Страни држављани(н)

2006. Референдум: да, не, гласови путем писама, „увозни“гласачи , „забрањени“ гласачи са двојним држављанством, цензус, ллипка, солана, „куповина“ гласова, „брисање“ живих и „додавање“ мртвих на списковима, уцене, принуде, Машан и сниамак, „Бијела књига“ … Све ово једнако је – држава…

9 година касније – Закон о раду. И опет: „страни“ држављани, ностеификација дипломе, пријава у: Турист биро-у “ , СУП, радна дозвола, боравишна такса, хоће ли закон проћи или неће… И тако у круг – чекања у редовима, изласци преко границе и враћања за нову пријаву. То су тековине државе – добро организоване администрације републичке и локалне.

Очито нешто не штима. Јесмо ли се то превише сродили, је ли ово превише држава на малом простору…? Хоћемо ли скоро добијати нове личне карте? Овдје, знате, треба само да се родите да би 20 година касније могао рећи да си живио у неколико држава, пјевали неколико химни, говорили чак и неколико језика. Ово све у случају да имате амнезију и не сјећате се оне прве земље, оне у којој те мајка родила – а земља то је мајка. И воли се тако. Стога ја не могу пјевати неколико различитих пјесама, и вољети их исто… Имам своју, и сјећам је се јако добро.

На страну што ћу рећи да сам Србин, рођен сам у СФРЈ, када сам научио да пишем и читам то је већ била СРЈ. Прочитао сам и послушао химну, научио да смо једна земља и то је тако остало за мене. Јер човјек најбоље у највише учи у дјетинству. Послије све помијеша и само лаже себе.

Каква год да је била СРЈ била је институција за ове квази државе Србију и Црну Гору, за ове протекторате и отворена тржишта земље и људи… Е то су данас Србија и Црна Гора. Да се прода парче обале, ако не и цијела, и да се продају планине… И да се продају младе жене и мушкарци на Блиски исток, јер тамо су итекако заинтересовани за нашу љепоту… Нарочито сада када су у успону – експанзији… Пуна су нам уста Емирата и Истанбула. Опет је империја ојачала. А наша села опустјела и заборављена. Мртва. Београд је само припремна станица за нови, модеран пут у Јаничаре. У Абу Даби, Дубаи… Мртве и задужена „државе“, то су Србија и Црна Гора. Један је новинар по окончању постојања СРЈ и настанку оне прелазне, мучне и краткорочне мутант – државе “ Србија и Црна Гора“ исту назвао земљом смешног имена и тужне судбине најавивши тако њено скоро окончање. Данас имамо неколико држава на истом простору са тенденцијом још већег раситњења. Ситна боранија. Тако је најлакше да је разграбе… Уосталом, све већ и јесу.

Продато.

Пише: Стефан Грломан

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: