Сунчани сат

Сунчани сатови познати су још од старог Египта, а развиле су их и друге културе, Кинези, Антички Грци и Римљани. Врста сунчаног сата с показивечем (гномон) описана је у Старом Завету (Исаија 38:2).

Сматра се да је математичар и астроном Теодосије из Битиније (око 160. пре нове ере – око 100. пре нове ере) изумео универзални сунчани сат који је могао да се користи било где на свету. Француски астроном Оронс Фине конструисао је сунчани сат од слоноваче 1524. Италијански астроном Ђовани Падовани објавио је расправу о сунчаним сатовима 1570, у коју је уврстио и упутства за производњу и постављање зидних (вертикалних) и хоризонталних сунчаних сатова. Дело Ђузепа Бјанкинија Constructio instrumenti ad horologia solaria расправља о томе како се прави савршени сунчани сат, с детаљним илустрацијама.

Тајна мерења времена привлачила је човека од постанка цивилизације. Први показивач времена настао је још у другом миленијуму пре нове ере. Овај сатни механизам био је, у ствари, веома једноставан – састојао се од дрвеног штапа забоденог под правим углом у земљу који је показивао положај Сунца дужином своје сенке.

На основу сенке коју је правило Сунце људи су процењивали колико има сати.

Обелисци и пирамиде такође су употребљавани као својеврсни сатови, јер су људи уз помоћ њихове сенке у различита доба дана одређивали време.

У осмом веку пре нове ере проналазачи су изумели знатно прецизније сунчане сатове. Најстарији египатски сунчани сат, који датира из тог времена, имао је равно постоље и два штапа укрштена под углом од деведесет степени. У неким крајевима Египта овакви сунчани сатови још се употребљавају.

Хемисферни, полукружни сунчани сат пронашао је 300. године пре нове ере вавилонски астроном Беросус. Овакав часовник био је у употреби, како показују неки подаци, наредних 1.200 година.

Грци су такође правили веома прецизне сунчане сатове, а „Дворац ветрова”, осмоугаона грађевина подигнута 800. године пре нове ере, имао је осам бројчаника који су били постављени у различитим смеровима.

У доба ренесансе сунчани сатови нарочито су били популарни. Тада су прављени сатни механизми различитих облика, али и они који су били велике уметничке вредности.

Сунчани сатови били су изузетно корисни у показивању времена, али су имали и ману – нису функционисали по облачном и лошем времену и, наравно, ноћу. И данас, у модерно доба, такође постоје сунчани сатови, али они углавном служе као украси, преноси Политика.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: