,,Strange Days’’: О једној пјесми (ВИДЕО)

Никада пјесма,,Strange Days“ није завриједила пажњу нити јој се придавао значај као неким другим темама из опуса групе The Doors. То је ствар која је некако стајала са стране, а можда су од ње ,,бјежали’’ и искрени љубитељи The Doors, сви они који у некој пјесми траже макар и зрно задовољства, наде, позитивног… Тога нема у овој теми која је као ријетко која огољела немоћ да се на оба свијета буде ,,подједнак’’, исти, висок, горд и храбар. И која је најискреније представила њеног аутора, склоног лутањима, бјежањима и одласцима. И надвисила аутора. Пјесма која се често заобилази, јер је у природи људи да избјегавају теме које задиру у суштину.

Има по дио свега што сам рекао и у ,,Summer’s Almost Gone’’ и ,,Indian Summer’’, и ту се чело у чело сударају пролазност и неповрат, али то је ипак нека друга прича. Апсолутно је незахвално писати о једној пјесми, јер је она, у већини случајева, дио неке шире приче и концепта, али ,,Strange Days“ је одлутала са тога (истоименог) албума, као што би уосталом и са сваког другог, бољег или лошијег, свеједно. Тај корак који се неконтролисано котрља и ,,слути’’ од самог почетка и Манзарекова клавијатура која тако маестрално покушава да повеже неухватљиво.

Пјесма с којом се одлази без освртања…