Svemoćni anglo-američki imperijalisti-trijalisti i njihova protivsrpska politika na Balkanu
1 min read
ilustarcija
Piše: Dušan Buković
Teško je oteti se utisku da su naši najuzvišeniji ciljevi bili igračka u rukama izvesnih anglo-američkih i evropskih imperijalista-trijalista, bivših i sadašnjih gospodara ovozemaljskog sveta, koji su imali svoju osnovu u koncentraciji i u evoluciji njihovih tajnih i javnih revolucionarnih i kontrarevolucionarnih masonsko-komunističkih i rimskih katoličkih templarskih struktura u NATO komunističkoj Jugoslaviji, preko kojih su organizovali, naoružali, kontrolisali, usmeravali, trenirali, pomagali, snabdevali i potpaljivali izvesne reakcionarne i subverzivne hrvatske, muslimanske i šiptarske teroriste-ekstremiste.
Takođe, imajući na umu, da su anglo-američki imperijalisti-trijalisti pomogli komunistima do dođu na vlast u neblagodarnoj Jugoslaviji, u kojoj su uspostavili špijunsku mrežu u toku Drugog sv. rata i upregli buržoaskog najamnika Josipa Broza tzv. „Tita“ u njihovu dugoročnu politiku na Balkanskom poluostrvu – “Long Term Policy”.
Imajući u vidu da su oduvek u svetu postojale geostrateške tačke, gde su se sukobljavali interesi velkikih sila, gde su mali incidenti mogli da prerastu u sukob velikih razmera, usled subverzivnih i intezivnih političkih ratova, koje anglo-američki kreatori globalnog haosa i organizatori konspirativnih, reakcionarnih, revolucionarnih i kontarevolucionarnih tajnih i javnih podzemnih pokreta i organizacija, vode protiv našeg srpskog naroda preko izvesnih komunističkih, masonsko-templarskih, idolatriskih, ritualističkih, ezoteriskih i okultnih mitomanskih struktura. Cilj im je da uspostave jednu svetsku vladu „pristankom ili pobedom“, koja bi bila pod hegemonijom američkih imperijalista-trijalista, koji donose dramatične odluke u američkoj spoljnoj politici protiv tradicionalnih saveznika Sjedinjenih Američkih
Država u korist terorističkih pokreta na Balkanu i svetu – “These CFR/TC members head State Department bureaus where dramatic shifts in American foreign policy to work against allies of the United States and in favor of revolutionary forces…” (Vidi: Editorial Staff, Say No! To the New World order CFR/TC, Metairie, LA., U.S.A, 1985; Klaartje Quirijns, The Brooklyn Connection, July 19, 2005 – http://archive.pov.org/theb….
Međutim, kad je potkraj dvadesetog stoleća bilo očigledno da je Brozova neblagodarna NATO Jugoslavija postala zavojevački i eksperimentalni poligon NATO pakta, mi smo podvrgnuti najtežim iskušenjima, usled intezivnog političkog, ekonomskog i psihološkog rata, koji su nam objavili anglo-američki imperijalisti-trijalisti, direktno i indirektno da nas unište.
