Sveti vladika Nikolaj: Neka srce moje bude srce Sina i Gospodara, a ne srce sluge i lopova

Vladika Nikolaj Velimirović, Molitve na jezeru

,,Silazim duboko u srce svoje, da vidim, ko to u njemu obitava sem mene i Tebe, Večni Bože?

I sa strahom nalazim mnogobrojne strance, kako se bore oko podele srca moga. Nađoh ih onoliko u srcu mome koliko vreme od Adama sadrži ljudskih i neljudskih duša.

Pa razumeh, zašto je srce moje iznemoćalo, te ne može da primi ni Tebe ni mene u odaje svoje, nego nas gura kraju, – sopstvenike na ivicu imanja njihova.

Pre nego izađoh iz utrobe matere svoje, svet sa svojim željama useli se u mene.

Svaku lasku sveta skupo sam i preskupo plaćao, vazda odvajajući i dajući deo srca moga. Dok ne predadoh svetu celo srce svoje, i dok mi laske ne postaše otužne.

Žale mi se starci na godine govoreći: od mnogih godina ostari srce naše.

Zaista, starci, ne ostari srce vaše od mnogih godina no od mnogih želja.

Pa savetujem srce svoje u samoći: otcepi se od jučošnjeg dana, jer i on se već otcepio od tebe. Svi oni predmeti, za koje te je želja juče vezivala, danas ne postoje: jedni su se izmenili, druge je bolest unakazila, treći su umrli. Niti postoje predmeti tvojih sutrašnjih želja. Svojim bičem vreme šiba svoje stado, i ovo se znoji i krvavi od udaraca. A predmeti današnjega dana ubacuju u tebe, već prepunjeno senkama mrtvaca, nove želje, koje će sutra i same biti senke mrtvaca.

Ne ponavljaj prošle osećaje, jer će te ovi onoliko puta vezati za stub vremena, koliko ih puta budeš ponavljalo, srce moje. I bićeš rob vremenu, i ostarićeš i umrećeš pre smrti.

Kidaj što brže čvorove strasti, koji se zavezaše od udruženih i često ponovljenih želja i osećaja. Lakše je iskidati pojedinačne konce želja i konce osećaja nego jake čvorove strasti. No i ove moraš iskidati ma se raskrvavilo, ako želiš novo detinjstvo, i novu mladost, lepšu i večniju od prošle ti mladosti.

Izbaci svet iz sebe, srce moje, pa ga posmatraj onda, kako je nemoćan. I posmatraj tada sebe, i osetićeš neslućenu moć. Svet nam se čini moćan samo dotle, dok robujemo svetu. I bićeš prostran kao večnost, i večnost će se useliti u tebe.

Trojedini Bože, koji imaš srce neobuzeto tamom i slobodno od sveta, očisti srce moje od nezvanih stranaca, što ga tamom prošaraše. Neka srce moje bude svetlo, i tama neka nemoćno kruži oko njega, no neka ga ne obuzima.

Neka srce moje bude srce sina i gospodara, a ne srce sluge i lopova.

Daj mi srce Isusovo, oko koga je tama uzalud tapkala da uđe, i nije mogla ući.

Carice, nebesne krasote, ogradi srce moje materinskom brigom.

Duše sveti i svemoćni, oplodi srce moje nebesnom ljubavlju. Da sve ono, što se u njemu rodi i poraste, ne bude od ploti i krvi no od Tebe, Duše Sveti i Gospode moj.“

Pročitajte još:

Sveti vladika Nikolaj: Tajanstveni vjetar je dunuo, sav se srpski narod uspravio