Свети краљеви Милутин и Драгутин (у монаштву Теоктист) и мати им краљица Јелена
1 min read
У православним храмовима данас се обиљежава празник посвећен српским краљевима Милутину и Драгутину те краљици Јелени Анжујској који су сврстани у ред светих због заслуга за српску цркву, народ и државу.
Уколико ништа нисте знали о њима, ево добре прилике да их упознате…
Празник се посебно прославља у задужбинама светитеља из 13. и 14. вијека које су градили као свјетовни владари из династије Немањића задуживши Србију, између осталог, присуством на европским дворовима.
Свети краљ Милутин био је краљ Србије и један од најмоћнијих српских владара у средњем вијеку. Припадао је династији Немањића и био је млађи син краља Уроша, млађи брат краља Драгутина и отац краља Стефана Дечанског. Током његове четрдесетогодишње владавине, краљевина Србија је почела своје значајно ширење ка југу на рачун Византије, чиме је српској држави прикључен сјеверни дио данашње Албаније и већи дио данашње Републике Македоније.
За 40 година владавине сазидао преко 40 цркава, а посебно је значајна његова задужбина, манастир Бањска, надомак Косовске Митровице, у чијој је цркви Светог Архиђакона Стефана првобитно био сахрањен и чије се братство нада повратку његових моштију које тренутно почивају у Бугарској. Осим манастира и цркава у Србији – Трескавац, Грачаница, Бањска, црква Светог Ђорђа у Нагоричу, Свете Богородице у Скопљу и других – саградио је цркве у Солуну, Софији, Цариграду, Јерусалиму и на Светој Гори. Његове мошти почивају у Софији у цркви Светог Краља, а бугарски народ га такође поштује као свог светитеља. Према договору Српске и Бугарске православне цркве, дијелови његових светих моштију биће пренијете у манастир Бањска.
Краља Драгутина, у монаштву Теоктиста, прослављају у Ариљској цркви, чији је ктитор и у којој је најверније осликан свети српски краљ Мачве и први српски владар који је столовао у Београду.
Краљицу Јелену, мајку светих краљева Милутина и Драгутина, која је је на српски двор стигла као француска принцеза из династије Анжујаца, прославља њена задужбина у манастиру Градац, где је првобитно била сахрањена. Свету краљицу Јелену Анжујску Србија слави као свог заштитника из времена крсташких ратова. Она је у вријеме ратних вихора отварала школе, посебно за дјевојке, градила је цркве и манастире због чега је сврстана у ред највећих ктирора из династије Немањића.
Sta li bi dale ustaše , agarjani, arnauti…..i ostale kalemljene “nacije” , da imaju bar jedan od 40 Milutinovih manastira ?!