U ovom kontekstu vredno je ukazati i na knjigu italijanskog publiciste Đuzepa Bofa, koju je objavio pod naslovom „Poslednja iluzija – Zapad i pobeda nad komunizmom“, gde između ostlog stoji:
„Kad se jedan pretsednik bira, kao što se dogodilo demokrati Klintonu, govoreći da je potrebno misliti više na unutrašnje probleme, nego na one u ostatku sveta, praksa vladanja prisili ga veoma brzo da deluje kao prethodnici, prema diktatu jedne globane politike. Čak ni eksponenti Republikanske partije, koji su u velikoj meri kontrolisali Kongres, posle 1994, nisu izolacionalisti. Pogrešno su ih optuživali da jesu. Najpoznatiji među njima, kongresmen Njut Gingrič, šef većinske republikanske frakcije u pretsedničkom domu, pisao je: ‘Samo Amerika može vodoiti svet. Ona ostaje jedina međunarodna i univerzalna civilizacija u istoriji čovečanstva (…). Naše vrednosti preuzimaju se svuda. Naša tehnologija, koja je preobrazila način života, bila je prvi činilac mondijalizacije. Danas su naše oružane snage stacionirane na čitavoj planeti. Američka nacija je jedina nacija dovoljno velika, multietnička i brižna za slobodu da bi bila vodilja’. Jasno je da ovo nije jezik jednog izolacionaliste, već pre onoga koji veruje da su samo amerilčki ideali, američki zakoni, jednom reči američka civilizacija, u stanju i u pravu da vrše ‘dominiranje svetom’ (njegove reči). Dakle, ne izolacionalizam već ‘unilateralizam’ (‘jednostranost’ pr. pr.), kako glasi novi termin smišljen upravo da definiše tu tendenciju. Samo je Amerika vođa: ostali ako je prate, u redu, ako ne, utoliko gore po njih. Otuda jedno rastuće nepoverenje u međunarodne organizacije: one moraju služiti američkoj politici, ili pak ničemu ne služe. Dobar NATO, dakle, ne OUN. Moguće je da Gingrič, poznat po svojoj polemičkoj žestini, redikalizuje takvu tendenciju. Ali nije njen jedini branilac. Sama zvanična politika zemlje s Klintonovom administracijom, iako se izražava nešto umerenijim jezikom i s više diplomartskog opreza, kretala se oko svih velikih međunarodnih problema, od Iraka do Jugoslavije, u istom pravcu. Unilateralizam, a ne izolacionalzam, stvarno je ograničenje Sjedinjenih Američkih Država…“ (Vidi: Đuzepe Bofa, Poslednja iluzija – Zapad i pobeda nad komunizmam, „Prosveta“, Niš, 1999, str. 138-139).
Polazeći od činjenice da su anglo-američki imperjalisti-trijalisti glasali za protivsrpsku sramnu REZOLUCIJU, koja je podneta američkom Kongresu i Senatu, u odbranu Albanaca koji su okupirali Srpsko Kosovo i Metohiju. Rezolucija je zavedena 15 jula 1987. godine pod brojem “H. Con. Res. 162”, u kojoj se izražava zabrinutost 57 kongresmena, svemoćnih masona-templara, totalitarista, okultista, idolatrista, ezoterista, ritualista i mitomana za uslove pod kojima žive „etnički Albanci“ u Brozovoj anglo-američkoj neblagodarnoj tvorevini NATO Jugoslaviji.
U Rezoluciji, između ostalog stoji:
„Da ima preko dva miliona etničkih Albanaca koji žive u granicama SFRJ;
Da etnički Albanci čine jednu od najvećih etničkih grupa SFRJ;
Da postoje izveštaji da su nekoliko stotina etničkih Albanaca pobijeni od strane komunističke vlade u cilju da ih kontrolišu;
Da postoje takođe izveštaji, da je jugoslovenska vlada uhapsila nekoliko hiljada Albanaca, zato što su izrazili svoja mišljenja na miran način;
Da najveći broj političkih zatvorenika u Jugoslaviji su etnički Albanci;
Da su mnogi od tih zatvorenih osuđeni na teške kazne zatvora od jedne do petnaest godina;
Da mnogi etnički Albanci nemaju pune ekonomske uslove zbog takozvanih albanskih nacionalnih aktivnosti…“
Zatim američki kongresmeni i senatori opominju angloameričku komunističku tovrevinu Jugoslaviju „da je ona potpisnica Helziniškog Ugovora i da bi kao takva trebala da štiti prava etničkih Albanaca…“
U nastavku ove Rezolucije američki Kongres izjavljuje:
„Da je duboko zabrinut za političke i ekonomske uslove Albanaca u Jugoslaviji… Da urgira vladu Jugoslavije da postupi u smislu zaštite ljudskih prava i osnovnih sloboda…
Da poziva jugoslovensku vladu da u duhu humanitarnosti revidira slučajeve etničkih Albanaca po zatvorima i da ih pusti na slobodu…
Da urgira pretsednika SAD i Ministarstvo spoljnih poslova da prenesu sadržaj ove Rezolucije jugoslovenskoj vladi“.
