ИН4С

ИН4С портал

Сурдуличке ране од НАТО бомби никада неће бити зацељене

1 min read

У нападима НАТО-а погинуло је 50 житеља Сурдулице, а њих 204 је повређено (Фото EPA/Vladimir Vetkin)

Током пролећа 1999. године, у време НАТО бомбардовања Савезне Републике Југославије, варошица Сурдулица претрпела је страховите ударе. Била је директно бомбардована три пута, док су пројектили више од двадесет пута падали у њеној ближој околини. У тим нападима живот је изгубило 50 становника, а 204 је задобило повреде. У односу на број становника, ова општина је, без икакве сумње, доживела највеће цивилне губитке током операције „Милосрдни анђео”, која је за собом оставила рушевине и уништила приближно 30 одсто стамбених и породичних објеката.

Први напад догодио се 21. априла, када је гађано избегличко насеље у којем су боравили расељени из Републике Српске и Крајине. У том нападу погинуло је десет цивила, међу којима је било шесторо деце, док је више од двадесет људи рањено.

Само шест дана касније, 27. априла око поднева, авијација НАТО-а поново је ударила – овога пута по централном делу Сурдулице и густо насељеном подручју Чубриних ливада. Испаљено је 14 ракета и бомби, а делови пројектила погодили су и оближње насеље Пикавицу. У том стравичном нападу страдало је 20 цивила, међу њима 12 деце. Преко сто људи је повређено, а више од 500 кућа срушено је до темеља.

Посебно потресна трагедија догодила се у Змај Јовиној улици, где је потпуно уништена цела стамбена зона. У рушевинама једне троспратне зграде, у импровизованом подрумском склоништу, живот је изгубило 15 људи – шест чланова породице Милић и девет комшија који су с њима делили уточиште. Ракета је пробила кров и сва три спрата, достигавши подрум и усмртивши све који су се ту налазили.

Трећи велики напад догодио се последњег дана маја. Тада су мета били Санаторијум за плућне болести, Геронтолошки центар и павиљон у коме су боравиле избеглице. Те ноћи је живот изгубило 20 људи, а 95 је повређено и извучено из рушевина.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *