарају,
Свети оче Василије.

У Поповом равном пољу,
На сред села Мркоњића,
Родило се мушко чедо,
У кући Јовановића.

Кад мјесеци Галилејски,
Добили су своје име,
Кажу да је Вук Мандушић,
Родио се исте зиме.

Крај године кад бијаше,
Тије зимских хладних дана,
Јовановић Петар с Аном,
Заљуљаће свог Стојана.

Од куће га одвојише,
Кад је дван`ес љета има,
У манастир у Завали,
Код свог стрица Серафима.

Из Тврдошког манастира,
Кренуо је кроза свијет,
Божји слуга своме роду,
Који неће никад мријет.

На Светој је Гори био,
У Русију земљу иша,
Српске земље на Балкану,
Све прешао и обиша.

Зли ће људи да га гоне,
Митрополит кад је поста,
Због пакости људског рода,
Невоља је им`о доста.

Тешко бреме подносио,
А праштао све људима,
Живио је са том мисли,
Лоших људи да не има.

Њему Господ Бог подари
Моћи какве нико нема,
А он божје име слави
За вјечни се живот спрема.

Чувао је српску вјеру,
Под Острогом у пећини,
Молио се свевишњему
Да му народ обједини.

И он молбом код Господа,
У пећини воду тражи,
Сад ту воду народ пије,
Своје боли да ублажи.

У пећини с кором хљеба
Молитве је сваком дава,
Ђе му тамјан душу кади,
А восак га загријава.

Отоманско силно царство
Бојало се праха тога,
И са војском нису могли
Никад стићи до Острога.

И још милост тражио је,
Читав живот од Господа,
Турско царство да проћера,
Са огњишта свога рода.

Савио се у Острогу,
Када шесет љета мину,
Овај пастир неуморни,
Оде Богу на истину.

И у башти код Господа,
И његовог сина Христа,
Сједи монах Василије,
Којему је душа чиста.

Сад долази народ њему,
Јер у њему чудо виђе,
Ту моћ нико још до сада,
Показао није ниђе.

Из свијета цијелога,
Све га вјере данас воле,
И од њега помоћ траже,
Своје боли да преболе.

А њему су сви једнаки,
Све нације и све вјере,
Свакоме ће да помогне,
Да са себе гријех спере.

Болесни га многи траже,
Те им миче боли љуте,
И свакога болеснога,
Под своје је свио скуте.

Слава Богу великоме,
Слава сину његовоме,
Василију светом слава,
Што под Острог милост дава!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: