Sveti Nikola, Božić bata i Deda mraz

Piše: Dragan R. Mlađenović

U žitiju (životopisu) Svetog oca Nikolaja ili Nikole (gr. Ο Άγιος Νικόλαος, ime znači „narodna pobeda“ ili „pobednički narod“), čitamo da je rođen 15. marta 270. leta Gospodnjeg u gradu Patari u Miri Likijskoj na južnoj obali Male Azije (danas Turska). Bio je jedinac bogatih roditelja Teofana i None. Nikolaj, episkop grada Patare (gr. ἐπίσκοπος, „nadzornik“, vladika) i osnivač manastira Novi Sion, uvodi u duhovni život i zatim monaši mladog Nikolaja, svog sinovca i imenjaka.

Po upokojenju strica, monah Nikolaj je postao episkop Patare. Zahvaljujući svojim duhovnim darovima, dobročinstvima i milosrđem, brzo je izašao na dobar glas, iako je sve to skrivao ispunjujući nalog Gospodnji: „da  ne zna levica tvoja što čini desnica tvoja“ (Matej 6, 3). Svima se odazivao i pomagao. Jedno od mnogih dobročinstava vladike Nikolaja je pomoć koju je pružio jednom pobožnom hrišćaninu, tako što je kroz prozor tajno ubacio  vreću sa zlatnicima za miraz njegovim trima kćerima i tako spasao siromašnu porodicu.

Sveti i čudotvorni otac Nikola(j) upokojio se 6. decembra 343. godine (danas u kalendaru SPCrkve pada 19. decembra). Od tada se na ovaj dan uspomena na Svetog Nikolu slavi u čitavom hrišćanskom svetu, jer je on zaštitnik dece, mornara, putnika i „Drugi Spasitelj“ (gr. ἄλλος σωτήρ) svih ljudi u nevolji. Nazivan je još i „ocem i zastupnikom celog sveta“ (gr. πατήρ και προστάτης της Οικουμένης).

Kult Svetog Nikole se naglo proširio po celoj Evropi krajem 11. stoleća. Naime, 9. maja 1087. godine, mornari iz Apulije na jugu Italije, prerušeni u monahe, su svetiteljeve netruležne mošti ukrali iz manastira Novi Sion u Miri Likijskoj i preneli u svoj grad Bari na italijanskoj strani jadranske obale. Otada je Sveti Nikola zaštitnik grada Barija, a njegove mošti su sahranjene u veličanstvenoj bazilici njemu posvećenoj. Zahvaljujući Svetom Nikoli, grad Bari je, posle Rima, postao najposećenije mesto poklonika iz cele hrišćanske vaseljene. Prenos moštiju Sv. Nikole (9/22. maj) slavi i crkva na Novom groblju u Beogradu.

Velika ikona Svetog Nikole na njegovom grobu u bazilici u Bariju (1322– 25), dar sv. srpskog kralja Stefana Dečanskog, koji stoji dole levo

Poznato je da slava Svetog Nikole među Srbima ima najviše svečara, a svetinja i crkava posvećenih ovom svehrišćanskom svetitelju širom Srbije i srpskih zemalja ima više od šest stotina. Sv. srpski kralj Stefan Dečanski je u znak blagodarnosti što mu je Čudotvorac povratio vid, darovao veliku ikonu koja od 1325. godine stoji iznad groba Svetog Nikole u njegovoj bazilici u Bariju.        

Sveti Nikola i(li) Božić Bata

I tako se Sveti Nikola kao “pravilo vere“ i „obrazac krotosti“ pokazao kao najpogodnija ličnost koja će, darujući decu, uneti prazičnu radost u sve hrišćanske domove. Muškarac prerušen u Svetog Nikolu pojavljivao se u povorkama uoči ili na dan Svetog Nikole (6. decembra po gregorijanskom, odnosno 19. po julijanskom kalendaru), obilazio naselja i darivao decu. Deca bi u predpraznično veče ostavljala u prozoru cipele ili duboke čarape, koje će Sveti Nikola u toku noći napuniti pomorandžama, čokoladama, orasima, bombonama i ponekom igračkom.

Običaj darivanja dece nastao je u protestantskoj sredini srednje i zapadne Evrope u 17. veku. Običaj je pomerio proslavljanje Svetog Nikole (6. XII) i Božića (25. XII) iz kolektivnih svetkovina po ulicama u okvire porodičnog prostora – i dao mu značenje porodičnog praznika. „Smatra se da od tada počinje međusobno, kao i darivanje dece koje daruje osoba maskirana u lik Božić Bate“.      

U Vojvodini su Sveti Nikola Mirlikijski Čudotvorac i Božić Bata, kao „simboli darežljivosti i tajnog milosrđa“,  zajedno delili poklone dobroj deci. O Božić Bati, koji je bio obučen kao Sveti Nikola, pevao je čika Jova Zmaj (Novi Sad, 1833 – Sremska Kamenica, 1904):

Danas celim svetom Heruvimi lete Danas će se rodit Hristos malo dete

Danas nema tuge, Danas boli ćute, Sve su danas misli naše Nebu podignute.

