“Suicid“ Zdravka Čolića
1 min read
Blizu pet decenija karijere bez mrlje, nikada nijedan skandal vezan za ime Zdravka Čolića, milioni prodatih ploča, milioni prodatih karata na koncertima, najveća estradna zvijezda bivše Jugoslavije, jednako omiljena u svim republikama.
A onda, u 66. godini života sa ispunjenim uslovima za odlazak u starosnu penziju, Zdravko Čolić odlučio je da izvrši suicid nad svojom neponovljivom karijerom. „Hvala gradonačelniku i gradu što su pozvali moju ekipu i želim mnogo uspjeha na narednim izborima, to moram reći jer smo prijatelji i da idemo nekim sigurnim korakom, kako kažu, ja sam uvijek bio za sigurne korake“ – izgovorio je Čola Nacionale za potrebe lokalne mafijaške organizacije. Dopunsko samoponiženje Zdravka Čolića predstavlja činjenica da njegov marketing DPS-u, nije platila ta partija već opština Cetinje. U svemu viđenom, jedini siguran korak izgleda predstavljaće transakcija novca građana Cetinja na Čolićev račun.
Ne može Čolićevo moralno posrnuće opravdati ni činjenica što preko 20 godina nije imao hit, što mu se CD-ovi sa novim pjesmama poslednjih 10 godina dijele besplatno uz pri-pejd pakete i prašak za veš. Čolićev postupak predstavlja moralni pad tolikih razmjera, da ga je nepotrebno čak i osuditi. Prezir je, u ovom slučaju, prikladniji od osude.
I dalje u nevjerici da je naš Čola sebi dozvolio da postane DPS dvorska luda, iskreno mu savjetujemo da po povratku u Beograd hitno ode na preventivni ljekarski pregled. Ako je Alchajmer, neka mu je prosto.
Jadranka Jovanović i Kiki Lesendrić su svojevremeno snimili Himnu DPS-u.Pa šta da radimo?Neka zovu i Balaševića i sve ostale koji se uklapaju u tu garnituru…Ono što brine je to da su mnogi pjevali crnogorskom gospodaru,a neki od njih i danas pjevaju gospodaru a upšte nisu profesionalni pjevači nego se nalaze u redovima opozicije kao lideri ili kao obični članovi…Dvostruka igra iako prljava,najisplativija je u smislu novca.U moralnom?To će vrijeme pokazati.U svakom slučaju neka su zdravo svi i vlast i opozicija to je demokratija na crnogorski način…
KOJI SU PEVAČI RADILI ZA UDBU I SDB ?
Operacija Miljacka
Živan Velisavljević je bio visoki službenik DB Jugoslavije zadužen po nalogu Staneta Dolanca za rad sa muzičkim zvijezdama iz Sarajeva i Bosne: Saznajte kakav je regrut bio Goran Bregović, kako je “pao” Zdravko Čolić, da je DB financirala pravljenje pjesme “Lipe cvatu”, kako je Alen Islamović radio za MI6 a Jasenko Houra za hrvatsku republičku obavještajnu službu. Tekst anonimnog čitaoca srbijanskog websitea urbanasrbija.com ovih dana uzdrmao je cijelu regiju;
Službe državne bezbednosti su spremne da progovore o akcijama u kojima su učestvovali za vreme Titovog i Miloševićevog režima. Jednu od najspecifičnijih priča ima nekadašnji pomoćnik načelnika Resora državne bezbednosti Živan Velisavljević koji je penzionisan početkom 1990. godine ukazom tadašnjeg predsednika SFRJ.
Velisavljević danas živi u svojoj porodičnoj kući u rodnim Lojanicama, u blizini Šapca. Njegova kuća je daleko od onoga kako bi javnost zamišljala domove penzionisanih špijuna. Ovde nema visokih zidova, gvozdenih vrata koja se otvaraju daljinskim upravljačem i dobermana čuvara. Pa ipak, iako je Velisavljevićeva kuća kao jedna od mnogih u ovom kraju, u njoj postoji nešto po čemu se razlikuje.
Na brižljivo uređenom tavanu, Velisavljević ima kolekciju od nekoliko hiljada LP ploča isključivo zabavne i rok muzike nastale u SFRJ. Na pitanje da li je diskofil, Velisavljević kaže da mu te ploče nisu za razonodu već da su mu sredstvo za rad. Štaviše, Velisavljević nam otkriva da nijednu od ovih ploča nominalno ne može da otuđi jer mu ih je Resor državne bezbednosti dao na revers.
Velisavljevićev angažman u službi počeo je 1968. godine. Studentske demonstracije su ozbiljno uzdrmale Tita. Iako je uspeo da ih umiri, Tito je primećivao da se stalno pojavljuju nova žarišta. U tom trenutku Tito je tek bio priveo kraju krizu oko Brionskog plenuma a odmah se pojavila studentska kriza i invazija na Češku i bilo je potrebno pacifikovati barem jedan od frontova. U tom cilju Tito je na tajnom sastanku diskutovao o tome koji se front može prvo rešiti. Veljko Vlahović je predlagao da SFRJ nabavi atomsku bombu koja bi joj bila garant suvereniteta, Edvard Kardelj je pominjao približavanje NATO paktu a Stane Dolanc je izašao sa najbizarnijim predlogom. Dolanc je naime objasnio kako je CIA koristeći muziku bendova snažno oslonjenih na hedonizam i upotrebu opojnih droga uspela da otupi borbenu oštricu studentskih protesta u Americi i da brojne progresivne mlade ljude pretvori u bezopasne klovnove bez jasne revolucionarne ideje.
Dolanc je smatrao da se tako nešto može uraditi i sa našom omladinom. Veljko Vlahović je smatrao da su naši mladi ljudi zdraviji i zreliji od američkih, ali Tito je bivao sve više zabavljen Dolančevim predlogom. Na kraju je Dolancu dato zeleno svetlo a operacija je dobila kodno ime “Miljacka” po reci u Sarajevu pošto je Tito smatrao da je rat dobijen u Bosni i da sve nove bitke treba počinjati odande. Miljacka je izgledala kao najurbaniji toponim u toj republici.
Dolanc je u saradnji sa svojim najbližim poverenicima Srdanom Andrejevićem i Obradom Đorđevićem izabrao mladog Živana Velisavljevića da vodi Miljacku. I Velisavljević je vodio ovu operaciju pune 22 godine.
“Prvi regrut prirodno bio mi je Goran Bregović. Sa njim nije bilo problema, on je voleo i ideju jugoslovenstva i seks i drogu, tako da smo se lako dogovorili”, svedoči Velisavljević. “Sa Bregovićem sam čak primenjivao i jedan sistem koji je Služba koristila sa kriminalcima-omogućavala im je da kradu u inostranstvu a da dobijaju sklonište u Jugoslaviji u zamenu za obavljanje ponekog posla za nas. Tako sam i ja omogućavao Bregoviću da krade strane pesme, da ih objavljuje ovde kao svoje, a da u njima propagira ono što je nama bilo potrebno.”
Zdravko Čolić već nije bio tako jednostavan za regrutaciju.
Samit u Skenderiji
“Zdravko Čolić je bio izuzetno talentovan izvođač i njega nismo mogli da regrutujemo tek tako. On nije imao ništa protiv nas ali nije želeo da ikome išta duguje” Ipak, kada je uhapšen u Ohridu zbog razmenjivanja deviza, Velisavljević je u tome video svoju priliku. “Obišao sam ga u zatvoru u Ohridu i dogovorili smo se za petnaest minuta.”
U Velisavljevićevom odeljenju u resoru državne bezbednosti nastupila je histerija kada su saznali da je Čola regrutovan. A onda se pojavila panika kada su shvatili da su mu potrebne velike hit pesme. Deo Službe je sumnjao u Kornelija Kovača, i odlučeno je da cela jugoslovenska pop scena stane iza Čolića.
“Napravili smo tajni sastanak jedne noći u Skenderiji. Šest mlaznih aviona RV i PVO je dovezao sve ključne pop kompozitore kod nas. Bili su tu Arsen Dedić, Đorđe Novković, Kornelije Kovač,Bojan Adamič, Žika i Radovan iz Zane, Momčilo Bajagić, mali Zlaja Arslanagić iz Crvene Jabuke, Iztok Turk, Jasenko Houra, Jura Stublić, Vladimir Divljan, Zoran Lesendrič i mnogi drugi.”
“Smestili smo ih u Skenderiju. Sedeli su potpuno nepripremljeni šta ih čeka. Onda sam ja izašao za govornicu, osetio sam se kao Tito, i rekao im da je svako dužan da pripremi po jednu pesmu za Čolin povratnički album.”, Velisavljević ni danas ne može da sakrije ushićenje.
