Sunčani sat

Sunčani satovi poznati su još od starog Egipta, a razvile su ih i druge kulture, Kinezi, Antički Grci i Rimljani. Vrsta sunčanog sata s pokazivečem (gnomon) opisana je u Starom Zavetu (Isaija 38:2).

Smatra se da je matematičar i astronom Teodosije iz Bitinije (oko 160. pre nove ere – oko 100. pre nove ere) izumeo univerzalni sunčani sat koji je mogao da se koristi bilo gde na svetu. Francuski astronom Orons Fine konstruisao je sunčani sat od slonovače 1524. Italijanski astronom Đovani Padovani objavio je raspravu o sunčanim satovima 1570, u koju je uvrstio i uputstva za proizvodnju i postavljanje zidnih (vertikalnih) i horizontalnih sunčanih satova. Delo Đuzepa Bjankinija Constructio instrumenti ad horologia solaria raspravlja o tome kako se pravi savršeni sunčani sat, s detaljnim ilustracijama.

Tajna merenja vremena privlačila je čoveka od postanka civilizacije. Prvi pokazivač vremena nastao je još u drugom milenijumu pre nove ere. Ovaj satni mehanizam bio je, u stvari, veoma jednostavan – sastojao se od drvenog štapa zabodenog pod pravim uglom u zemlju koji je pokazivao položaj Sunca dužinom svoje senke.

Na osnovu senke koju je pravilo Sunce ljudi su procenjivali koliko ima sati.

Obelisci i piramide takođe su upotrebljavani kao svojevrsni satovi, jer su ljudi uz pomoć njihove senke u različita doba dana određivali vreme.

U osmom veku pre nove ere pronalazači su izumeli znatno preciznije sunčane satove. Najstariji egipatski sunčani sat, koji datira iz tog vremena, imao je ravno postolje i dva štapa ukrštena pod uglom od devedeset stepeni. U nekim krajevima Egipta ovakvi sunčani satovi još se upotrebljavaju.

Hemisferni, polukružni sunčani sat pronašao je 300. godine pre nove ere vavilonski astronom Berosus. Ovakav časovnik bio je u upotrebi, kako pokazuju neki podaci, narednih 1.200 godina.

Grci su takođe pravili veoma precizne sunčane satove, a „Dvorac vetrova”, osmougaona građevina podignuta 800. godine pre nove ere, imao je osam brojčanika koji su bili postavljeni u različitim smerovima.

U doba renesanse sunčani satovi naročito su bili popularni. Tada su pravljeni satni mehanizmi različitih oblika, ali i oni koji su bili velike umetničke vrednosti.

Sunčani satovi bili su izuzetno korisni u pokazivanju vremena, ali su imali i manu – nisu funkcionisali po oblačnom i lošem vremenu i, naravno, noću. I danas, u moderno doba, takođe postoje sunčani satovi, ali oni uglavnom služe kao ukrasi, prenosi Politika.