Svadba u Jasenovcu

Piše: Nebojša Jevrić

Rat se približavao kraju. Rusi su nadirali. Pavelić se spremao za bekstvo. Ustaške glavešine su se spremale da napuste Jasenovac.
Pripremali oproštajnu zabavu. Organizator Fra Sotona.
Iz Zagreba je javljeno da je Tito pobio partizanske komandante koji su se spremali da samoinicijativno napadnu Jasenovac.
U odvojenoj barci bile su žene, posebno hranjene i služile za zabavu ustašama.
Bile su tu najlepše Srpkinje i Jevrejke sa cele Neovisne Hrvatske.
Najlepša Jevrejka, pijanista iz Zagreba trudna.
„Tebe ćemo udati“, rekli su joj.
Nabavljena je i venčanica.
Mladoženja – klempav, sitan, krivonog, žut. I lica vičan nožu je dobio svečano odelo.
Spremala se Svadba.
Otvoreni su zapovjednički podrumi. Izneseno najbolje vino, viski, armanjak.
Pekli su se janjci. Uvežbavo orkestar od najboljih muzičara Cigana.
Većina logoraša već je bila pobijena. Savom su plutale lese leševa.
Dovedene su žene za zabavu. Gole.
Sa prvim mrakom je počelo.
Orkestar je zasvirao omiljene ustaške pesme.
Oko stolova su se motali logorske mačke i psi navikli na sveže ljudsko meso.
„Mi Hrvati ne pijemo vina već pijemo krvi od Srbina“, pevali su hercegovačke ustaše.
Veselje je već bilo uveliko u toku.
Otvorili su kasu i iz nje izadili svežnjeve kuna države u nestajanju.
Kitili su Cigane kunama. Oduševljeni Cigani trpali u džepove u violine.
„A di ovdi stari svat. Kakva je to svadba bez Starog svata“, pitao je Mladoženja.
„Stari svat će biti onaj ko pokolje noćas za sat najviše Srba i Židova“.
Poslali su Cigane da lože vatre .
Pet najvičnijih je ustalo.
Ostali su otišli po robove.
Krenuli su prema barkama.
Izašao je i orkestar.
Pijani Cigani su svirali „Dojčland Dojčland iber ales“.
Izvodili su žive kosture koje su danima hranili čorbama od kora krompira prema vatrama na obali.
I počelo je.
Glave se ređali kraj sebe a tela su Cigani bacali u reku.
„Liži noževe“
I ustaše su lizali.
Najstariji je gledao na sat.
Sava je tu bila mirna i leševi su se gomilali.
Rasle su i gomile sa glavama.
Jedan je voleo da kolje decu. On svoje leševe nije bacao u reku. Ređao ih je u krug oko vatre. Prvo devojčice a onda preko njih dečake. Gole. Nije učestvovao u takmičenju. Više je vole da samo preseče srbosekom aortu. Žrtve su umirale duže.
Pobedio je profesionalni mesar kojem je tek deda postao Papin vjernik. Skorašnji konvertiti su se dokazivali.
Kada prošao sat ostatak su nabili u barake.
Barake su zapalili a oni se vratili za sto i nastavili sa jagnjetinom i pićem.
Krici ljudi iz zapaljenih baraka su se mešali sa muzikom preko koje su bacali kune.
U kafrsevdahu Fatmir iz Kozarca je odgrizao goloj ženi komad dojke.
Ispljuno je ali se komada mesa odmah dočepao logorski pas.
„Paveliću samo reci,
Srpsku ćemo decu peći”, naređivao je stari svat.
I ciganski orkestar ga je pratio.
A onda su po stolu počeli da lome čaše. Nije bilo više čaša ali su nastavili da piju iz flaša.
Drugi je ženi do sebe odrizao bradavicu.
Fadil je svog omiljenog dečaka nabio preko stola. Razvalio mu je anus. A onda kad je svršavao: preklao ga.
„Žene na sto da igraju“
Po stolu su, po staklu igrale najlepše devojke od Zemuna do Zagreba. Dobro hranjene i smeštene u posebnom odjelu. Bile su gole sve. Odavno su prestale da se stide.
„A mlada šta ti čekaš, svlači se“
Mladoženja klepavi kepec skidao je odeću sa nje.
Stomak joj je bio već veliki.
„As ti gospu dal nosi muškića ili žensko“
„Sad ćemo mo da proverimo“ rekao je stari svat.
Četvorica su je uhvatili za ruke i noge .
Razapeli na stolu .
Prišao je sa srbosekom pijanistkinji Sari i rasekao trbuh.
Žena se se onesvetila.
„Muško gospe mi, ima muricu“
Podigao je dečkića za nogu, presekao pupak i bacio ga logorskim psima. A onda i njoj presekao aortu.
Približavala se zora.
Muzika nije prestajala.
„Žene. Sve. Pod nož.“
Svaki je navalio na prvu koju je dohvatio.
Klali su ih kao janjce i bacali psima.
„Ajme ljudi sviće“
Muziku su pobili iz strojnca.
U znak zahvalnosti.
Izašli su iz barake u kojoj je bila svadba i u kojoj su ostali samo leševi, polili benzinom i zapalili.
Iznutra se čulo samo zavijanje pasa.
Ukrcali su se u kamione i krenuli put Blajburga a tamo ih je čekala smrt.
Uvek neko preživi.
Preživeo je Ciganin harmonikaš.
Poveli ga da sobom da im svira. Stigao do Pariza. Svirao po kafeima Monmatra .Kad god se napije, a pio je stalno, pričao je onim koji su hteli da ga slušaju priču o svadbi u Jasenovcu.