Sveća

Kao da ih je izazivački pozvao da se ponovo posvađamo, pobijemo i pokoljemo.

Piše: Predrag Vasiljević

Tako su na Vučićevu ideju da se utvrdi dan sećanja na sve žrtve ratova na prostoru bivše Jugoslavije ko oparene reagovale vođe iz Zagreba, prištinski teroristi u odelima, regionalni mirotvorci, žene u crnom i nevladini pacifisti.

Razlozi za panično odbijanje gesta pomirenja dublji su od Milanovićeve izborne kampanje u Hrvatskoj ili Tačijevog udvaranja javnosti zbog suda za OVK zlikovce.

Ponuda Beograda ne dolazi u obzir zato što je Srbima namenjena istorijska uloga psihopate negativca, a ne mirotvorca.

Zato što bi dan sećanja srušio paradigmu na kojoj počivaju dobrosusedski odnosi – da su samo Srbi zločinci, a svi ostali žrtve.

Zato što bi osuda svih ubica na svim stranama obesmislila ideju da su Srbi genocidan narod i da Republika Srpska mora da nestane.

Zbog takve matrice, potpuno je prihvatljivo za modernu Evropu da najliberalniji lider kosovskih Srba Oliver Ivanović 560 dana nevin čami u pritvoru. Kao i da evrounijske ustaše slave „Oluju“ uz hitlerovsku ruku podignutu ka nebu.

Jasna je poruka Zagreba, Prištine, Sarajeva i zapadnih centara koji ćute kao zaliveni: ubijeni srpski civili, žene, deca i starci – legitiman su cilj. Njihovo smaknuće delo je „oslobodilačke borbe“ i oni ne zaslužuju ni sveću.

Na takvoj pozornici – Srbija može samo da bude kamenovana, osuđena, prokazana, popljuvana. I samo tada je moguće evropsko „pomirenje“. Uz pokliče „Ubij Srbina!“

Važno je zato da Vučić i formalno pred Evropom i komšijama iznese inicijativu o zajedničkom danu sećanja na sve žrtve. Važno je da igramo otvoreno i da stalno pružamo ruku.

Pa nek odbiju. Zvanično. A ne kao na pijaci.

I to će istorija da pamti.