Свако је Крајишник тамо где је Олуја: Анђелку Анушићу уручена Андрићева награда

Фото: Ж. Кнежевић
Кад писац добије награду, поготово ону која је крштена именом Иве Андрића, можда би најбоље било – ћутати!
Или бити тврд на речима, монашки уздржан, попут многих јунака и ликова нашег нобеловца, па и њега самог, најзад!
Овим речима је започео свој говор Анђелко Анушић, након што му је у Задужбини „Иво Андрић“ председник УО, академик Миро Вуксановић уручио Андрићеву награду за збирку приповедака „Легенда о в(ј)етром вијанима“ (Удружење књижевника Републике Српске, Бањалука). Жири (Александар Јовановић, председник, и чланови Марко Недић и Петар Пијановић) у свом образложењу је навео да Анушићева књига „уметнички сугестивно даје читав низ људских судбина, изглобљених из свог завичаја и својих живота“.
– Тема ове књиге је избеглиштво, тачније изгон велике већине Срба и затирање српске културе са простора некадашње Војне крајине – казао је Пијановић. – Слике ратног егзодуса једно су лице ове књиге, док је њено наличје тек привидни мир који избеглима не доноси спокоја. У родноме крају прогнаних остала је пустош која се сада преселила у њихову душу. Они нису ни тамо ни овде, већ су на ничијој земљи.
По речима Пијановића, Анушићева „Легенда…“ је књига патње и бола, грубе и префињене туге, а само понегде лековите ироније и горке ведрине задатог живота.
У збирци приповедака за коју сте ме наградили овим врховним признањем, поведа се о изгону, бездомству, скућавању и навикавању у избеглиштву, о повратку и враћању, покушају враћања у земљу својих отаца и налажењу горем од губљења, како каже књига Пророкова – поручио је лауреат. – Изгледа да, као ни у воду, ни у исти простор не може се улазити два пута. Јер, ни дух тог простора није више исти. Као што ни човек оштећеног живота, а то је сваки изгнани човек, у духу своме није онај исти кога су протерали.
Како се могло чути, Анушић у својим делима тематизује историјску и животну палету Војне крајине, кроз неколико векова.
А свуда је данас, и одувек је била, Војна Граница, Војна Крајина, тамо где живи наш народ. И сви смо ми, после свега што нам се десило и што се сад збива, на известан начин, Крајишници, ма где се устопили и ма где се укотвили. И многи је човек Крајишник, данас у свету којим орљају маестрали, блескови, олује, вихори, црне зоре… – рекао је добитник.
Председник жирија, Александар Јовановић, казао је да је „посебна вредност ове збирке језик који чува све просторне и временске слојеве у којем живе његови јунаци“.
– Једино имање које се не мења, које се не губи, које не може уништити ни колонијална губа – јесте језик, идентитетска таблица, у који су моји јунаци уроњени целином његове лексике и синтаксе. А језик је и једини пишчев пртљаг – закључио је Анушић, завршавајући свој говор.
Извор: новости.рс

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