Ekipa kompozitora je potom vraćena avionima u svoje gradove i započet je rad na pesmama. Međutim, u Službi je zavladala nervoza pošto se toliki broj ljudi nije mogao bezbednosno kontrolisati, tako da su se na kraju opredelili da ipak Bregović uradi ceo album kako pesme ne bi iscurele u javnost.
“Čolićev povratnički album je u jednom trenutku delovao kao da će biti največi album u istoriji pop muzike. Činilo se da će ovo biti za Čolića ono što je “Smile” bio za Beach Boyse, a mi to nismo smeli da dozvolimo, Čola je bio potreban Jugoslaviji u tom trenutku, i na kraju je sve rešio Brega.”
Ratne trake
Služba državne bezbednosti je bila zadužena i za pripremanje konceptualnih albuma koji su imali funkciju da se zavrte u eteru u slučaju rata, pa čak i nuklearne apokalipse. “To su tzv. Albumi sudnjeg dana, tako smo ih zvali u službi, na njima su snimljene poslednje pesme na svetu, pesme uz koje je ovaj narod trebalo da preživi nuklearnu zimu.”
Na pesmama je radio sam krem jugoslovenske scene, u saradnji sa timom psihologa. “Ima nekih ljubavnih pesama koje smo testirali na životinjama. I zaista kada bi im pesma bila puštena, one su ih navodile na parenje kroz lučenje određenih hormona. Takve pesme u principu su pravljene za slučaj da u bunkerima posle nuklearnog rata moraju da se ljudi stimulišu na produžavanje rase.”
“Pustiti takvu pesmu u etar u regularnim okolnostima je krivično delo. Ti snimci se nalaze u sefu Načelnika SDB dan-danas.” Velisavljević nerado govori o ovim pesmama. Ipak, posle velikog navaljivanja rekao je da je neke od njih pisao Kiki Lesendrić a da ih pevaju Zana Nimani,Anja Rupel i Marina Perazić. Kada smo ga upitali, liče li te pesme na njihove ranije radove, Velisavljević se osmehnuo i lakonski odgovorio, “Denis i Denis su za ovo vrtić…”
Dvostruki agenti
Velisavljević kaže da se u svojoj praksi samo jednom sreo sa dvostrukim agentom. To je bio slučaj Iztoka Turka, vođe i glavnog autora grupe Videosex. “Iztok je radio za nas. Negde u vreme albuma “Lacrimae Christi” kontaktirala ga je nemačka služba BND. On je želeo da prekine kontakte sa njima ali mi smo insistirali na tome da ih on nastavi.” Kako se približavao raspad Jugoslavije, Velisavljević tvrdi da se i Turkova lojalnost pomerala ka Nemcima. “Nisam siguran da je Turk izdao Jugoslaviju, mislim da joj je bio lojalan do samog kraja, ali kako je vreme odmicalo sve manje i manje. O tome govore njegovi neuspeli pokušaji da sa Videosexom snimi pesme na engleskom”
Snimanje pesama na engleskom je po Velisavljeviću bilo smišljena provokacija u samim centrima nemačke obaveštajne službe kako bi se kolonijalizovala jugoslovenska muzička scena. “Oni su želeli da marginalizuju naše bendove time što su ih nagovarali da snimaju na engleskom čime su ih odvojili od domaće publike, a nisu dobijali pravu šansu na inostranoj sceni. Na svu sreću, to im je uspevalo kod alternativnih bendova. Mi smo Bregu, Čorbu i Azru držali pod gvozdenim stiskom.”
“Album Divljih jagoda na engleskom bio je klasična zavera MI6. Njih je kao svoje agente u tom periodu držao ozloglašeni Entoni Monkton. On je počeo svoju karijeru kao rokenrol operativac za SFRJ da bi na kraju završio službujući u Beogradu.” Na svu sreću. DB je imao svog aduta u grupi. “Alen Islamović je bio naš čovek i razarao je englesku karijeru Divljih jagoda iznutra. On je bio zdrav element u toj grupi, i zato smo ga i nagradili mestom pevača u Bijelom dugmetu.”
