Sve dalje od bratskog pomirenja

Piše: Jovan Lakićević

Umjesto da 13. jul bude dan bratskog pomirenja u zajedničkom slavlju zbog Ustanka protiv fašističkog okupatora ( ali i Sekuline Crne Gore!) u kome su masovno  učestvovali budući četnici i partizani, po ko zna koji put postaje podsticaj  bratomržnji i obnovljenim , sve dubljim i zastrašujućim raskolima.

U govorima jadočelnika i tekstovima njihovih  podguznih muva ovim povodom,  sve vrvi od podjela na patriote i izdajnike ( pri čemu su ovi drugi obavezno zlikovci i zločinci). Pri tome se atribut „patriota“  svojata kao nešto imanentno i neupitno od strane onih koji su u poslednje dvije i po decenije izdali  baš sve što nam je bilo sveto!

Ako se u „prazničnom raspoloženju“  neprilično  pominje kanonizovanje Popa Mace i Obrada Šiljka od strane ondašnjeg mileševskog episkopa,  reda radi  ne bi trebalo zaobići  ni „pasja grobnja“ i jame bezdanice, u kojima su  Moša i Đido, po direktivi vođe i učitelja i ovih današnjih Milogoraca, zvjerski likvidirali  na stotine časnih Crnogoraca „ da im ne bi smetali, nakon bratoubilačkog  rata, kod preuzimanja vlasti“! (Po uzoru na crnu rusku revoluciju!)

To su bili „ideološki“ razlozi za početak krvavog građanskog rata na srpskim prostorima, zbog čega je Broz, kolima njemačke ambasade (!) stigao u vilu Ribnikara u Beogradu  u maju 41. Zlo sjeme je posijano da niče, zahvaljujući ostrašćenim neznalicama i maloumnicima, i 4 decenije nakon njegove smrti!

Četnici su tu, odmah iza ugla, „predvođeni  mrskom SPC“ samo čekaju  znak da jurnu na tekovine brastva-jedinstva i njihove korifeje.  Oni su, jadnici, mnogo zaostali (još žive u dubokoj prošlosti ) i ne znaju da je privatna svojina – svetinja. Tako bi oni da „ruše državu i njene institucije“  ne mareći za to što je s mukom  obnovljena Sekulina Crna Šuma  zakonima zaštićena svojina nekoliko familija, tajkuna i oligarha… Privatna, naravno! E, neće moći, bez grdila!

Toliko je uloženo u proizvodnju mržnje i trovanje naroda, riječju u fašizaciju društva,  u stvaranje  straha i svakovrsnih podjela, a sad bi nezahvalna i litijama probuđena rulja, predvođena ostrašćenim crnoriscima i četnicima  da  na nekim tamo izborima sruši sve što  je s mukom stvarano nekoliko potonjih decenija. Ko da je lako skrpiti mafijašku državu  na korupciji i organizovanom krimiminalu, na švercu duvana, a potom, i opijata i to bez ikakvog prethodnog iskustva  i mafijaške tradicije!  A tovari kokaina i heroina svaki čas „padaju“…

Osiromašilo se, takoreći ogolilo i obosilo i beznađe je zakucalo i na vrata i na prozore, a neko bi tamo da ruši našu  državu! I to, obavezno, uz pomoć već poznatog „inostranog faktora“…

Nije nam do šale,  ali pokušali smo, na čas, da gledamo  stvari iz tamo njihovog (daleko bilo!) ugla.  Nije im lako .

Vlast je, odavno,  poistovjećena sa državom, da bi se lakše odbranila i sačuvala. Ali tu mantru je danas zaista teško prodati, čak i zarobljenom članstvu vladajuće koalicije.  Jer, prilike  su beznadežno ogoljene: narod nije ustao protiv države Crne Gore, koju niko ne dovodi u pitanje, i čiju samostalnost (bez obzira kako se do nje došlo) valja poštovati, već protiv  njenog surogata u privatnoj svojini, kojeg će njegovi vlasnici braniti svim sredstvima!

Korona im, bar zasad, ide na ruku. Ako je to jedino u šta se današnji vlastodršci mogu uzdati, ne bio im ja u koži!