Pored ove anrtisrpske i antijugoslovenske Rezolucije, postoji i Senatska Rezolucija br. „65“ (Senate Con. Res, 65), koju su potpisali svemoćni američki masoni-templari, senatori Robert Dol i Pol Simon… ( Vidi: Ivan M. Jakovljević, Američki Kongres – Dvostruka izdaja: u ratu i u miru, „Glas Srba“ – “Voice of Serbs”, br. 71, decembar, 1987, Indianapolis, In., USA).
Pošto i mi Srbi neminovno ulazimo u sveopšti plan ostvarenja jedne svetske hegemonije pod svemoćnim okriljem Sjedinjenih Američkih Država, zato ćemo početi vremenski iz daleka, jer i plan u čiji okvir smo ušli datira još iz XIX stoleća. Taj plan je najavio 1872. godine američki predsednik Ulysses-a S. Grant, kad je po drugi put izabran za predsednika SAD. Pretsednik Grant je doslovno rekao:
„Civilozovani svet teži ka republikanizmu, ka narodnoj vladavini preko njegovih predstavnika i naša velika republika sudbinom je određena, da služi kao vodič svim ostalima… Naš tvorac sprema svet, da postane u odgovarajućem momentu jedna velika nacija, koja će govoriti samo jednim jezikom i kojoj vojska i flota više neće trebati“ – “Le monde civilize, disait Grant, tend vers le republicanisme, vers le gouvernement du people par ses representants et notre grande Republique est destine a server de guide a toutes les autres… Notre Createur prepare le monde a devenir en temps opportun une grande nation qui ne parlera qu’une langue et ou les armees et les flottes ne seront plus necessaries” (Vidi: Pierre Virion, Bientot un gouvernement mondial? – Une super et contre-eglise, Paris. France, 1967, str.. 27).
Na str. 28 Virion ističe: „To je unapred potvrđeni američki lideršip u ostvarenju ovog programa, čiju su nepreciznost i govorničko mesijanstvo maskirali u jednu okultnu duktaturu“.
Odmah zatim, na istoj strani, Virion se pita: „Odakle je dolazila Grantova sigurnost? Još u ono vreme?“, da bi nastavio:
– „Ne samo zbog prenosa u Njujork iste te 1872 godine sedišta Generalnog Saveta Internacionale Karla Marksa, koja će imati poznati nam razvoj;
– ne samo zbog ustoličavanja u Sjedinjenim Američkim Državama nekoliko godina pre toga i zbog vrtoglavog uspona bankarske grupe ‘Jakob Šif, Kun i Loeb’, koja će finansirati revoluciju 1917. godine;
– ne samo zbog ustoličenja u Njujorku od 1867 godine Mazinijevog ‘Univerzalnog Demokratskog Saveza’, usprkos važnosti njegove neposredne uloge u revolucionarnim pokretima sve do Poljske i Rusije, posredstvom Bakunjinove mreže;
– I ne samo zbog osnivanja u Njujorku 1843. godine čuvenog tajnog isključivo jevrejskog društva B’nai Brit.
Ova Grantova sigurnost, a kasnije i Varburgova, imala je svakako svoju osnovu u toj koncentraciji, ali isto i u evoluciji tajnih društva, no ona je počivala pre svega na aparatu Visoke Univerzalne Masonerije, koji je stvoren pod imenom ‘Paladizma’, osnovanog i istim tim Sjedinjenim Američkim Državama, od strane dvojice istaknutih masona Alberta Pajka i Đuzepa Mazinija“.