Velisavljević sebe i danas smatra Jugoslovenom. On veruje da su same republičke službe državne bezbednosti radile protiv zajedničke države, čak i u domenu rokenrola. “Jasenko Houra je bio čovek hrvatske republičke Službe. Nekoliko puta sam im slao dopise da nam ga stave na raspologanje u saveznoj službi jer je talentovan muzičar, a oni su odbijali i smišljali neke formalnosti. Odgovorno tvrdim da je njegova pesma “Mojoj majci (zadnja ruža Hrvatska)” maslo zagrebačkog odeljenja.”
“Nema nevinih”, nastavlja Velisavljević, “kada smo primetili da se bog i crkva često pominju u pesmama Pilota, priveli smo Lesendrić Zorana da vidimo o čemu se radi. Tokom noći javio nam se šef beogradskog odeljenja i rekao nam da je on njihov. Mi smo morali da ga pustimo. Ja sam tada shvatio da svaka republička služba ima svoj bend.”
Ibarska magistrala
“Rata ne bi bilo bez propagande i bendova poput Prljavog kazališta”, naglašava Velisavljević. On smatra da je naivno očekivati da je borba između tajnih službi bila išta pitomija na polju rok scene nego na drugim poljima. “Scenario Ibarske magistrale je prvi put primenjen na Krcunu, a drugi put na Draženu Ričlu.” Velisavlljević odgovorno tvrdi da u saobraćajnoj nesreći člana Crvene Jabuke nisu čista posla. “Zlaja je ubrzo napustio bend, on je bio anđeo, jedan od mojih najdražih operativaca, pravi Jugosloven”, kaže Velisavljević. “Mislim da će biti zanimljivo ako Žera ikada progovori, on zna celu priču.”
Sadašnja scena
Velisavljević ne prati sadašnju scenu od kada se penzionisao. Ipak ono što vidi po televiziji i Internetu mu ne uliva poverenje. “Dosta talentovanih ljudi je otišlo u narodnjake, a na rok sceni dosta bendova peva na engleskom, a to ništa ne valja. Scena je bila mnogo bolja dok je DB kontrolisao jer mi smo i kreativno pomagali kad je nailazila kriza.” Velisavljević se ponosi podatkom da je DB za pesmu “Lipe cvatu” angažovao čak tri profesora Muzičke akademije i jednog profesora knjževnosti da pomognu Bregoviću da je osmisli. “Danas više nema takve ambicije, nažalost. Plašim se da DB više ne kontroliše ni one bendove koje je sam osnovao.”
/ Izvor : Urbana Srbija /
Sve za džep, je geslo svih pjevača i pjevaljki. Pitanje je koliko je Čolić naplatio „prijatelju“ reklamiranje cetinjske vlasti, odnosno DPS-a i oklen grdonačelniku Cetinja pare da to plati ?
Iz Budve sa pjenu od mora ?
Tako je Đika , da je Čola reko koju dobru za DF , isti ovi bi ga u nebo dizali , to je legenda , zalutao malo i politiku i to je to .
smece od covjeka,
Prestrogo mu sudite.
Slucajno znam covjeka licno.
Dobar je, mjere nema…A i sami znate, sta se kaze za dobra covjeka.
E, to je on!
Ako mi mozete vjerovati na rijec.
PROSLAVA REFERENDUMA REPUBLIKE SRPSKE U BEOGRADU ,Drina nije granica
https://www.youtube.com/watch?v=Fg0-KghZVcY
Ne dirajte mi Zdravka , to je legenda , a eto izlećelo mu to za drpes ali mu ne zamjeram !
Nije meni problem dukljanska olos, mnogo veci problem je nasa srpska fukara!
otkud je odjednom, pored nesređenog biračkog spiska npr, važno što preporučuje zdravko čolić? kojim se to političkim stavom do sada istakao?
baš se dobro nađoše. krpa i zakrpa.
Pobogu, ljudi, pa čovjek je muzikant! On diple svira, ne predaje etiku!
Koga normalnog interesuje koga podržavaju muzikanti, glumci i drugi estradni likovi!
Ako je dobar pjevač ne mora biti i dobar ili moralan čovjek.
Stoga – baš me briga koga podržava Zdravko Čolić ili neki drugi efemerni lik!
Nije g. Čolić učinio nikakavu pogrešku nego je iskazao svoj dubinski stav i osjećaj. I nije on jedini koji je živeći u Beogradu ovdje dolivao ulje na gorionik novih revolucionarnih špiceva. On u tom pogledu pokazuje i određenu dosljednost. Druže Tito mi ti se kunemo.