Današnja je noćca Od suhoga zlata Božić, Božić, bata!

Danaske se brišu Nehotični gresi, Danaske se duša Rajskim mirom resi,

Danas melem sveti, Svaki nedug celi, Danaske se oproštenje I prima i deli.

Danaske je svetu Nova svetlost data Božić, Božić, bata!

Topla nam je soba, Tople su nam grudi Svud su naša braća, Gde su dobri ljudi.

Voštanica gori, Slama je prosuta, A `Roždestvo` pevaćemo Po stotinu puta,

Evo, već i vertep Otvarajte vrata Božić, Božić, bata.

Sinterklas, Santakloz i Deda Mraz

Sinterklas (hol.  Sinterklaas ili  Sint-Nicolaas)  je glavna figura istoimenog narodnog (u početku dečjeg) praznika, koji se slavi  5.  i  6. decembra  u  Holandiji,  Belgiji  i u nekoliko bivših holandskih kolonija. Varijante ovog holandskog Sinterklasa su engleski Seint Nik (en. Saint Nick), Kris Kringl (en. Kris Kringle), američki Santa Kloz (en. Santa Claus ili skraćeno Santa) i francuski Per Noel (fr. Père Noël, „Otac Božić“).

Santa Kloz Tomasa Nesta (1881)

Današnju opšteprihvaćenu sliku (ili „imidž“) Santa Kloza je lansirao američki karikaturista i ilustrator Tomas Nest (Thomas Nast) 1881. godine, nadahnut pesmom „Poseta Svetog Nikole“ („A Visit from St. Nicholas”, 1823) luteranskog veroučitelja Klementa Klarka Mura (Clement Clarke Moore).

Vođi bogoborne boljševičke revolucije (1917) su iz kalendara izbacili sve crkvene praznike i Božić, a uveli Novu Godinu, pa su i Sv. Nikola i Božić Bata zamenjeni Deda Mrazom (rus. Ded Moroz, blr. Dzed Maroz, ukr. Dіd Moroz, slov. Dedek Mraz). To je predhrišćanski, slovenski mitološki zloduh koji je ljude zamrzavao iz čiste zloće i pakosti. Sovjetska vlast je sve to smatrala praznoverjem, pa je nasmešenog dekicu koji deci deli poklone, proglasila za „buržoasku i religijsku tvorevinu“ i „saveznika sveštenika i kulaka“.

Međutim, vrhunac (zlo)upotrebe lika ljubimca dece celog sveta, dosegli su kompanija Koka–Kola i njen dizajner–ilustrator Hedon Sandblom (Haddon Sundblom) 1931. godine. Reč je o najagresivnijoj reklamnoj kampanji svih vremena u kojoj je dobrodušni dekica Sv. Nikola–Božić Bata–Deda Mraz, koji deci za Božić i Novu godinu donosi i deli slatkiše i radost, postao „maneken“ potrošačkog društva i njegove bezobzirne kapitalističke trke za profitom.

Kroz ovu sažetu priču videli smo, dakle, da je blagorodni i vazda dobro raspoloženi dedica koji donosi darove i prazničnu radost deci širom sveta, za srazmerno kratko vreme, prešao put od Svetog Nikole, uzornog i nesebičnog učitelja hrišćanskog pravoverja i zaštitnika dece, mornara i putnika, preko slično obučenog, a izmišljenog Božić Bate, francuskog Oca Božića i komunističkog Deda Mraza dizajniranog po liku zloduha iz prehrišćanske slovenske mitologije, na kraju (poslednjih stotinak godina) postao Santa, „ikona“ predprazničkog ludila izbezumljenog, kokakolizovanog potrošačkog društva Zapada.

1.Lazar Mirković, Heortologija ili istorijski razvitak i bogosluženje praznika pravoslavne istočne crkve, Beograd, 1961, str. 82.

2.Bojan Miljković, Nemanjići i Sveti Nikola u Bariju, Zbornik radova vizantološkog instituta XLIV Beograd, 2007, 275—294.

3.Vesna Marjanović, Maske, maskiranje i rituali u Srbiji, Etnografski muzej-Beograd, 2008.

4.Čika Jova Zmaj, Srpskoj deci, 1901; http://bronzic.com/dedamraz/da-li-je-bozic-bata-decak-ili-deda/

5.https://www.coca-colacompany.com/company/history/five-things-you-never-knew-about-santa-claus-and-coca-cola

Pročitajte JOŠ:

„Tako su govorili“ – Mitropolit Gavrilo (Dožić) 1925: Rezidencija Crnogorske Mitropolije bila je u isto vrijeme i kolijevka i budan čuvar srpske slobode