Svakodnevica u spirali budućnosti

Piše: Aleksandar Đokić

Sneg pao. Januar. Moskva. Reklo bi se ništa čudno, ali srpski internet kači prognoze iz Rusije, sablažnjavajući se nad minusom, pa i ja da vas počastim nekim sasvim običnim prizorima.

Za razliku od prastare srpske tradcije po kojoj januar zakuca na vrata i prene putare, koji su planirali da hiberniraju do marta, iz dubokog sna, ovde armija Tadžika u narandžastom sa lopatama i na bagerčićima čisti ulice.

Rusi prolaze, Rusi voze. Ovi što voze pokušavaju da ne zgaze ove što prolaze, ali im ni na pamet ne pada da pritom uspore. Jedina prava epidemija u Rusiji je masovni pomor na saobraćajnicama, pod točkovima, za volanom, na sedištu.

Mene je na ovo sunčano jutro izmamio zov GMO imperijalizma, drugim rečima KFC-a. Mislim da su mi kroz Hepi mil sa igračkama iz mog omiljenog filma iz detinjstva Space Jam-a korporacije ubacile čip koji se aktivira svakog meseca i noge same krenu put obližnjeg tržnog centra za jeftinim hamburgerima i pomfritom.

Zaista nije hladno, ako na sebi imate minimum tri sloja odeće. U KFC-u čeka me druga partija Tadžika, za fritezom, sa mrežicom za kosu, ovaj put su u crvenom. Međutim, korporacije su se pobrinule za to da ne moram ni da stupam u konverzaciju sa crvenim Tadžicima, kao što ne nazivam dobro jutro ni narandžastim, time što su instalirale elektronski stalak preko koga može da se naruči hrana dok živi Tadžici stoje iza kase i blenu u mašinu koja ih efikasno odmenjuje.

Ne znam da li ih hvata strepnja što će za desetak godina pola njihovih poslova obavljati veštačka inteligencija, ali trebalo bi. U pustinji odakle su nema snega, ali ni posla, zato su tu u narandžastom i crvenom, a kad raznose hranu u zelenom i žutom. U sali sede anemični ruski klinci sa rodno neutralnim anime frizurama ljubičaste, zelene i modre boje, oko njih gravitacija negativnog prostora.

Tu i tamo pojave se Kinezi iz obližnjih studentskih domova Lomonosova, uvek sa kesama iz najskupljih radnji, sa najnovijom tehnologijom u malim rukama, krem pekinške crvene buržoazije. Oni će u budućnosti činiti polovinu okosnice kineskog autoritarizma, druga je poslata da studira na Zapad i izvidi tamošnju situaciju.

Tri staleža – žuti, beli i opet žuti. Donji i gornji žuti rade, svako na svom mestu, beli pije milkšejk i uživa u iluziji nadmoći, damoklovski bezbrižno. Januar. Pao sneg.

Pročitajte JOŠ:

Poštarova selidba