Свалбард: Арктички носач авиона
1 min read
Пише: мр Дејан Абазовић
Док је недавна медијска пажња била усмјерена ка Гренланд-у и обновљеним апетитима САД-а за арктичким територијама, у сјенци тих геополитичких превирања одвија се тиха, али ништа мање значајна борба за утицај на другом кључном архипелагу – Свалбарду. Овај норвешки архипелаг, смјештен на стратешки виталној позицији у Арктичком океану, далеко од погледа шире јавности, постаје све важнија тачка преламања интереса глобалних сила. Гледајуц́и како се Данска бори са Трумпом за контролу над Гренландом, Норвешка са зебњом прати развој догађаја и са осјец́ајем несигурности покушава заштитити националне интересе на Свалбарду.
Геополитички и економски контекст арктичких острва открива значајне разлике између Гренланда и Свалбарда. Гренланд, аутономна територија Данске, привлачи пажњу својим пространим природним ресурсима, укључујући ријетке земне метале и потенцијална налазишта нафте, као и својим стратешким положајем на раскршћу Сјеверне Америке и Европе. Интерес америчког предсједника Доналда Трумпа за ово острво није искључиво економске природе, већ задире и у војно-стратешку сферу, с обзиром на потенцијалну контролу над кључним арктичким трговачким правцима и безбједношћу сјеверног Атлантика.
Са друге стране, Свалбард, иако територијално мањи, посједује јединствену геополитичку тежину захваљујући свом изузетном географском положају и специфичном међународном правном статусу дефинисаном Споразумом из 1920. године. Смјештен отприлике на пола пута између континенталне Норвешке и Сјеверног пола, овај архипелаг представља кључну геостратешку тачку у контексту будућих поморских рута које се отварају услед климатских промјена и топљења арктичког леда. Ове такозване Сјеверне морске руте значајно скраћују транзитно вријеме између Европе и Азије у поређењу са традиционалним рутама кроз Суецки канал, чинећи Свалбард незаобилазном кариком у новој глобалној трговинској архитектури. Поред тога, архипелаг обилује значајним резервама угља, гаса и потенцијално других природних ресурса, што додатно појачава интерес глобалних актера.
Стратегијски и сигурносни значај Свалбарда наглашен је његовим демилитаризованим статусом према Споразуму из 1920. године, који захтијева неутралност и забрањује војну активност на територију архипелага. Међутим, ова мекана равнотежа све је више нарушена растућим тензијама, посебно у троуглу односа између Норвешке, Русије и НАТО савеза. Локални лидер Терје Ауневик јавно је истакао императив јачања норвешког војног присуства на Свалбарду ради заштите националног суверенитета, наглашавајући притом деликатну линију између заштите националних интереса и поштивања међународних обавеза: „Морамо обезбиједити да Свалбард остане норвешки, али то не можемо радити на рачун наших међународних обавеза.“
Реакција Русије на наводно јачање војног присуства Норвешке и њених НАТО савезника на Свалбарду није изостала. Руски амбасадор у Норвешкој, Теодор Гвидон, изразио је озбиљну забринутост, упозоравајући да би било каква промјена статуса Свалбарда или његово укључивање у војне планове НАТО-а представљало директну пријетњу регионалној стабилности. Нагласио је да се Споразум из 1920. мора стриктно поштовати, истичући кључну улогу Свалбарда за безбједност Сјеверног мора и руских интереса у Арктику. Ове изјаве су одраз дубоке геополитичке напетости и страховања од потенцијалног претварања Свалбарда у ново жариште сукоба између Запада и Русије.
Норвешка, с друге стране, балансира између заштите свог суверенитета и потребе за дијалогом. Норвешки министар одбране, Бјорн Арилд Грам, јасно је изнио став своје земље: „Свалбард није само наша територијална одговорност, већ је важан елемент регионалне стабилности. Његов положај омогућава надзор над трговачким рутама и спречавање потенцијалних безбједносних пријетњи, али ћемо наставити да поштујемо међународне уговоре.“