Postoji jedan veliki problem i ne govorim to u odbranu g. Čolića. Ukoliko je izjavio, nema tu šta da se brani. Da stvar bude mnogo gora, g. Čolić je Nevesinjac? Iz kraja koji jeste najjači grmen ovoga naroda.
Srbi iz Crne Gore nikada nisu dobili niti dva minuta u zahvalnom teminu na ozbiljnim medijima u Republici Srbiji da iskažu punu istinu o Crnoj Gori. Politički predstavnici Crne Gore u nizu državnih sastavnica nikada nisu rekli niti slovo o Crnoj Gori. Stvarnoj Crnoj Gori, ne epskoj o kojoj je pisala i govorila Miletićeva omladina. Problem je u tome što su i danas na snazi i djeluju stavovi i pogledi koje su o tome parčetu kontinentalnog Balkana tokom 19. vijeka rekli oni koji ga nisu poznavali. U predreferendumskom periodu učinio sam i ja (sa krajnje skromnim domašajima) i drugi u Boki i Crnoj Gori, napor da potaknemo nacionalne subjekte koji su praktički djelovali ka očuvanju države, da se u prestonom Beogradu kaže puna istina o Crnoj Gori. I bez obzira na veličinu i snagu organizacija koje smo poticali, nismo uspijevali. Pamtim svaki službeni razgovor sa zvaničnim predstavnicima Republike Srbije u Herceg Novom. Totalna nezainteresovanost. Bolje da sastanaka nije ni bilo. Čak smo doživljavali da nam na sastanke dovode osvjedočene crnogorske separatiste. Da se i njima obraćamo. Državu zapravo niko nije branio ukoliko nisu patriotskom pjesmicom Karićki?
Da je 30% žitelja Crne Gore bilo protiv te države, ona nije imala šansu za održanje. To je jasno. Na stranu krađa. Ovdje je problem u nedostatku strategije da se pozna princip eksteritorijalnosti. Da se poznaju temeljne vrijednosti. Da se pozna nesumnjivo srpsko. Da svaki srpski žitelj Crne Gore razumije šta je to Vranjina i Prevlaka i Morača. Da zna o neprekidnosti pomena svog narodnog imena od prve četvrtine 9. vijeka. Od stranaca. O veličini žrtve svojih očeva koji su u sveopštem procesu siromašenja gledali veličinu svoga naroda od prije 1463. godine i udarali maljevima u stijenje odvaljujući uglovnjake za svoju narodnu Crkvu. Crna Gora ne da nije zaostajala, nego je katkad i prednjačila. U želji da, kao i ostali djelovi srpskog naroda, pripada pređašnjoj neomeđenoj zemlji koja je imala svoje državno ime. I koju su njezini očevi pamtili i razgorjevali i kada je očinska ruka malaksala, nemoćna da prehrani.
Pamtim sve razgovore sa zvaničnim predstavnicima Republike Srbije. I sve ih mećem u jedan koš, izuzev dvoje predstavnika Srbije u mandatu g. Borisa Tadića. Neću imenovati, ali Novljani odlično znaju koliko su uradili za svoj narod u Crnoj Gori. U prvim godinama po rasturu države.
Veliki problem ovog naroda je nepoznavanje prirode anarhističke oštrice Crne Gore koja je projavljena revolucijom 1941-45 i danas. Ona, kod toga nepoznavanja, može čak u budućnosti zahvatiti i u ljudske i teritorijalne resurse u svome susjedstvu. Znam da ovo što govorim sada izgleda nevjerovatno.
Neobično je važno pisati istinu. Ne može se ukupna istorija Crne Gore pisati samo na stanovištima srpskom ili crnogorskom. Valja, i kada je pišu srpski poznavaoci, pisati i činjenice o tamnoj strani crnogorske istorije. I na današnji dan ja sam ubjeđen da opoziciona masa u Crnoj Gori, ili ako hoćete, građanska opoziciona misao, treba da se bavi, ne političkom propagandom, nego najprije, naukom. Treba razvidjeti okolnosti koje su generisale tako snažan revolucionarni proces koji je po svojem karakteru masovan i konvertitski. On je, u liku rukovodstva svoje političke strukture, ultra desni. Šovinistički. I nije neobično da stranac ne zna kakav je. Njega to i ne zanima. Neobično je da ličnosti koje su imale izvršnu snagu i priliku, iz čisto strateških razloga, nisu odlučile da svom narodu kažu šta je šta u Crnoj Gori. Ja ih optužujem, jer su znali ishod referendumskog procesa. Bili su dužni da se dosjete da su legalisti i zakleti 1946. godine, gledajući na socijalno dno na vlasti, ubjeđeno govorili: „Ovo ne može ni pola godine“. A trajalo je sedamdeset i ne vidi mu se kraj.