Na str. 29/30 Pjer Virion tvrdi, „da je tako Mazini našao podršku u Sjedinjenim Američkim Državama, da zajedno sa Pajkeom preduzme ostvarenje centralizacije međunarodne masonske aktivnosti, pretvarajući je u jednu sinhronizovanu akciju sa ciljem ostvarenja jedne svetske vladavine, koja će biti vidljiva u internacionalnim javnim ustanovama, ali njena visoka vladajuća hijeraehija stavlja u prvi plan ekonmiju, želeći tako da ostvari jedinstvo sveta na meterijalističkoj bazi, čime stavlja, nepremostiv jaz između Hrista, njegove crkve i same sebe…“
Takođe, taj plan je rezimiran na str. 255 Virionovog dela u rečenici, koju je izgovorio James P. Warbourg pred američkim Senatom 1950. godine:
„Bez obzira na to, da li to neko hoće ili neće, mi ćemo imati svetsku vladu! Jedino pitanje koje se postavlja jeste: da li će ta vlada biti uspostavljena na osnovu prihvatanja ili pak pobedom“.
Virion više puta naglašava da se svi narodi u svetu moraju „iznivelirati“ s krajnjim ciljem ostvarenja jednog jednojezičnog, jednopartijskog i jednoverskog društva, potčinjenog plutokratskoj sili najvećih finansijera sveta. U vezi s tim finansijerima, koji ujedno predstavljaju i međunarodnu masoneriju najvišeg stepena, dajemo opet reč piscu, koji nam na str. 27 kaže:
„1847 god. Kongres masonskih loža u Štrasburgu (Strasbourg) govorio je već o ujedinjenim evropskim državama, koje bi sačinjavala federacija Germana, Romana i Slovena“.
Na str. 28 Virion nastavlja svoju misao i doslovno kaže: „Socijalistička i revolucionalna Rusija, okružena njenim evropskim satelitima, nije nova ideja; univerzalna republika obrađivala je odavno usijane mozgove svih zaverenika, zahvaljujući tajnim društvima svake vrste“.
U ovom procesu nacionalni i međunarodni finansijeri „koji vode svet (str.190), poseduju neograničena materijalna sredstva, raspolažući istovremeno štampom, radio-televizijom, publicistikom i kinemetografijom, pomoću čega ostvaruju „nevidljivu revoluciju“ (str.191).
Na str. 44 Virion kaže: „Čas je dakle bio došao, da se ubaci ideja o svetskoj vladavini u masu, da se obrađuje međunarodno testo, da bi se direktno izmodelirao profil ‘Velikog Dela’ na jednom planu koji više nije bio tajna, starom tri veka, koji je već izložio Komenius, pa onda Saint Yves d’Alveydre, da bi našao najzad svoj modernizovani izraz u Sinarhijskom paktu – Imperijum mundi“.
Posle gore izloženog, događa se, razvija dalje Virion svoju misao, jedan interesantan fenomen: „Daje se zamah boljševizmu u jednoj velikoj zemlji. Odmah posle sastanka jevrejsko-germansko-američkih finansijera, koji su materijalno finansirali boljševičku revoluciju u Rusiji, saveznici su glasali za abdikaciju cara. Stvar je dakle bila gotova – u Rusiji je ustoličen komunizam.“
Virion nas obaveštava na str. 137 da je član 83 o Paktu svetske vlade, formulisan 1935. godine, koji glasi: „Priznajemo, da u današnjoj situaciji boljševizam odgovara Evro-Azijskim narodima…“
Za Versajski Ugovor na str. 49 Virion piše: „Versajskim Ugovorm favorizovana je anglo-saksonska i jevrejska dominacija evropskih i međunarodnih pokreta…“
A na str. 136 Virion kaže: „Versajski Ugovor iz 1918. godine tesno je povezan sa međunarodnim događajima i ciljevima boljševičke revolucije u Rusiji.“
