Sveti Nikolaj: Neka je Gospod Bog na pomoć, kako njima tako i vascelom narodu našem

Sveti Nikolaj Srpski oglasio se i direktno povodom političkih izbora za Narodnu skupštinu u Kraljevini Jugoslaviji. Evo njegovog dopisa koji je uputio iz svoga episkopskog sedišta, manastira Žičem”PREČASNOM SVEŠTENSTVU EPARHIJE ŽIČKE” , novembra 1938. godine.

“Povodom nastalih izbornih agitacija i predstojećih izbora za narodne predstavnike u Narodnoj skupštini, nalazimo se pobuđeni, po svojoj dužnosti prema narodu i odgovornosti pred strašnim Bogom, uputiti dragom sveštenstvu sledeću poslanicu:

Poznato je celom svetu da Pravoslavna crkva kao takva u mirnim vremenima i u svojim slobodnim državama niti “vodi politiku”, niti ističe svoj politički program, niti ima svoju političku partiju u narodu, ni svoj partijski klub u Parlamentu. U tome se ona bitno razlikuje od nekih drugih verskih organizacija u svetu i u našoj zemlji. Veslo narodne uprave i narodne politike Srpska crkva je prihvatila u svoje ruke samo onda kada je ono bilo ispušteno iz ruku svih drugih činilaca, u vremenima teških ispitanja, državnog razorenja i tuđinskog gazdovanja; kada je plata nacionalnom političaru bila – kolac i konopac. U vremenima pak državne samostalnosti i slobode, kada je vođenje narodnih poslova bilo i lakše i bolje plaćeno zemaljskom platom, Srpska crkva je rado ustupala tu dužnost i počast svojim školovanim sinovima, a sebe ograničavala na svoju jevanđelsku, duhovnu delatnost.

Ali kao nacionalna Crkva ona nije mogla, niti može, ravnodušno gledati da se mirnodopskom politikom upropašćuju narodne tekovine, ističu sebični ciljevi iznad opštenarodnih i primenjuju kvarežni metodi; da se pomračuju narodne vrline, slabi vera, ruše karakteri, stvara nesloga, širi nepoštenje svake vrste, i time raslabljava ceo duhovno-etički organizam narodni. Međutim, baš sve ovo dolazilo je, i sve više dolazi, do izražaja naročito prilikom političkih izbora. Često puta narodu se kroz izbore tobož stavlja pitanje, dok u stvari podmeće mu se unapred sročen odgovor! Tobož hoće se da se čuje narodna volja, dok u stvari nameće mu se volja pojedinaca; svoja lična ili partizanska sitna roba stavlja se pod veliku firmu narodnu!

Podmićivanja lakomih, zastrašivanja siromašnih i razna falsifikovanja, zaista ruše moral i truju dušu narodnu. Stvaraju se rane na duši narodnoj, koje posle Crkva – i samo Crkva – kao Kosovka devojka na ograšju ima s mukom da leči. Jer Crkva Božja je odgovorna za sudbinu narodnu večno, dok pojedine partije, režimi i vlade odgovorne su samo trenutno. Imajući sve ovo u vidu, a u želji da se u sadašnjem vremenu očuva obraz i odbrani savest i poštenje narodno, preporučujemo našem sveštenstvu da se drži ovih uputstava:

1. Pojačati i umnožiti molitve svemogućem Bogu za narod, javne i tajne, da oprosti grehe i bezakonja naša i spase narod od ponora propasti.

2. Strogo opominjati narod da se prilikom izbora ne podaje nikakvoj kvareži, ni lažima, ni podmićivanjima, ni spletkama, ni zastrašivanjima. Pohvalićemo i blagosloviti blagoslovom Svetog Save svako ono selo, ili grad, ili srez, gde narod bude zajedničkom voljom oterao iz svoje sredine sve one agitatore koji se usude novcem ili drugim mitom kupovati glasove i time nanositi sramotu narodu, štetu državnom ugledu i uvredu Bogu Stvoritelju.

3. Savetovati narod u ime Hrista Boga i Svetoga Save, i u ime bezbrojnih svetih i mučeničkih predaka naših, tvoraca ove slobodne otadžbine, da se ne zavađa oko izbora, ne tuče i ne krvi. Jer neće valjda ovi izbori značiti smak sveta, nego će i posle njih morati živeti brat s bratom i sused sa susedom, i naslanjati se bližnji na bližnjeg.

4. Sveštenicima, kao građanima, ne uskraćuje se uobičajena sloboda samoopredeljenja i učešća u biranju. Izuzev bezveraca i poznatih neprijatelja Svetosavske pravoslavne crkve, sveštenici mogu prema svome najboljem nahođenju pomagati ljude ma koje rodoljubive nacionalne grupe, koji se Boga boje, narod svoj vole i narodne svetinje poštuju. No pri tom svaki je sveštenik dužan stalno imati pred očima svoj sveti čin i uzvišeno pastirsko zvanje. Neka naši sveštenici izvole primiti sve ovo k znanju.

I neka im je Gospod Bog na pomoć, kako njima tako i vascelom narodu našem.”