Naše godine pojele su jugoslovenske državne finansijsko-političke oligarhije koje su se, ja vjerujem i refleksno, prepoznavale. Nikome, uz njih, ovdje nije bilo mjesta i niko drugi nije mogao dobiti priliku. To vam je tako i dan-danas. To je strogo kontrolisana stvar. Ja vam tvrdim da u ovom času u ladicama kancelarija beogradskih ministarstava i sekretarijata leže spiskovi subjekata (uključujući NVO sektor) u Crnoj Gori i Republici Srpskoj sa kojima se može sarađivati i koje mogu otkinuti od budžeta. Oni su ovdje isključivo dobijali riječ.
Druga polovina 20. vijeka donijela je srpskom narodu najkompletnije zatiranje političkog protivnika u novijoj istoriji Evrope. On nije imao priliku da se politički i biološki obnovi.
Hajde da vam nešto pokažem. Uzmimo da ja sada naslijedim ujnu ili tetku na značajnoj nepokretnosti u, na pr., Cetinju. I shodno profesionalnom usmjerenju ili kakvoj drugoj sklonosti, tako situiran, dobijem u tome gradu i posao. I čim se naslonim, počnem po Cetinju određivati šta će ko i kako raditi. Recimo, počnem na cetinjskoj radio stanici uređivati programsku politiku i ukidati emisije i rubrike Cetinjanima. Tako je meni lično useljenik iz Bosne i Hercegovine (Crnogorac istočnohercegovačkog porijekla) 1992. godine ukunuo rubriku na hercegnovskom radiju. A znate li šta sam uređivao? Potpuno apolitičku stvar, emisiju „Ako krećete na Orjen“, posvećenu prirodnim vrijednostima masiva Orjena. I to besplatno.
Dakako, ja tako nešto ne bih ni pokušao. Evo zašto. I kada bih bio snažan, gledao bih na pristojnost. Tako nešto nije pristojno.
Ukoliko je g. Čolić dao ovu visoko potentnu političku izjavu, on se iskazao kao nepristojan. Ali sada je to kul. Sve može. Sada se zanosi po crnogorski i ko je govorio drugačije. Sada slušamo govore koji ni prof. Petrović, dijalektolog svijetskog glasa, ne bi mogao klasifikovati. Ovdje u Boki se raskopavaju grobovi. A nije pristojno u zemlji u koju ste ušli kao doseljenik raskopavati grobove. U nju ste ušli da bi našli bolji život? Stvar je elementarne pristojnosti obaziranje i poštivanje pravila zemlje u kojoj tražite bolji život. Recite mi razliku između rušenja na Istoku, u Siriji, danas i rušenja Boke danas i revolucionarne 1945., macama, kotorskih lapida? Ili spaljivanja kompletne arhive i biblioteke manastira Morača. Pa ovdje je taj koji je palio dugačkim žaračem još na vlasti. Dajte, recite mi razliku između Njega i ID? Dajte mi razliku između Njega koji je porušio grobaljsku kapelu mitropolita kojega u Crnoj Gori grade isključivo pjesnikom da ne bi bio episkop, a u njegovoj Pjesmi je samo Liturgija, i ID?
U tome je problem sa gradskim vratima u Herceg Novom. Sa konzekventnim odbijanjem gradskih vlasti da vrate spomen ploču oslobodiocima 1918. godine. Ipak, drže ploču hercegovačkoj brigadi. Ništa u tome gradu nije doslijedno. Taj je grad baštinio samo jednu jedinu revolucionarnu brozovsku politiku koju baštini i danas. Njezini su instrumenti danas snažniji nego 1955. godine. To je razlog što mladi naraštaji rukovodilaca u gradu Novom nisu ono za što se predstavljaju. Da, kažu, mi nećemo da se okrećemo unatrag. Ali, jako dobro paze da ne iskorače u prostor koji je demarkirao vođa.
