Све су наше цесте – Петровачке
Емило Лабудовић
Пише: Емило Лабудовић
Јутро мрзне сред сунчева сјаја,
Јара врелим притиснула дланом…
Приколица, и три завежљаја,
Дечак сања, згрчен над воланом.
У сну река мили кроз живице,
Кућа, њива, песма жетелачка…
Сан се круни… гракћу црне птице
Крви жедне. Цеста Петровачка.
Сузи небо у дечијем оку
Трује лето беснила пљувачком,
Дечак надом граби ка истоку
Цестом смрти, цестом Петровачком.
Цури време кроз рупе сећања
Из рукава кошуље лудачке
Старом стазом, стазом посртања…
Све су наше цесте – Петровачке.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Emile LabudoVicu, Majstore Rijeci….
Ljuta Istina Pece i Boli IZ TVojih StihoVa….
Kao da Pred Njima Zacuti…. Tiho Zagrca….
Stara i NeSkamenjena Srpska SuZa….