Светој Анастасији Србској – мајки Светог Саве

Пише: Чтец Блажо Љ. Даниловић

СВЕТОЈ АНАСТАСИЈИ СРБСКОЈ

О принцезо царског рода
Од Господа изабрана
У Србску си земљу Свету
Удала се једног дана
За владара за Немању
Ко принцеза славна Ана
И животна сапутница
Владара си часног била
И са њиме своју Свету
Дивну дјецу изродила
Три си принца подизала
Растка украс дивних дана
И са њиме два му брата
И Вукана и Стефана
На двору је Немањића
Тад блистала круна Света
Мада моћна Византија
Са ратом им доста смета
Растко ко принц Земље Хумске
Искраде се и утече
На Атонску Гору Свету
Ће најбоље звона јече
У врту је Богомајке
Свога старог оца срио
Па Немања са Савом се
На Атосу настанио
А Ану је у манастир
Прихватила Куршумлија
Те постаде монахиња
Као света Анастасија
Ту је смјерно у молитви
Своје дане проводила
Те се цјела породица
Духом Светим испунила
И друго ће чедо њено
Монах Симон постанути
Сава ће га замонашит
Прије тога васкрснути
Да Ангелски образ прими
Јер бијаше поша Богу
А Сава је позивао
На јединство и на слогу
Па у миру молитве су
Спаситељу узносили
Због трпљења вјере наде
Царство вјечно заслужили
Најмлађега Растка сина
Код Бога су измолили
И најпосле на служење
Христу Богу поклонили
Видјела га мајка није
Откако је монах поста
Ал’ о Сави и Атосу
Похвала је чула доста
Кад Хиландар подизаху
Богомајку она моли
Сваку муку и невољу
Да отрпи и преболи
Ко год тамо подвиг има
Ко благослов са Атона
Да га чува Мајка Божија
Молила се стално она
У подвигу и у посту
Живот јој је пролазио
Док је Господ к себи позва
И душу јој прихватио
У манастир Студеницу
Побожно је сахрањена
Ова мајка Светитељка
И врлинска часна жена
Године су пролазиле
Док су Мошти откривене
И у Цркви Студеници
С побожношћу изложене
Ту сад часно да почива
И да слуша јеку звона
Код Симона сина свога
И Светога Симеона
Ту одмарај Света мати
Чија слава небом блиста
И сасуде благодати
Пред престолом творца Христа

У молитвама сачувана
Саве и Немање
Мајко Светитељко
Која си своје Чедо
Христољубиво
Цркви Србској подарила
Родитељко што Светитеље
рађаш
У ризу монашку обукла си се
Да послужиш до кончине
Анастасијо Света
Која нам подари Растка
Принца Хумске земље
Који монахом постаде
Саву славу Цркве и рода
Архиепископа Српског
У Студеници починула си
Од подвига одморивши
И у загрљај Христу и сину
похитала си
Да те Анђели прослављају
као родитељку
Онога чије име на небесима
блиста
И да нам покажете пут
куда да ходимо
И да Христу човекољубцу са
вама следујемо
Свјетила на земљи коју сте
својим подвигом осветили
Предивни бисеру која сијаш
На бројаници вјечности

4. jул 2023. године
На Свету Анастасију Србску
Чтец Блажо Љ. Даниловић

(Аутор је чтец древног храма Светих првоврховник Апостола Петра и Павла у Никшићу, теолог Српске православне цркве и српски народни епски пјесник и химнограф)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: