Суверена Србија као проблем: Стари рецепти, нове претње из Велике Британије

Док је председник Србије Александар Вучић на Дан победе у Москви одавао пошту жртвама највећег зла 20. века — фашизма, више од двадесет британских парламентараца у Лондону састављало је писмо у којем захтевају санкције против Србије. Разлог? То што је Вучић имао храбрости да, упркос отвореним претњама, стане уз оне који су страдали да би слобода преживела.

Подсећамо — још пре него што је председник кренуо пут Русије, затворено му је небо над више европских земаља. Претње су биле више него јасне: „Ако кренете у Москву, сносићете последице.“ Председник није поклекао. Изабрао је пут части, не политике диктата. У Москви је, у обраћању, поручио:
„Србија је мала земља, али поносна. Ми смо увек били на страни победе и правде, и никога се не плашимо.“

А уместо поштовања за самосталну политичку одлуку и принципијелност, уследила је нова офанзива — овај пут из британског парламента. Посланица Ема Луел и њени истомишљеници захтевају „промену курса према Србији“, санкције против Вучића и српске владе, те дипломатску офанзиву која би Србију натерала да „покаје“ своју непослушност.

I have today written to the Foreign Secretary seeking a step change in approach to our foreign policy towards Serbia following the attendance of President Vucic at the Moscow military parade on the 9th May. See the letter, co-signed by 25 other parliamentarians, below 👇 pic.twitter.com/6agESw5xLz

— Emma Lewell MP (@EmmaLewell) May 13, 2025

Највећи апсурд? Лондон, који је добровољно напустио Европску унију, сада подучава Србију како да се понаша као кандидат за ЕУ, док истовремено признаје да циљ санкција није мир, већ политичко преусмеравање Београда – по сваку цену. Идеје о „великој Србији“, наводном дестабилисању региона и ауторитаризму нису ништа друго него стара матрица – када Србија не игра по туђим правилима, онда је увек „проблем“.

Поставља се питање: да ли је Вучићев грех то што је положио цвеће на гроб непознатог јунака, или то што је одбио да се повинује директивама из западних центара моћи?

Поруке које стижу из Лондона делују као жал за временима у којима је Србија била предмет безусловних уцена, а не суверена држава. Претње санкцијама председнику Вучићу и члановима Владе показују не само дубоку нетолеранцију према различитим политичким курсевима, већ и опасну навику мешања у унутрашња питања других земаља — навику коју је Британија историјски често упражњавала.

Уместо дијалога и уважавања, стиже нова доза ароганције. Али та ароганција неће поколебати Србију, нити ће променити историјске чињенице — Срби су били на страни победе у Другом светском рату. А данас, када се сећамо те победе, имамо право да то чинимо достојанствено, где год ми сами одлучимо.

И на крају, једно питање за све оне који желе да Србију уцењују: ако је цена европског пута одрицање од части, истине и пријатељства — да ли сте сигурни да је тај пут уопште прави?

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: