Сваки десети запослени у Србији са непуним радним временом

Ако послодавац то одобри, млада мајка може да се етапно укључује у посао после породиљског одсуства (Фото Пиксабеј)
У ЕУ је значајно виши проценат радника ангажованих на тај начин, јер је реч о земљама у којима су плате веће. па запослени могу да раде онолико колико им је довољно за пристојан живот.
У Србији је порасло ангажовање радника на непуно радно време, али је са десет одсто учешћа код нас оно и даље мање заступљено него у земљама Европске уније где готово петина од свих запослених ради на такав начин. То, како је недавно истакла Дарија Кисић Тепавчевић, министарка за рад и запошљавање, само значи да и у нашој земљи треба очекивати пораст оваквог начина радног ангажовања, па се и на време треба припремати за изазове кроз измене, пре свега, кровног Закона о раду.
Професор Марио Рељановић, научни сарадник са Института за упоредно право, подсећа да је у Европској унији непуно радно време популарније него што се мисли, посебно у скандинавским земљама, а кад је реч о таквом радном ангажовању традиционално су у врху Холандија, Белгија, Швајцарска, Немачка…
– Подаци Еуростата показују да у Холадији чак половина запослених ради на тај начин, у Белгији 34 одсто, Немачкој око 30 одсто, а у Швајцарској још више – 38 процената. У Европи има више радника са непуним радним временом него у Србији, јер у тим земљама од зараде са непуним временом рада може да се живи. Дакле, земље у којима је виши лични доходак имају висок проценат запослени на тај начин, јер људи бирају да раде онолико колико им је довољно за нормалан и пристојан живот – истиче проф. Рељановић.
Истовремено, додаје он, такав ангажман одговара и држави, јер се тиме постиже пуна запосленост, док је самом послодавцу свеједно, јер плаћа одређених фонд радних часова, без обзира на то да ли је на такав начин упослио више или једног радника.
– Овдашње анкете показују да око 38 одсто људи ради са непуним радним временом, а као најчешћи разлог наводи се немогућност проналаска посла са пуним временом. Трећина испитаника не износи разлог зашто тако ради – открива проф. Рељановић.
Ипак, да би се достигао просек у ЕУ, у Србији би требало да се усагласе породични и професионални живот.