Sveštenik Nenad Ilić: Noć u Moskvi i crvene petokrake na kulama Kremlja

Baš sam došao iz krajnosti u krajnost. Ništa građanskije od Amsterdama i ništa carskije od Moskve.

Stigao sam u sred noći u Moskvu da sa zakašnjenjem od godinu dana primim nagradu za moj roman „Carigradski drum“. Mislim ne noćas, sutra bi trebalo. Tada nisam mogao da dođem, a bolje ikad nego nikad.

Mada će sada da me pridruže dodeli za ovu godinu nekih drugih nagrada, ali iz istog sibirskog kruga je, pa eto i mene kao trapavog dodatka.

Hotel mi je odmah pored Kremlja pa sam izašao malo da prošetam iako sam zakasnio i dva sata u odnosu na normalne šetače. Kod njih je sred noći. Zaboravio sam koliko je ovde sve veliko.

Preširoki bulevari i ogromna zdanja.

Iako sam, naravno, viđao fotografije, a bio sam u Moskvi i ranije, iz nekog razloga sam se zaprepastio kad sam video koliko se u noći crvene petokrake na kulama Kremlja. Jedno pored drugog i ogromni spomenik Svetom knezu Vladimiru krstitelju Rusije i petokrake koje nisu nikad skinute, nova Saborna crkva i ogromni plakati sa crvenoarmejcima, a na sve strane neki novogodišnji ukrasi nešto kao kod nas pa deset puta više, ovi u obliku šampanjskih čaša – kao nekih buržujskih simbola, a sve zajedno…

Nije lako razumeti Rusiju

Organizatori su mi napisali da samo treba da pređem ulicu i da sutra popodne dođem na dodelu u Državni biblioteku. Da bi ulicu prešao treba jedno petsto metara levo ili desno da odem do pešačkog prelaza, a da prelazim van prelaza nešto široko kao Dunav po čemu se neprekidno nešto kotrlja i u sred noći – nisam lud.

Pa i kad sve uspem, treba da nađem salu u toj zgradurini. Posle sam pročitao nastavak obaveštenja – jeste Državna biblioteka (nazvana naravno – Lenjinova), ali to joj dođe kao neki depandans, Dom Paškova, lepa stara zgrada, umirujuće srednje veličine i nema veze sa Lenjinom…

Jutro je pametnije od večeri. Treba prespavati ovu prvu noć u zemlji čuda.

Izvor: Stanje stvari, fejsbuk stranica sveštenika Nenada Ilića