Ћорић: Шверцовање потписа посао за суд
1 min read
Уколико се утврди да је приликом прикупљања потписа подршке изборним листама било фалсификата, то је посао за надлежне судове. То је за „Дан саопштио секретар Државне изборне комисије Милисав Ћорић. Како је навео, одлуком Уставног суда да се потписи подршке више не прикупљају пред изборним комисијама тај посао је у потпуности препуштен политичким субјектима.
Поступак графолошке провјере потписа подршке грађана изборним листама је немогуће спровести. Ово из разлога што је рок за потврђивање изборне листе свега 48 сати. То је реалност са којом се морамо суочити. Може се провјерити да ли лице које је потписом подржало неку изборну листу има право гласа у Црној Гори. Такође, може се провјерити и да ли је једно лице потписало подршку за више од једне изборне листе. То је оно што ће Државна изборна комисија сасвим сигурно и радити навео је Ћорић.
За било какву евентуапну појаву фалсификованих потписа подршке изборним листама, како објашњава, одговара онај ко је то урадио.
Ако дођемо у ситуацију да се исто име појави да подржава потписом више изборних листа, може да се покрене поступак против таквог лица. Обично у тим случајавима бирач каже да је неко то урадио мимо његовог знања. То је посао за суд закључио је Ћорић уз напомену да има размишљања за увођење неких нових законских рјешења по питању прикупљања подршке изборним листама, али да за то треба времена.
Рок за подношење изборних листа за октобарске парламентарне изборе почео је да тече од 1. августа, а истиче 20. септембра у поноћ. Државна изборна комисија може утврдити изборну листу ако је својим потписом подржи најмање 4.091 бирач. Уколико изборна листа политичке партије или групе бирача представља мањински народ или мањинску националну заједницу, може бити утврђена ако је својим потписом подржи најмање 1.000 бирача. Подносилац изборне листе, осим најмање потребног броја потписа подршке, Државној изборној комисији уз изборну листу доставља и писану изјаву кандидата да прихвата кандидатуру,потврду о бирачком праву за сваког кандидата са изборне листе,потврду о пребивалишту сваког кандидата, писану сагласност о прихватању носиоца листа ако је то укључено у њен назив,као и одлуку надлежног органа политичке партије којом је верификовао изборну листу. Дужни су да доставе и изборну пријаву и оснивачки програмски акт.
Група бирача уз изборну листу доставља и изјаву овјерену пред -надлежним органом о одлуци да учествује на изборима са програмским циљевима, овлашћеном лицу за заступање пред надлежним органима, као и другим правима и обавезама. Подносиоци изборних листа, у циљу остваривања принципа родне равноправности, како је недавно саопштила Државна изборна комисија, дужни су да имају најмање 30 одсто кандидата мање заступљеног пола.
Чување тајности гласања
