У Вишем суду у Подгорици данас би требало да се настави суђење за аферу државни удар, а у Демократском фронту тврде да се ради о монтираном политичком процесу.
У Вишем суду у Подгорици данас је настављено суђење за аферу “Државни удар”, а у Демократском фронту тврде да се ради о монтираном политичком процесу.
Суђењу је присуствовао и оптужени Братислав Дикић, након што суљекари процијенили да му здравље дозвољава да прати процес.
Суђење је настављено испитивањем Милоша Јовановића, чије је свједочење пуно конфузије.
Суђење се наставља у сриједу, 13. 9, с почетком у 09.00 часова. Одлуком суда, суђење се преноси уживо преко јавног сервиса.
Досадашњи дио суђења обиљежило је свједочење Дикића, који је негирао кривицу и тешко оптужио специјалног државног тужиоца Миливоја Катнића.
Најконтроверзнији дио Јовановићевог испитивања до сада био је везан за откриће да је Јовановић био ухапшен у тренутку када га је позвао свједок-сарадник Саша Синђелић, а након дешавања 16. октобра. Судија Сузана Мугоша није дозволила да одговори када и ко га је ухапсио, и да ли Јовановић зна због чега, а није ни разјашњено како је дошао у Црну Гору, осим што је рекао да су га позвали људи који раде за “државу Црну Гору”.
Мугоша је имала и нову неславну ролу, јер је породицама осумњичених и публици забранила да присуствују суђењу.
Потпредсједник Нове српске демократије Славен Радуновић казао је да забрана присуства публике суђењу представља први корак ка прекиду директног преноса.
За наводни државни удар оптужени су лидери Демократског фронта Андрија Мандић и Милан Кнежевић. Осим њих, на оптужници Специјалног државног тужилаштва су руски држављани Едвард Шишмаков, Владимир Попов, Мандићев возач Михаило Чађеновић и девет српских држављана, међу којима је и бивши шеф српске Жандармерије Братислав Дикић.
Поступак против преводиоца ДФ-а Ананија – Нина Никића води се посебно.
Оптужница се доминантно темељи на исказу Саше Синђелића, коме је додијељен статус свједока сарадника.
Адвокат Мироје Јовановић је тражио да се врати публика јер породице Чађеновић и Мандић нису вријеђале суд, и да уколико се то деси да се поименице каже ко је и шта урадио, те избаци из суда.
<
Суд одбио да укине притвор оптуженима
Адвокат Мироје Јовановић је затражио да се укине притвор Михаилу Чађеновићу јер не постоји начин да понови кривично дјело због чега му је одређено задржавање у притвору.
Михаило Чађеновић, возач Андрије Мандића (ДФ)
Јовановић је истакао да је ријеч о узорном грађанину и указао на праксу суда у Стразбуру.
СДТ, према ријечима одбране, није понудило образложење на који начин би Чађеновић поновио кривично дјело.
Такође, адвокат Крковић је тражио укидање притвора за Бранку Милић уз тврдњу да је неосновано притворена, али и да је његова брањеница дискриминисана у односу на остале који су обухваћени оптужницом.
Адвокати су затражили и укидање притвора оптуженом Драгану Максићу и Србољубу Ђорђевићу, јер за то нема основа.
Тужилац Миливоје Катнић одбио је разлоге за тражена укидања притвора, с образложењем да није тачно да оптужени не могу доћи у контакт са организаторима кривичног дјела.
Суд је након паузе донио коначну одлуку да одбије предлоге за укидање притвора Чађеновићу и сталима, с образложењем да и даље стоје разлози због којих је притвор продужаван.
Одбрана: Да ли је Јовановић уопште долазио у Црну Гору?
Оптужени Јовановић је казао да није сигуран да ли би могао да препозна кућу на којој је наводно руком разбио стакло, док адвокати одбране тврде да у тој области тих дана није сломљено ниједно стакло.
Адвокат је упитао да ли би Јовановић могао на основу фотографија реконструише прецизније то што је урадио 18. октобра.
Адвокат је појаснио да та питања постављају у правцу тога да се утврди да ли је Јовановић уопште долазио у Црну Гору и подсјетио да нема службене евиденције да је он прелазио границу.
На питања адвоката када је Јовановић сазнао да му се на терет више не ставља дјело “тероризам у покушају”, суткиња је ускратила одговор.
Јовановић је казао да није размишљао о томе како да стигне 16. октобра у Црну Гору у случају да је прихватио оно што је тражио Синђелића.
Суткиња није дозволила да Јовановић одговори да ли му је нуђен споразум о признању кривице, нити да ли је имао споразуме и договоре са главним специјалним тужиоцем.
Јовановић је казао да није никада употребљавао молотовљев коктел, али да зна како се прави. Адвокат је указао на то да је Јовановић касно стигао у Подгорицу и питао га како је планирао да онда купи то што му је потребно.
Јовановић је казао да се не сјећа који је датум био када га је Синђелић звао и рекао му да иде у Црну Гору да “разјасни ствари”.
Према документацији коју потписује Лидија Игњатић, замјеник тужиоца за организовани криминал (Република Србија), Милош Јовановић није напуштао Србију у периоду наведеном у оптужници.
Према тим подацима, оптужени је у периоду од 1. 1. 2015. до 4. 11. 2016. границу Србија-Црна Гора прешао у два наврата, и то: 13. 8. 2015. и 20. 8. 2015.
Конфузија у вези са наводном униформом црногорске полиције
“Не знам ко је требало да ми да униформу црногорске полиције”, казао је Јовановић и појаснио да у Синђелићевој кући није видио униформе црногорске полиције, већ само комбинезоне.
Неколико тренутака касније је казао да је Синђелић требало да му да униформу, али не и гдје треба да је обуче.
“Када сам видио себе на црвеној Интерполовој потјерници, схватио сам да сам у проблему”, казао је Јовановић.
Адвокат одбране је опет поновио да суткиња Мугоша одговара у име Јовановића и то “кад то одговара тужилаштву”.
Јовановић је казао да га је било страх уочи доласка у Подгорицу 18. октобра.
“Нисам се плашио Синђелића, али је било присутно неповјерење”. Он је казао да није могао да се сјети да ли је легитимисан при повратку у Београд, али да није имао никаквих проблема.
“Не сјећам се када и гдје је Синђелић излазио из аута, а ја остајао унутра, али се сјећам да је то било неколико пута”, навео је Јовановић. Он није могао да се сјети да ли је Синђелића губио из видокруга. Објаснио је да су се он и Синђелић у кафани срели са неким човјеком за ког је казао да није причао са Синђелићем ништа у вези овог случаја, али да се не може сјетити о чему су причали. “Да су причали о овом случају вјероватно бих нешто запамтио”.
Јовановић је казао да се ради о црном, пуначком мушкарцу који је имао око 52, 53 године. Није могао да се сјети гдје се налазила та кафана, јер слабо познаје Београд и да не зна да ли се та кафана налази у београдском насељу Бањица.
Јовановић тврди да није вјеровао Синђелићу.
“Понекад човјек има такав осјећај, није моје да вјерујем”, објаснио је Јовановић.
Оптужени Јовановић је објаснио да су му шрафови били потребни да би могао да убаци пиротехнику у објекат.
Јовановић није могао да се изјасни ко је главни или надређени, да ли Синђелић Ристићу или обрнуто.
“Ја сам био мали шраф ту”, казао је Јовановић.
Јовановић је казао да није званично упознао Ристића, али да је знао да се ради о њему јер је видио у медијима, на интерполовој потјерници и јер га има на Фацебооку. “Схватио сам да је то Ристић тек кад сам упао у проблем”, казао је Јовановић објаснивши да се то десило након што су га звали људи из Црне Горе, и упознао се са цијелим случајем.
Јовановић: Нећу да кажем да ли сам добио новац након 18. октобра
Јовановић је казао да зна шта је ПТСП и да зна шта значи израз “пси рата”. “Пси рата су они што иду од куће до куће и стрељају цивиле”, казао је Јовановић и поручио да он није пас рата. Јовановић је казао да је учио руски у основној и средњој школи. “Реченица коју сам изговорио на руском значи: моји људи су ухапшени, треба ми друга група”, навео је Јовановић.
“Ви забрањујете свако питање гдје не знате шта ће Јовановић да одговори”, казао је адвокат одбране.
Јовановић је казао да је након 18. октобра дошао у Црну Гору аутобусом. Суткиња је ускратила одговор на питање да ли је добио новац за тај пут. Адвокат је суткињи указао да је раније дозвољено питање за Братислава Дикића ко му је платио пут у Москву, иако ни то није обухваћено оптужницом.
“Нећу да одговорим на питање да ли сам након 18. октобра добио икакав новац. Није битно”, казао је Јовановић. Казао је да му ништа не значи име Драган Марковић из службе државне безбједности Црне Горе. Суткиња је подсјетила да је Јовановић казао да неће о томе да прича, а адвокат је казао да само чита ствари из записника.
Одбрана је питала Јовановића да ли му значи име Драган Марковић из црногорског ДБ-а. Судија Мугоша није дозволила одговор на ово питање с образложењем да није у вези са случајем.
“Не сјећам се са ког броја ме је звао Синђелић”, казао је Јовановић. Јовановић је казао да је користио медицинску терапију и да је био зависник од лијекова.
“Покушао сам да се скинем, нисам успио и сад сам упао у још дебљи проблем”, као је он.
Јовановић је казао да је Синђелић имао удружење добровољаца “Српски вукови”.
“Нешто као ратни ветерани”, појаснио је Јовановић и поновио да је на ратишту био од јула до септембра 2014. године. Казао је да није сретао Синђелића на ратишту, али да је чуо да је био тамо.
“Сумњао сам у намјере Синђелића и његов криминални план”, казао је Јовановић. Казао је да није сумњао зато што је Синђелић био неозбиљан, већ “се види кад је неко мутан тип”.
Јовановић: Једва стојим овдје, преживјећу ваљда
“Да се не осјећам превареним, не бих био овдје. Једва стојим овдје, преживјећу ваљда. Тешко ми је психички, само сам потонуо одједном. Немам страх, само сам упао у тешко депресивно стање”, казао је Јовановић. Он је казао да ће издржати испитивање, али да “за сјутра не зна”.
Јовановић је казао да је служио војску у Србији, али суткиња није дозволила да одговори гдје је служио војску “јер није од значаја”. Суткиња је ускратила одговор на питање адвоката да ли је Јовановић имао здравствених проблема по повратку са ратишта у Украјини. Суткиња је ускратила и одговор да ли је могао да расуђује здраво након повратка из Подгорице.
Јовановић је казао да је сам дошао у Црну Гору у периоду након што је за њим расписана потјерница. Навео је да су га по повратку у Србију контактирали људи из државне безбједности Србије, али да га нису повезали са људима “који раде за државу Црну Гору”.
“Нико осим Синђелића није утицао на мене да одем у Подгорицу”, казао је Јовановић. Он је казао да не познаје Николу Ђорђевића, Владимира Божовића, Стефана Велимировића, Бојана Ковачевића, Луку Ђорђевића за које је питао адвокат Крковић. “Знам само Синђелића и никога више”, казао је Јовановић.
Јовановић је казао да не зна ко је дијете које га је пратило у аутомобилу. “То дијете је имало највише десетак година”, казао је Јовановић. Јовановић је казао да “искрено не зна” да ли је “трип или реалност.”
“Судија, плаво дијете са ленонкама, па мене би искључили из коморе да сам тако нешто рекао”, казао је Мироје Јовановић који је тражио да Милош Г. Јовановић сам каже да ли се осјећа добро.
Крповић је питао Јовановића да ли се лијечио од болести зависности, а овај је одговорио да јесте прије него што је суд дозволио да одговори.
Суткиња није дозволила да Јовановић одговори на питање адвоката Крповића да ли је способан да прати претрес. Крповић је тражио да се о том питању огласи вијеће, али је суткиња Мугоша казала да је већ одлучило
Суткиња није дозволила адвокату Југославу Крповићу да објасни шта се десило у холу током паузе. Крковић је успио само да каже да му се “окривљени пожалио…”
Оптужени Милош Г. Јовановић измијенио је исказ и казао да је и раније код тужиоца казао да му је Саша Синђелић рекао да ће Мило Ђукановић бити ухапшен, или убијен.
Адвокати одбране тражили су медицинско вјештачење у вези са здравственим стањем Јовановића, како у погледу соматских и психичких обољења, те да ли је такво стање имало утицаја на досадашње учешће у суђењу.
Они су тражили да се вјештачењем утврди да ли Јовановић, уз терапију, ако је је иста потребна, или ону коју већ примјењује, може бити или је већ компентентан у довољној мјери да може присуствовати и активно учествовати у суђењу, што се односи и на досадашње учешће.
Суд је, након паузе, негативно одлучио о овом предлогу. Вијеће налази да нису испуњени услови према којима, по закону, ако се појави сумња да је смањена урачунљивост услед душевне болести, одређује психијатријски преглед, и то с разлогом што у списима предмета нема, нити је одбрана доставила медицинску документацију о траженом, а код суда се није појавила сумња.
Он је казао да мисли да је и раније тужиоцу рекао да је код Синђелића кући видио гас маске, униформе и торбе.
“Синђелић ми није рекао гдје да купим тешке шарафе које је тражио да узмем”, казао је Јовановић. Он је казао да није разговарао са Синђелићем како да стигне 16. октобра у Подгорицу.
Јовановић је казао да је открио да се ради о великој глупости када му је Синђелић рекао да Ђукановић треба да буде ухапшен тако што ће упасти једна група људи у Скупштину, али да није говорио о детаљима како да га ухапсе или да убију.
“Као да се држава тако лако руши, не можеш да срушиш власт са 10-15 људи”, констатовао је Јовановић.
Јовановић је казао да када је говорио о групи људи коју је Синђелић требало да пребаци, да је помислио да би то могли бити чланови групе “Заветници”, јер је о томе разговарао са Немањом Ристићем који је дио те организације.
Братислав Дикић није имао питања ни примједби на одбрану Јовановића јер каже да га не познаје и не зна ништа о томе. Јовановић је казао да нема шта да пита Дикића нити има примједби.
“Када ми је Синђелић рекао да Ђукановић не смије да побиједи на изборима како Црна Гора не би ушла у НАТО, и казао да идемо на све или ништа, ја сам то схватио као рушење власти”, казао је Јовановић.
Он је казао да није знао чији објекат је требало да запали и да му једини мотив био новац.
Јовановић тврди да није знао ништа о другим људима и групама које је Синђелић помињао.
“Радио сам сам, немам везе ни са каквом групом”, објаснио је Јовановић.
Јовановић каже да је тачно да му је Синђелић рекао да кад запали те просторије, на њима напише “смрт говнима”.
На питање суткиње Мугоше, Јовановић је казао да зна помало руски језик и потврдио да је разумио шта је Синђелић причао на руском, када је како тврди, казао да су му људи ухапшени у Црној Гори.
Јовановић је казао да никада није имао контакт са Братиславом Дикићем, али је казао да су пријатељи на Фацебооку.
Ni ….. vise ne zaziru od javnosti.
Na kom je nivou crnogorsko sudstvo?
Komedija.