Sudbina Rusa u Ukrajini bila je istovetna sudbini Srba na Kosmetu i u Montenegru
1 min read
Medenica
Piše: Mihailo Medenica
Niko normalan se ne raduje ratu, niti ko zdravouman slavi prolivenu krv i pale glave, no stajati uz Rusiju nije što i stajati uz mač – već uz krst.
Molim se Gospodu da što manje majki zaplače za sinovima, sa obe strane, rat je zlo najveće, no mora se znati da Rusija nije želela rat, niti ga je izazvala, a ponajmanje je ovo što čini okupacija ili invazija, kako se veli, već moranje- krici su poparali nebo…
Naravno, o tim kricima se ništa, ili malo zna, jer krik ruske majke nad mrtvim detetom je vetar za „pravdoljubivi“ svet, a minulih osam godina je Ukrajina dobrano postala gubilište za Ruse, no to je, rekoh, ništa, magla koja se brzo i lako razvejavala lažima o ugnjetenosti Ukrajinaca.
Doduše, jesu bili ugnjeteni, ali od svoje vlasti koja je od države načinila konjušnicu NATO gubavaca, sejući i žanjući mržnju prema svemu ruskome do te mere da je veći greh bio poseći drvo negoli poseći Rusa!
No, o tome se nije znalo jer se nije želelo znati, Rus je kao i Srbin valjan da postrada za svačiju slobodu osim za svoju!
Rečju, sudbina Rusa u Ukrajini bila je istovetna sudbini Srba na presvetom Kosovu i Metohiji, jednaka sudbini Srba u Montenegru onog zla od Đukanovića, iliti usudu sarajevskih Srba.
Naravno, sad će dežurne narikače o „opsadi Sarajeva“, bez pomena strašne istine da taj grad nikada više nema prava da se zove gradom jer bio je logor!
Mučilište i gubilište za Srbe, sarajevske Srbe, Srbe koji su vekovima živeli u tom gradu i činili ga vrednim ljubavi, sve dok…
Sve dok Srbi nisu proglašeni za lovinu a grad za kazamat u kojem je svaka druga kuća bila logor a svaka jama grobnica Srblja…
Istovetna je sudbina Rusa u Ukrajini, ali koga još interesuju monstruozni zločini u Odesi, Kijevu, masovne grobnice Donbasa i Luganska, zverstva prokletnika fašističkog bataljona „Azov“- spaljena sela i preklani vratovi što su ostali za njima?!
Taj bataljon, kojem bi se i jasenovačke zveri poklonile, nije bio lovačko društvo, nit skupina odmetnutih krvoloka, no jedinica na ponos ukrajinske fašističke promisli.
I nije bio jedini, i nije bio ni prokazan, niti prognan već slavljen!
Od svih!
Što je na njegovim rukama bilo više ruske krvi to je više bio ideja i ideal Ukrajine u kojoj za Ruse ima mesta samo pod zemljom!
Ponavljam, stradalnička sudbina Rusa u Ukrajini jednaka je stradlništvu Srba na zavetnoj nam svetinji, u logoru Milogorje, u Sarajevu, Kravici, Zalazju, Sasu, Srebrenici…
No, i to je magla, vetar i dim za „pravdoljubivu“ svetinu i ovdašnje džuboks narikače.
Premalo znamo a previše sudimo, mislim na ove što se salomiše da na silu zaplaču nad Ukrajinom, baš kao što ničice padaju na kolena u Prištini, Sarajevu, Cetinju…jer valjda se više boduje kad zveri celivaš krvavu ruku negoli kad je pružiš svojemu u ropcu…
Rusija je, rečju, pojurila svojima u pomoć, preko potrebnu pomoć, a Ukrajina jeste žrtva, ali žrtva ideje da su kosti nevinih- temelji…
Razmislite o tome pre nego što ognjenim jezicim raspalite po Rusiji!
Dok vam kuća gori da li biste kod komšije što ju je spalio na useljenje..?
Da li biste krvnika u čelo trpeze, kraj slike sine kojeg je na pragu preklao…?
TAKO JE
Vi svi zaboravljate sudbinu RsKrajine koja je izdata od strane Slobodana Miloševića i rukovodstva RSrpske zarad Dejtonskog sporazuma.Največa srpska sramota je žrtvovanje Srba u Hrvatskoj .
Tacno tako, to je nasa velika sramota nazalost. I sto je mozda jos gore kako su pojedinci docekivali prognanike u nasoj Srbiji.
Nikad ne zaboraviti stradanje naseg naroda Kraine koji su u najtezim vremenima ostali cestiti Srbi. Klanjam se nasim cestitim kraisnicima. Prastajte braco!
UDRI PUTINE.
Dosta smo mi praštali nacističke zločine. Treba se sa tom bagrom obračunati nemilosrdno. Nemamo više suza za plakanje . Neka Bog prašta, nismo mi kvalifikovani za taj posao.