Naše godine pojele su jugoslovenske državne finansijsko-političke oligarhije. Temeljni problem srpskog naroda u njegovoj najnovijoj istoriji je sljedeći. Taj narod je ostvario svoj 5. oktobar. Narod je u nove ruke predao vlast u Srbiji. Ta vlast jednostavno nije učinila da tome narodu osvane sljedeće jutro 6. oktobra. Da razvlasti jugoslovenske državne finansijsko-političke oligarhije. Da ih stavi van zakona. I ovdje u Crnoj Gori danas mogu reći isto. Nemojte se ni upinjati da uzmete vlast, ako nećete ukinuti Službu. Isprazniti ladice i baciti na smetlište istorije.
Veoma dobro, g. Komar.
Divno izlaganje gospodine Komar!!Onako kako vi i znate; temeljno i istinito.Nabrojali ste stvarne uzroke propasti Srpskog naroda u 20 vijeku.Što se tiče Čolića on je nažalost naš Hercegovac.Otac mu je iz sela Vlahovića kod Ljubinja a majka Stana iz Trebinja.Otac je bio policajac u Sarajevu.Istina je pjevao je o titu,partiji i slične gluposti.Krstio se pod stare dane i od Jugoslovena postao Srbin.U politiku se očito ne razumije ali nepogrešivo kao i svi ,,estradni umjetnici,, zna ko dobro plaća. Problem kod nas Srba je što su nam tzv političke elite potkupljive pa nije ni čudo što muzikanti za šaku dolara
gube obraz.
Kao nijeste znali da je Čola gnjida do ovoga momenta?!?!?!?! Još dok je robijao zbog šverca kokaina koji su mu našli sakriven u gitari na jednom graničnom prelazu, njega su karali u bulju i od tada je kivan na sve i svakoga. Želi da se što više poistoveti sa zlikovcima. Tako i ovoga puta podržava zlikovca Mila Đukanđerija. Pih, to je smrda, a ne umjetnik.
Hvala gradonačelniku i gradu što su pozvali moju ekipu i želim mnogo uspjeha na narednim izborima, to moram reći jer smo prijatelji i da idemo nekim sigurnim korakom, kako kažu, ja sam uvijek bio za sigurne korake“
sada pokojni Dr Sveto nije medju zivima a bio je dobar doktor i dobar covjek,kao mlad bio je i infobiroac,mnoge stvari je zbog toga morao duplo platiti,ali to je cijena bila njegova i mnogih drugih .ova desavanja koja su se desila u BiH je predvidio jos sedamdeseti ,a mi se cudili i nijesmo mu vjerovali,tako doje neka prica a on urolog doktorirao,ali titulu primarijusa dobio pred penziju a o profesoraskom mjestu mogao je i samo sanjati,bio je nacelnik urologije i znao je ko je ovaoga gore morao krpiti i kada je to bilo .neko mu poderao cmar,sta ce jadan nije on kriv sto je peder.eto to vi je Zdravko ,bjese to osamdesetih,ali to se zasigurno nije smjelo i moglo pricati jer UDBA je narucivala pjesme a Colic pjevao ,bez mrlje ,vjerovatno da jeste ,ali i podjekoja fleka se pokaze kad tad.
Dobro je da se neko sjetio i Balaševića, da se ne bi bavili samo Čolićem! On je makar to, koliko god jadno bilo, ovo uradio za pare, za razliku od Balaševića, koji je kao ekstremni „vojvođaner“ iz ideoloških razloga došao u Budvu i podržao gotovo nepostojeću CDU čije je jedino obilježje najodvratniji šovinizam i bolesna mržnja, što ne treba da čudi ako se zna ko je „lider“ ovog političkog „kombi-cirkusa“!
Uvijek sam znao da je to jedno smece napuderisano olos jedna.Svakom se uvlaci u dupe i blamira svoj narod isti balasevic.
Takvima ukop bez popa.
Crn obraz ne pere „Duel“. Nikad nisi dovoljno star da ne možeš da se obrukaš, a za bruku 66 godina i nije mnogo!
Zadnja se broji!
nastup nije samo pjesma . to je i piča on se mnogo otkrio kad je za PETROVDAN imao koncert u Podgorici a zakasnio jer je išao na slavu a nije rekao čiju. znam da je tamo trčao kao kuče kad ga zovnu GODINE JESU VAŽNE