Kako međunarodne mračne sile nisu mirovale ni posle Prvog svetskog rata, Virion na str. 50 citira značajnu knjigu Sidneja Varburga (Sidney Warbourg) „Tri razgovora sa Hitlerom“ – “Dree gespreken met Hitler”, koju je objavio na holandskom jeziku, gde doslovno stoji: „Počev od 1929 god. Guarantee Trust tražio je čoveka, pomoću koga bi izveo nacionalnu kontra-revoluciju i našao je Hitlera. Prva kompanijska uplata izvršena je kod nemačkih bankara Mendelson (Mendelsohn)…“
Na str. 129 Virion piše: „Godine 1847 u Štrazburgu na Međunarodnom Masonskom Kongresu, koji je prethodio revolucijama od 1848 god., naširoko je komentarisana ideja o Ujedinjenim Državama Evrope. Već tada se mislilo na formiranje tri evropske federacije: romansku, germansku i slovensku…“
Dalje na str.130 Virion citira jednu brošuru koju je objavio Bakunjin pod naslovom: „Mojim ruskim i poljskim prijateljima“ koja je objavljena 1862. godine. Bakunjin je u svojoj brošuri izjavio: „… Mi Sloveni, mi moramo da ostvarimo put Velikim Izabranicima…“ Jasno je da se pod „Velikim Izabranicima“ podrazumevaju pripadnici Međunarodnih Čarobnjaka Univerzalne Masonerije. Bakunjinovu izjavu je citirao i Dešamps – „Tajna društva“, Lajpcig, 1862. godine.
Na ovom mestu posebno ističemo primedbe koje je Virion napravio na gornji tekst:
„…Ruski Nihilizam onoga vremena samo je ruski ogranak Republikanskog Univerzalnog Saveza, čije sedište je u Njujorku, a osnivač upravo Mazini, talijanski revolucionar, saradnik masona Alberta Pajke-a u stvaranju Visoke Univerzalne Masonerije i to u isto vreme, kada Jakob Šif, stari Rotšildov agent u Nemačkoj, dolazi da se smesti u Sjedinjene Američke Države, da bi iz njih finansirao boljševičke revolucije u Rusiji, sve do one iz 1917. godine. U toku 1843. godine kako smo već spomenuli, osnovana je takođe u Njujorku, moćna i isključivo jevrejska masonska loža B’nai Brit. Najzad, 1872. godine Internacionala Karla Marksa ustoličava takođe svoje sedište u Njujorku“.
Na str. 131 Virion piše: „Revolucija, visoka paladistička masonerija, veliki međunarodni finansijeri, sve je tu, u Njujorku, kao na sastanku utvrđenom unapred u isto vreme i u istom gradu…“
Pri ovome mislimo na izjavu predsednika Granta, koju je izrekao 1872. godine. Američkom narodu, da će Sjedinjene Američke Države biti vodič celokupnog čovečanstva.
Bakunjin je takođe znao na šta može da računa, jer Rusi – ne nacija vodič, već narod za eksperimente, imali su u jednom istoriskom momentu za misiju da ojačaju anglo-američke pozicije u svetu kako bi danas Čarobnjaci visoke univerzalne masonske plutokratije prisilili sve zemlje da im se potčine pristankom ili pobedom, kak je to istakao američki senator James P. Warbourg u toku 1950. godine.
Pre nego što pređemo na završni deo ovog prikaza, nemožemo, a da se najpre ne osvrnemo na rečenicu, koja se nalazi na 69 strani Virionove knjige, koju je izgovorio milijarder Sajrus Iton, koja je publikovana 1957. godine u Biltenu Društva za Spoljnu Politiku (F.P.A), koja od reči do reči glasi: „Sretnimo se na pola puta sa Sovjetima!“ (Vidi: Pierre Virion, Bientot un gouvernement mondial? – Une super et contre-eglise, Paris. France, 1967).
I ovo Virionovo delo nedvosmisleno nam pokazuje, koliko su na kantaru evropskih i američkih imperijalista-trijalista vredile milionske žrtve našeg obespravljenog, obezglavljenog, potlačenog, osakaćenog i poniženog nesrećnog srpskog naroda.
Pročitajte JOŠ:
